|
[[Датотека:Capilla de San Ildefonso, Catedral de Toledo 02.JPG|мини|десно|Капела свСв. Илдефонса у катедрали у [[Толедо|Толеду]], Шпанија]]
[[Датотека:La Cappella degli Scrovegni.JPG|мини|[[Капела Скровењи]] у [[Падова|Падови]], Италија]]
'''Капела''' (од [[Латински језик|лат.]] -{''{јез-лат|cappa''}-,} – огртач„огртач”), је мања [[Црква (грађевина)|црквена]] [[грађевина]] у којој се обично не обавља [[евхаристија]], или се врши само са посебним одобрењем. Капела може бити део веће грађевине или комплекса ([[Црква (грађевина)|цркве]], [[Палата|палате]], [[Школа|школе]], [[Универзитет|универзитета]], [[Болница|болнице]], [[Касарна|касарне]] итд.), а може бити и слободностојећа грађевина.
Реч „капела“''капела'' изведена је из назива једне [[Реликвија|реликвије]] свСв. [[Мартин Турски|Мартина из Тура]]. Према легенди, свСв. Мартин, док је још био војник, преполовио је свој војнички огртач како би део дао просјаку, а од остатка је направио покривач за рамена (латински, ''capella''). Просјак је у ствари био прерушени [[Христос]]. Мартин се преобратио, постао је монах, а затим [[опат]] и [[бискуп]]. Његов огртач је дошао у посед [[Франачко царство|франачких краљева]] и они су га чували као реликвију. Шатор у којем се реликвија чувала током битака назван је ''capella'', а свештеник који је ту служио [[Миса|мису]] ''capellani''.<ref>{{Cite book| publisher = University of Toronto Press|isbn=9780802035042| last = Mackie| first = Gillian Vallance| title = Early Christian Chapels in the West: Decoration, Function and Patronage|year=2003|pages=4}}</ref>,<ref>{{Cite book| publisher = Ignatius Press|isbn=9781586170318| last1 = Pernoud| first1 = Régine| last2 = Miller| first2 = Michael J.| title = Martin of Tours: Soldier, Bishop, and Saint|year=2006|pages=27-28}}</ref>
Капеле су у раном [[средњиСредњи век|средњем веку]] обично биле део палата или већих цркава. У [[Романичка архитектура|романичкој]] (тзв. ходочасничке цркве: [[Сантјаго де Компостела]], XII век; Свети Сернен у [[Тулуза|Тулузи]], око 1080. итд.) и [[Готичка архитектура|готичкој архитектури]] (опатија [[Сен Дени]] код Париза, 1140–144; катедрала у [[Амијен]]у, XIII век, итд.) увећава се број капела уз бочне [[Брод (архитектура)|бродове]] и [[Апсида|апсиде]] цркве, а тај се процес подудара са развојем култа реликвија, интересовањем за [[Ходочашће|ходочашћа]] и развојем приватне побожности. Капеле су често радијално распоређене, у облику венца, око полигоналне или полукружне апсиде, односно [[Деамбулаторијум|деамбулаторијума]]. ''Венац капела'' се најчешће јавља као саставни део развијеног типа олтарске апсиде (франц. ''chevet''): дуж спољне стране апсиде подигнут је деамбулаторијум, ходник који је пролазима повезан са апсидом, а из деамбулаторијума се улази у капеле које су зракасто распоређене дуж његовог спољног зида.<ref>{{Cite book| publisher = University of California Press|isbn=9780520055865| last = Bony| first = Jean| title = French Gothic Architecture of the 12th and 13th Centuries|year=1983|pages=49-76}}</ref> У капелама се налазе споредни олтари посвећени светитељима чије се реликвије чувају у цркви или заштитницима утицајних појединаца, племићких породица или [[Еснаф|еснафа]] који су финансирали изградњу и украшавање кепеле. Капеле, у облику полукружних или полигоналних апсидиола, обично су ниже од главне апсиде, што распоред маса у екстеријеру чини динамичнијим, појачавајући утисак ступњевитог вертикалног раста грађевине.
Као мањи самостални [[Хришћанство|хришћански]] објекти, капеле су се рашириле у доба [[Ренесанса|ренесансе]] и [[барок]]а<ref>{{Cite book| publisher = Cengage Learning|isbn=978-1-111-78646-5| last = Kleiner| first = Fred| title = Gardner’s Art through the Ages: Backpack Edition, Book C, Renaissance and Baroque| date = 20. 1. 2009 }}</ref>.
|
