Војислав Илић Млађи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
Допуњен чланак. |
||
Ред 1:
{{друго значење2|Војислав Илић}}
{{Књижевник
| име
| слика
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Војислав Илић Млађи
| пуно_име =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1877|10|7}}
| место_рођења = [[Ореовица (Жабари)|Ореовица]]
| држава_рођења =
| датум_смрти =
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = {{застава|Демократска Федеративна Југославија}}
| школа = [[Велика школа]]
| награде
| утицао
| утицали
| период
| дела
}}
'''Војислав Илић Млађи''' ([[Ореовица (Жабари)|Ореовица]], [[7. октобар]] [[1877]] – [[Београд]], [[22. мај]] [[1944]]) био је један од најзначајнијих српских песника у периоду између [[Први светски рат|Првог]] и [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Писао је поезију, књижевне критике, преводио са [[Руски језик|руског]], [[Француски језик|француског]] и [[Немачки окрузи|немачког језика]] и сврставан је међу водеће умове свога доба. Његови стихови урезани су на капели српског војничког гробља на [[Српско војничко гробље на Зејтинлику|Зејтинлику]] у [[Солун|Солуну]]. Објавио је преко четрдесет књига, а сарађивао у стотинак часописа.
[[Награда Војислав Илић Млађи]], додељује се сваке године њему у част, као награда за најбољи [[сонет]] на [[српски језик|српском језику]].▼
== Биографија ==
[[Датотека:Rodna-kuca-Vojislava-dfsIlica---Mladjeg-(1) 1387400830.jpg|мини|[[Родна кућа песника Војислава Илића-млађег|Родна кућа]]]]
Рођен је [[7. октобар|7. октобра]] [[1877]]. године у [[Ореовица (Жабари)|Ореовици]] код [[Пожаревац|Пожаревца]], као прво дете Јулијане и Јована Илића, ореовачког проте, касније свештеника у цркви Светог Марка у Београду и дворског свештеника обеју династија. Тамо се налазила његова [[Родна кућа песника Војислава Илића-млађег|родна кућа]]. Погрешно је често везиван за песника [[Војислав Илић|Војислава Илића]], са којим није у сродству, мада су живели извесно време у суседству на београдској [[Палилула (Београд)|Палилули]]. Због истог имена и презимена, чак и средњег слова а из поштовања према Војиславу Илићу своме имену придодао је Млађи.▼
=== Детињство и школовање ===
Школовао се у родном селу, у Пожаревцу и [[Београд]]у где је завршио Правни факултет на Великој школи [[1903]]. године. Службовао је у својству судског писара у [[Чачак|Чачку]], [[Крушевац|Крушевцу]], [[Јагодина|Јагодини]], [[Алексинац|Алексинцу]], [[Ћуприја (град)|Ћуприји]]. За секретара Апелационог суда у Београду постављен је 1919. године. Током 1922. радио је као помоћник управника [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]], а од исте године радио је као инспектор у Министарству правде до пензионисања.<ref>[http://www.novipolis.rs/dosije/30158/sinekultura.html Синеку(лт)ура] {{Wayback|url=http://www.novipolis.rs/dosije/30158/sinekultura.html |date=20161018221824 }}, пристуљено 16. октобра 2016.</ref>▼
Војислав Илић Млађи рођен је [[7. октобар|7. октобра]] [[1877]]. године у [[Ореовица (Жабари)|Ореовици]] код [[Пожаревац|Пожаревца]], као прво од седморо деце Јулијане и Јована Илића, ореовачког проте, касније парох у [[Црква Светог Марка у Београду|цркви Светог Марка у Београду]], а потом и дворског свештеника обе српске династије. Тамо се налазила његова [[Родна кућа песника Војислава Илића-млађег|родна кућа]], која је имала статус [[Споменик културе|споменика културе]], али је деведесетих година 20. века срушена.<ref>{{Cite web|url=http://spomenicikulture.org.rs/sr/kulturna-dobra/rodna-ku-a-vojislava-ili-a-mla-eg-u-oreovici|title=Regionalni zavod za zaštitu spomenika|website=spomenicikulture.org.rs|access-date=2020-07-03}}</ref>
▲
Основну школу завршио је у родном селу, а потом је уписао и завршио [[Пожаревачка гимназија|Пожаревачку гимназију]]. Већ у својим средњошколским данима почео је да пише, објављујући песме у већем броју часописа тог времена. Након завршене гимназије одлази на студије у [[Београд]], где му је отац био парох, и уписује Правни факултет на [[Велика школа|Великој школи]]. Као студент, 1902. године, издао је малу збирку преведених песама ''Туђински бисер.'' Ова збирка прошла је готово непримећена, а касније у животу рекао је за њу да је "данас поготову нигде и нема".<ref name=":2">{{Cite book|title=Писци и књиге|last=Скерлић|first=Јован|publisher=Бранко Ђоновић|year=1964|isbn=|location=Београд}}</ref> Током студија се заљубио у Даринку Симоновић, ћерку попа Милоша Симоновића, коју жени одмах по завршеним студијама 1903. године.
=== Младост ===
Након завршеног права, Војислав је службовао у својству судског писара и под овим запослењем често се са својом женом селио по српским варошима. Радио је у [[Чачак|Чачку]], [[Крушевац|Крушевцу]], [[Јагодина|Јагодини]], [[Алексинац|Алексинцу]] и [[Ћуприја (град)|Ћуприји]]. Међу овим местима, на даљи ток живота, али и његово песништво, највише утицаја имао је боравак у Алексинцу. У том периоду, [[1905]]. године, његова жена Даринка Илић радила је као учитељица у [[Криви Вир|Кривом Виру]], селу надомак [[Зајечар|Зајечара]]. Док је Војислав, услед болести и по препоруци лекара, привремено послат на обалу [[Јадранско море|Јадранског мора]], његова тромесечна ћерка Јулијана разболела се и убрзо потом преминула. Ово је прва од неколико великих несрећа у његовом животу, након којих Војислављево песништво добија снажну ноту туге и боли.
По повратку са Јадрана одлази да посети своју жену у Кривом Виру, затиче је у прељуби и, у трагичном сплету околности, одузима јој живот. Под истрагом је одлежао шест месеци у притвору у Зајечару, након чега је утврђено да није крив, те је пуштен на слободу.<ref name=":0">{{Cite journal|last=|first=|date=2018|title=Архива Војислава Илића Млађег|url=|journal=Србија међу књигама|volume=4-18|pages=стр. 9-14|issn=2620-1801|via=Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”}}</ref> У образложењу пресуде, донесене августа 1906. године, „утврђено је да је оптужени без своје кривице, у јарост доведен поступцима и великим уценама од стране убијене, пок. Даринке, дело ово одмах учинио”.<ref>{{Cite web|url=https://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br3/drama.html|title=Национална Ревија - National Review|website=www.nacionalnarevija.com|access-date=2020-07-03}}</ref><ref name=":0" /> Овај догађај снажно је утицао на његов живот и сву своју тугу и бол Војислав ће преточити у поезију. Године [[1909]]. објављује своју прву збирку ауторских песама под називом ''Песме'', међу којима се истичу ''Ноћна свирка'', ''Из једне шетње'', ''Над извором Тимока'', ''Звони'', ''Њен венчић'', ''Из болничких часова'', ''У поштанским колима''. За ову збирку [[Јован Скерлић]] написаће критику, у оквиру дела ''[[Писци и књиге]]'' (1909).<ref name=":2" /> Између осталог, Скерлић пише:
{{Quote|text=Има у овој књизи цео један низ песама потпуно личних и најинтимнијих, где је велика искреност нашла врло јак и импресиван израз. Илић је имао једну велику несрећу у своме животу, и нема никакве неделикатности помињати је када је она врло отворено и у појединостима испричана у целом једном низу јаких песама [...] Утисак остаје, и он је, у својој трагичности, велик и силан.|sign=|source=}}
Скерлић такође наводи да је Војислав до тада био само осредњи песник, који је, као и сви песници, преводио и објавио књигу преведених песама. Међутим, дотакнут личним суновратом, досеже песничке висине.<ref name=":2" /> Неколико година касније, [[Bogdan Popović|Богдан Поповић]] уврстиће три његове песме у своју [[Антологија новије српске лирике|''Антологију новије српске лирике'']] (1911).
=== Међуратни период ===
▲[[Награда Војислав Илић Млађи]], додељује се сваке године њему у част, као награда за најбољи [[сонет]] на [[српски језик|српском језику]].
Након завршетка Првог светског рата, [[1919]]. године, Војислав је постављен на позицију секретара Апелационог суда у Београду. По други пут се оженио, и са женом Јованком Првановић, домаћицом, изродио је осморо деце. И у овом браку прерано је изгубио троје деце, ћерку Загорку и синове Јована и Душана, што ће многе навести да његову судбину често пореде са судбином [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]]. Својој деци посветио је неке од најлепших и најтужнијих стихова.
▲
Између два светска рата важио је за једног од омиљених песника, чији су се стихови читали на разним свечаностима, празницима, комеморацијама, али и у школама, црквама, на гробљима и у Двору. Писао је у првом реду родољубиве, затим завичајне, љубавне и дечије песме, али и хумористичко – сатиричне, религиозне, краљевске и друге. Често му је указивана велика част позивањем да саставља надгробне стихове, али и да држи говоре на сахранама многих великана.<ref name=":1">{{Cite journal|last=|first=|date=2018|title=Преузет још један део заоставштине Војислава Илића Млађег|url=|journal=Србија међу књигама|volume=5-18|pages=стр. 23|issn=2620-1801|via=Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”}}</ref> Његови дирљиво састављени [[епитаф]]и красе многе гробове београдског [[Ново гробље (Београд)|Новог гробља]]. Занимљиво је да је, у неколико наврата, Војислав и сам себи писао епитафе, уз које би наводио шаљиве разлоге попут: „Спремљен себи самом, кад сам, као помоћник библиотекара, имао несрећу да се, једне зиме, у Народној библиотеци, смрзавам од хладноће".<ref name=":1" />
[[Датотека:Serbian Cenotaph Zeitenlik 10.jpg|
Војислав је, на строго анонимном конкурсу за песнике чије би се песме могле наћи на [[Српско војничко гробље на Зејтинлику|српском војничком гробљу на Зејтинлику]] у [[Солун]]у, приложио своју песму иако су у комисији били људи са којима није био у добрим односима.<ref name=":0" /> Његови стихови су одабрани, без претходног знања о ауторству, а потом уклесани на камен величанственог [[маузолеј]]а. Илићеви стихови исписани су и на споменику српским јунацима сахрањеним у гробници на Мачковом камену.<ref>{{Cite web|url=https://recnaroda.co.rs/osamnaesti-dani-vojislava-ilica-mladjeg-u-oreovici/|title=Осамнаести „Дани Војислава Илића млађег“ У Ореовици|website=Rec naroda|language=sr-RS|access-date=2020-07-03}}</ref>
Током свог живота доста је преводио, чиме је Србији значајно приближио [[Александар Пушкин|Пушкина]], [[Михаил Љермонтов|Љермонтова]], [[Гете]]а, [[Фридрих Шилер|Шилера]], [[Молијер]]а, [[Жан Пол Готије|Готијеа]], [[Алфонс де Ламартин|Ламартина]] и друге великане. У два маха његова дела превођена су на [[Бугарски језик|бугарски]] (1922. и 1929) и на [[есперанто]] (1932).
Неколико година пред почетак Другог светског рата, Војислав се нашао у финансијској кризи. Од срца желећи да му помогне, а да притом Војислава не увреди, научник [[Михајло Пупин]] откупио је више стотина примерака његових књига и на тај начин га спасао глади.<ref name=":1" /> Илић му се у два наврата одужио и захвалио песмама. Прва песма настала је 1933. године, поводом научниковог рођендана, а друга поводом Пупиновог подизања „Народног Дома" (данас део [[Меморијални комплекс у Идвору|Меморијалног комплекса]]) у [[Идвор|Идвору]], 1935. године. Оригинални рукописи ових песама данас се налазе у [[Адлигат|Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат"]] у Београду.
=== Други светски рат и послератни период ===
Стихови Војислава Илића Млађег често су били снажни, отмени, горљиви и искрено национално обојени, а у њима се јасно могла видети љубав према Краљу и вери.<ref name=":0" /> Овакве тематике утицале су на протеривање и укидање Илићеве речи из српске књижевности након [[1945]]. године. Међутим, песник није доживео ову одлуку. Преминуо је [[22. мај|22. маја]] [[1944]]. године у окупираном Београду, а сахрањен је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]], у породичној гробници у 11. парцели, поред своја два рано преминула сина.
=== Данас ===
Војислав Илић Млађи дуго је био заборављен у српској књижевности. Међутим, у Србији овог века постепено се формира уверење да је Илић један од класика српске књижевности, који је био жигосан и бојкотован у периоду [[Комунизам|комунизма]] и тако неправедно заборављен.
Центар за културу општине [[Жабари]], који носи назив по песнику, сваког октобра организује „Дане Војислава Илића Млађег“ у Оревици, песниковом родном селу.<ref>{{Cite web|url=https://zabari.org.rs/institucije/centar-za-kulturu/|title=Центар за културу – Општина Жабари|language=sr-RS|access-date=2020-07-03}}</ref> У оквиру фестивала додељује се [[Награда Војислав Илић Млађи]] за најбољи [[сонет]] на српском језику.
== Архива Војислава Илића Млађег ==
Априла 2018. године, Илићева унука Милица Мима Јањушевић, поклонила је архиву свога деде [[Адлигат|Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат"]]. У документацији се налази више хиљада објављених и необјављених дела у рукопису, Илићева предавања о књижевности за децу, десетине писама, признаница и друге архивске грађе, као и велики број фотографија, укључујући фотографије из [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Музеју је предато и више стотина страница песникових бележака и дневника, а у мају исте године извршена је још једна донација.
Архива је од великог значаја како за проучавање песниковог дела, тако и за проучавање српске књижевности међуратног раздобља. Међу документима се, поред осталог, налази писмо [[Геца Кон|Геци Кону]], као и документа у вези са објављивањем познате ''Антологије новије српске лирике'' Богдана Поповића, али и Илићева критика исте. У великом броју рукописа, могу се наћи и Илићеве песме о [[Петар I Петровић Његош|Његошу]], белешке о [[Југославија|Југославији]] и словенству, песме о [[Емил Гепрат|адмиралу Гепрату]], [[Радомир Путник|војводи Путнику]], новине које извештавају о [[Марсељски атентат|убиству краља Александра у Марсеју]] и друго.<ref name=":0" /><ref name=":1" />
== Види још ==
* [[Родна кућа песника Војислава Илића-млађег|Родна кућа Војислава Илића Млађег]]
▲[[Датотека:Serbian Cenotaph Zeitenlik 10.jpg|480п|центар|Епитаф Војислава Илића Млађег на [[Српско војничко гробље на Зејтинлику|Зејтинлику]]]]
== Референце ==
Линија 48 ⟶ 77:
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Књижевност}}
* [http://gimnazije.com/osnovna-skola-vojislav-ilic-mladji-nis Основна школа Војислав Илић Млађи
* [https://www.poezijasustine.rs/2018/05/vojislav-ilic-mladji.html Биографија Војислава Илића Млађег]
* [https://sr.m.wikisource.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80:%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B_%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B8 Војислав Илић Млађи на Викизворнику]
{{DEFAULTSORT:Илић, Војислав Млађи}}
| |||