Босански устанак (1831−1832) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
veze s enciklopedijom nema |
Нема описа измене |
||
Ред 23:
[[Датотека:Mahmud2.jpg|мини|Махмуд II је спроводио реформе а у [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босни]] се појавио антиреформни покрет. Нема уопште речи или намере о ослобађању од Турака. Такав историјски податак од стране [[бег]]ова никада није исказан.]]
'''Босански устанак''' је био [[устанак]] босанских [[бег]]ова против централне власти [[Османско царство|Османског царства]]. Повод су биле реформе којим је [[Махмуд II|султан Махмуд II]] намјеравао укинути ајански систем.{{sfn|Sućeska|1985|p=81}} Осим тога, побуњеници су поред укидања реформи, тражили и одређену врсту аутономије Босне и укидање намјесништва, допуштање домаће власти, опозивање уступака учињених према сусједној Србији, и укидање плана модернизовања војске (низами-џедида).<ref>{{Cite book|url=https://www.academia.edu/22765048/Husein-kapetan_Grada%C5%A1%C4%8Devi%C4%87_1802_-_1834_Biografija._Grada%C4%8Dac_BZK_Preporod_2002|title=Husein-kapetan Gradaščević (1802 - 1834): Biografija. Gradačac: BZK Preporod, 2002|last=Kamberovic|first=Husnija|publisher=|year=|isbn=|location=|pages=42|language=en}}</ref>
'''Босански устанак''' је био [[устанак]] босанских [[бег]]ова против централне власти [[Османско царство|Османског царства]]. Устанак је избио [[1831]]. године на подручју [[Босански пашалук|Босанског пашалука]], а угушен је током [[1832]]. године.{{sfn|Стојанчевић|1981|p=}} Директна последица догађаја после [[Инцидент у добар час|инциденте у добар час]].▼
▲
Устанак, на чијем је челу био [[Хусеин-капетан Градашчевић]], такође познат као ''Змај од Босне'', био је произод незадовољства босанских [[бег]]ова против централне власти у Цариграду. Покрет у [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босни]] је одбијао све нове реформе Цариграда, они нису хтели да скину чалме (турбан) и саруке и замене [[Фес (капа)|фесовима]]. Разлика између [[Први српски устанак|српског]] и босанског устанка је у томе што су први хтели да се искорени [[опресија|зулум]], а други су хтели да остане стање какво је до тада постојало. Покрет Хусеина [[1831]]/2. никада није ишао за тим да се Босна издвоји из турске заједнице и да се одрекне [[Махмуд II|султана]]. Сам Хусеин тражио је потврду свог везирског чина од султана и [[Висока порта|Порте]]. Они никада нису испољавали потребу за [[Hatišerif|хатишерифом]] и Хусеин је одбио предлог кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] да посредује код султана.<ref>- {{ср}} - [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_9_l.html Владимир Ћоровић - Устанци босанских муслимана]</ref> [[Џамија]] коју је Хусеин изградио изражава његов однос према Цариграду.
| |||