Ђурађ Кастриот Скендербег — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мања измјена
Ред 45:
== Младост ==
 
Постоји много теорија о Ђурђевом месту рођења,{{sfn|Frashëri|2002|p=54–62}} које је највероватније било село [[Сине (Дибер)|Сине]], једно од неколико села које је поседовао његов деда [[Павле Кастириот]].{{sfn|Frashëri|2002|p=62–66}} Ђурађ је син [[Иван Кастриот|Ивана Кастриота]], племића из породице [[Кастриот]], који је владао територијом од [[Љеш]]а, па све до [[Призрен]]а, у коју су улазиле области [[Маћа|реке Маће]], [[Мирдита|Мирдите]] и [[Дибер]]а у данањшој средњој и северној Албанији,{{sfn|Anamali|2002|p=335}}{{sfn|Myhill|2006|p=232}} и мајке [[Војислава Кастриот|Војиславе]],{{sfn|Frashëri|2002|p=72–77}} из лозе познате српске династије [[Бранковићи|Бранковића]].{{sfn|Schmitt|2009|p=44–45}}<ref>{{cite document|last=Petrovski|first=Boban|title=Воисава Трибалда|trans-title=Voisava Tribalda) |url=http://www.makedonika.org/whatsnew/nikolazezov/Petrovski,%20B.%20-%20Voisava%20Tribalda.pdf|year=2006|location=Skopje|language=mk}}</ref> Ђурађ је имао три старија брата, [[Станиша Кастриот|Станишу]], [[Репош Кастриот|Репоша]] и [[Константин Кастриот|Костадина]] и пет сестара, [[Мара Кастриот|Мару]], [[Јелена Кастриот|Јелену]], [[Анђелија Кастриот|Анђелију]], [[Влајка Кастриот|Влајку]] и [[Мамица Кастриот|Мамицу]].{{sfn|Anamali|2002|p=341}}
 
У то време, Иван је своју вероисповест мењао у односу на политичке околности. У периодима савезништва са [[Млетачка република|Млетачком републиком]] био је [[Католицизам|католик]], док је у периодима савезништва са [[Србија|Србијом]] био [[Православље|православац]].{{sfn|Myhill|2006|p=232}} Иван је касније постао османски [[вазал]] крајем 14. века и [[Османски султан|османском султану]] је исплаћивао данак и слао помоћне војне одреде. Његови одреди нашли су се, заједно са одредима његовог таста [[Гргур Бранковић (вишезначна одредница)|Гргура Бранковића]], на султановој страни у бици код [[Анкара|Анкаре]] [[1402]]. године.{{sfn|Fine|1994|p=422}}{{sfn|Myhill|2006|p=232}} Његов син [[Станиша Кастриот|Станиша]] је [[1409]]. године постао османски талац.{{sfn|Anamali|2002|p=341}} Скенедербег је, заједно са својом браћом [[Репош Кастриот|Репошом]] и [[Константин Кастриот|Константином]], касније послат на османски двор као [[данак у крви]]. Данак у крви је био систем који је хришћанску децу претварао у муслимане, да би они касније постајали османски официри.{{sfn|Glassé|2008|p=129}} Станиша је још као дечак одведен у Турску, међутим Ђурађ је тек са 18. година{{sfn|Frashëri|2002|p=86}} послат као талац Османлијама од стране свог оца. У то време је било уобичајено да месни племић, кога је османска војска поразила, пошаље свога сина на османски двор као таоца на неодређено време. На тај начин би султан имао контролу над облашћу где влада његов отац. Третман таоца није био тако лош. Напротив, они би се школовали у најбољим војним школама и били би обучавани да постану будући војни команданти.{{sfn|Zilfi|2010|p=101}}{{sfn|Бартл|1995|p=41}}