Грб Трибалије — разлика између измена

Премда пре Рихентала нигде познат, након Рихентала грб са вепровом главом прободеном стрелом постаје готово једино хералдичко знамење српских земаља јужно од Саве и Дунава у европској хералдици. Како наводи Ацовић, готово је фасцинантан став на Западу по којем је ово знамење неспорни грб Србије под Турцима, ''Турске Србије'', а да међу боље обавештеним Јужним Словенима није постајала никаква свест о постојању овог грба. Ни ''[[Илирски грбовници]]'' ни [[Мавро Орбин]]и не помињу тај грб, иако се од [[1606]]. године управо то поље налази у великом грбу цара [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолфа II]] Светог римског царства. ИзгледаПрема овом хералдичару вероватно је, да је његово постојање актуелизовао хералдички рукопис [[Јанез Вајкард Валвазор|Јанеза Вајкарда Валвазора]], који се евидентно позвао на грб онакав какав је био представљен на печату цара Рудолфа (што се видивидљиво по позицији вепрове главе која израста из левог бока штита, уместо да је отргнута глава постављена по десној косини, као код Рихентала, или са израженим вратом и обрнутим правцем стреле, као код Гринеберга). Ацовић закључује да је из овог дела, [[Павле Ритер Витезовић]] дошао на идеју да овај грб уврсти у свој илирски корпус, приписавши га Трибалији. Заслугом његове „[[Стематографија|Стематографије]]“, те српске верзије овог дела [[Христофор Жефаровић|Христофора Жефаровића]], овај грб ће током 18. и 19. века доживети неочекиван процват, да би у 20. веку био потиснут, а у последњој деценији овог века доживео своју реафирмацију као део нове територијалне хералдике регије Шумадије.{{sfn|Ацовић|2008|pp=250}} (в. опширније испод)