Положај жена у Србији у Великом рату — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 98:
Иако је Велики рат једним делом оставио тешке последице по живот и положај жена за време окупације, он је другим делом потпомогао женску еманципацију с обзиром на то да су жене, свих друштвених слојева и образовних нивоа, успешно преузеле све оне послове и обавезе које су, до одласка на фронт, типично обављали мушкарци. То ће касније бити један од кључних аргумената за борбу за женска права кроз читав 20. век.
Иако су жене за време Првог светског рата искористиле прилику да се докажу и приближе циљу родне равноправности, улога жена у овом важном историјском догађају после рата често је друштвено невидљива, занемаривана или подразумевана. У појединим периодима ишло се чак толико далеко да се у контексту проширивања људских (женских) права, њихов допринос у рату злоупотребљавао у циљу јачања „мушког“ милитаристичког и патриотског наратива.<ref>Миодраговић Јован, Народна педагогија у Срба или како наш народ подиже пород свој, Београд 1914.</ref>
Високо образоване жене у Србији су до 1914. године биле реткост, може се проценити да их је било мање од сто.<ref>Трговчевић. Љубинка: ''Планирана елита – о студентима из Србије на европским универзитетима у 19. веку,'' Историјски институт САНУ и Службени гласник, 2003.</ref> Овај број је негде око десетине од укупног броја образованог српског грађанства, али тај број није драстично различит од броја факултетски образованих жена у европским државама тога доба. То их није спречило да се, избијањем рата у Србији, одазову позиву на патриотском плану и тиме пркосе патријархалним нормама које су забрањивале женама да се школују али у учествују у ратовима.<ref>Marija Draškić, Olga Popović Obradović, „Položaj žene prema Srpskom građanskoм zakoniku“, у: Srbija u modernizacijskim procesima 2, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 1998, стр. 11–24</ref>
Зато је по завршетку рата, женама треба велики напоран рад да изађу из заборава и негиране, и да крену у процес еманципације, који ће у првој половини 20. века у Србији трајати неоправдано дуго.<ref name=":0" /> Пре свега зато што су за нацију тога доба биле важне...''улоге учитеља, свештеника, војника, лекара, чиновканика, али и жена Српкиња које не бране отаџбину, већ рађају и васпитавају јунаке, па се тако одужују свом народу.<ref>Ана Столић ОД ПОЛИТИКЕ КА НОВИМ НАУЧНИМ ДИСЦИПЛИНАМА: ЖЕНСКА И РОДНА ИСТОРИЈА. Концепти о женској еманципацији крајем 19. и почетком 20. века у српској историографији, Историјски институт Београд, УДК 305-055.2:94(497.11)”18/19”</ref>''
| |||