Манастир Ступље — разлика између измена

== ИсторијаПрошлост ==

У манастиру Ступље се монашкииночки живот одвијао од средине 15. вијека, до краја 17. вијека. Монаштво манастира Ступље и Липље се у вријеме Османског царства, односно Велике сеобе Срба сели преко ријеке Саве у Аустрију, односно у [[манастир Ораховица]] у Славонији. Рукописне књиге настале у манастиру Ступље су тако сачуване у манастиру Ораховици. Обнову манастира је започео [[Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа|Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске]] [[1994]]. године

Да се манастир Ступље помиње у [[15. вијек]]у засновано је на записима из разних временских периодараздобља. Један такав је запис из Крушевског поменика, тј. поменика [[Манастир Добрун|манастира Добрун]] који је изгорио у пожару Народне библиотеке [[1941]]. године. У том запису се помиње заједно са монасимаиноцима из других манастира. Такође, на основу манстирских [[типик]]а „у вријеме понизног игумана Георгија” како стоји у једном од извора, митрополитавладике Исаија и патријарха [[Патријарх српски Пајсије I|Пајсија]], који потичу из [[1629]]. године можемо закључити о постојању манастира у том периодураздобљу. Овај податак говори о постојању правила понашања по којима су живјели тадашњи монасииноци, а и остало свештенство у околним црквама. Сви ови писани остаци чувани су, до [[1991]]. године у [[Манастир Ораховица|манастиру Ораховица]]. Такође, у неким записима из периодараздобља почетка [[20. вијек]]а наводи се да су одређени наслови донесени из манастира Ступље из времена игумана кирнастојатеља Исаија у периодураздобљу из [[1691]]. године. Као и многе црквебогомоље и манастири, у вријеме турских освајања и власти, бијаше уништени и запаљени. То потврђује и запис из 1696. године који каже: „... у та времена манастири многи опустјеше и сагорјеше од проклетих и безбожних агаренских чеда”, тако да „... тада манастири Ступље и Липље сагорјеше и опустјеше коначно”. На основу ових записа може се и закључити да су ова два манастира била релативноприлично близу, јер се у многим записима помињу заједно.

У перидураздобљу од [[1994]]. године почиње и званично археолошко истраживање мјеста гдје је некад био овај манастир. Темељи су пронађени на дубини свега од једне трећине метра испод површине земље. Откривено је ред камења, без трагова везивања. Манастир је био једнобродан, правоугаоногправоугаоних бочногбочних пијевницапјевница, које су обухваале простор протезиса и ђаконикона, са широком полокружно олтарском апсидомсводом.

Од проналажења некадашењг срушеног манастира почело је залагање за обнову ове светиње која је некад била заначајанзаначајно центарсредиште монашкогопштежитељног живота. У манастиру борави настојатељ јеромонахсвештеноинок Данило, који је био први свештенослужитељ након 320 година.

Иако је сам манастир још увијек недовршен, велики дио обнове је завршен, а односи се на спољне радове. Радови на унутрашњости манастира су у току. Данас у њему се редовно врше литургијеслужбе. Иконостас је урађен у византијском стилу, а дјело је епархијског иконописца оца Велимира Клинцова.<ref name="Манастир Ступље данас">{{cite web|url=http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=1290|title=MANASTIR STUPLJE|publisher=Манастир Лепавина |language=ср |accessdate=07. 12. 2017 }}</ref><ref name="Литургија у манастиру Ступље">{{cite web|url=http://www.spc.rs/sr/proslavljena_slava_u_manastiru_stuplje|title=Прослављена слава у манастиру Ступље|publisher=Српска православна црква |language=ср |accessdate=07. 12. 2017 }}</ref>

== Положај манастирабогомоље ==

Манастир се налази нау локалитетумјесту Црквиште, на рјечици Манастирици у селу [[Горњи Вијачани]]. Од [[Манастир Липље|манастира Липље]] удаљен је 12{{nbsp}}km ваздушном линијом. Пут до [[Манастир Липље|манастира Липље]] дуг је 20{{nbsp}}km и води током ријеке [[Укрина|Укрине]].

Mанастир је удаљен око 48 км од [[Бања Лука|Бање Луке]]. Иде се магистралним путем Бања Лука - Челинац, а одвајање са магистралногсабирног пута (улијево) је на 13. километру од кружног тока код Ребровца.

== РеференцеИзвори ==

== ЛитератураКњижевност ==