Устав Краљевине Југославије — разлика између измена

== Одредбе ==

Краљ је проглашен доминантним чиниоцем у организацији и раду свих власти. Краљу су дата широка овлашћења [[шеф државе|шефа државе]], право да именује један број чланова горњег дома ([[Сенат Краљевине Југославије|Сенат]]) и овлашћења везана за сазивање, распуштање и заседања парламентанародног представништва. Краљу је практично дато овлашћење трећег, арбитражног дома у парламентународном представништву, јер је у случају неслагања два дома поводмповодом неког законског предлога краљ могао стати уз један од њих и прихватити/одбацити предлог.

Народно представништво је било дводомно, сачињено од [[Сенат Краљевине Југославије|Сената]]а и [[Народна скупштина Краљевине Југославије|Народне скупштине]]. Краљ је имао далеко највећи утицај на избор чланова Сената. Народна скупштина бирала се општим, једнаким и непосредним правом гласа, али је изборни закон предвидео јавно гласање што је пружало огромне могућности за притиске и манипулацију. Поред других бирачких [[цензус]]а, жене нису имале [[бирачко право]]. Задржан је систем промене устава из [[Видовдански устав|Видовданског устава]].

Законодавна иницијатива [[посланик]]а, као и њихов имунитет били су значајно сужени. Законски предлог је могао поднети сваки народни посланик или сенатор ако га писмено потпомогне једна петина чланова Сената односно Народне скупштине.

[[Министарски савет Краљевине Југославије|Министарски савет]] био је именован од стране краља и само њему одговоран, а министарска одговорност према парламентународном представништву у кривичним питањима такође је била сужена. Министарски савет вршио је пре свега управну власт, без неких ширих политичко-законодавних иницијатива.

Задржана је територијална подела земље на бановине из периода [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]].

== Пракса ==