Википедија

Побуна албанског становништва у Плаву и Гусињу 1919. — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м додана категорија Краљевина Југославија помоћу геџета HotCat
Ред 1:
'''Побуна албанског становништва у Плаву и Гусињу 1919. године''' настала је као последица анимозитета према Србији, Црној Гори и Србима у новонасталој Краљевини СХС која је желела да што пре успостави власт на целокупном простору који се нашао унутар њених граница.Њено избијање није случајно, нити је случајно добила велики међународни публицитет, јер је изазвана непосредно пред почетак рада [[Конференција мира у Паризу]], која је будила наде албанских вођа, политички подстицаних и економски подржаваних од Италије, да ће територије тих округа бити припојене албанској држави.<ref>Љубодраг Димић, Југословенска држава и Албанци (1918–1920) Филозофски факултет у Београду 2019. стр. 292</ref>
== Предуслови ==
ПрореривањеПротеривање Османског царства са Балканског полуострва, до кога је дошло почев од 1912. године (Први балкански рат, Први светски рат), ''утицао је на то да значајан део простора који су и Срби и Албанци сматрали својим, после више векова, „враћен“ је Европи.''<ref>Љубодраг Димић, Југословенска држава и Албанци (1918–1920) Филозофски факултет у Београду 2019. стр.274</ref> У Балканском рату, након борби и повлачења турске војске са положаја на Ђевојачком кршу, Шабовој глави и Јечмишту, црногорска војска је заузела Плав, 19. октобра 1912. године. Плав улази у састав Краљевине Црне Горе, па затим Краљевине СХС

Овај процес који је неминовно био праћен променом старих и успостављање нових државних граница на Балканском полуострву. довео је до сукобе са бројним последицама, јунутарунутар којих Албанско становништво, које је у Османском царству имало је устаљене географске, етничке и државне границе, то више није иамолоимоло. У таквим условима шјавилојавило се незадовољство албанских племена икојекоје је у наредном периоду резултовало сталнуом нестабилношћу. политићчких прилика на овом простору.

Са друге стране код Срба је после Балканских ратова, а посебно после Великог рата, „отворена“ могућност интеграције српске нације унутар југословенске државе, али та прилика није искоришћена.<ref>Југословенска држава и Албанци, Документа, Љубодраг Димић, Ђорђе Борозан, том I, Службени лист СРЈ, Београд, 1998 </ref>
 
== Чиниоци ==
У склопу напред наведених услова треба гледати и на чиниоци који су најдиректније подстицали побуну албанског становништва у у Плаву и Гусињу 1919. године, и деловали у садејству били су:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Побуна_албанског_становништва_у_Плаву_и_Гусињу_1919.”