Београдски железнички чвор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Railway junction Belgrade towards Prokop.JPG|мини|Стајалиште и распутница Карађорђев парк према Раковици и Прокопу]]
[[Датотека:Prokop east view envi.png|мини|Прокоп, 2009. године]]
'''Београдски железнички чвор''' је реконструкција велике размере железничке мреже у [[Београд]]у, [[Србија]]. Покренут је 1971. године са почетком радова 1974, са конструкцијом [[Новог железничког моста]] у Београду. Централни део шеме чвора је формиран у [[Железничка станица Београд–центар|железничкој станици Београд-центарБеоград–центар]] која се налази на распутници три тунела испод центра града.
 
Изградња Београдског железничког чвора је углавном завршена са отварањем подземне станице Вуков споменик путничког 1995. године. Завршетак железничке станице Београд–центар је био одложен због недостатка финансијских средстава која је била планирана да замени стару железничку станицу. Данас се железничка станица Београд–цнтарБеоград–центар користи само за [[БГ воз]] и неколицину међуградских линија.
 
== Концепт ==
Ред 10:
Главна карактеристика железничке шеме је да све железничке инсталације пређу центар града под земље и не сударају се са урбане инфраструктуре. Три тунела дужине 14 -{km}- су изграђена. Они повезују главну [[Железничка станица Београд–центар|железничку станицу Прокоп]] са главним пругама на западу, северу и југу града.
 
Београдски железнички чвор је интермодални пројекат за велике даљине, приградски и градски саобраћај, укључујући ранжирну станицу са приложеним нумерама силазне рампе, маневрисање и утовар-истоварутовар—истовар вагона, локомотивски депо, као и велике путничке станице Београд–центар и техничке путничке станице у Земуну и Кијеву. Градски саобраћај сложен у три правца са подземном станицом Вуков споменик у центру Београда.
 
Кроз Београдски железнички чвор пролази 7 главних међународних пруга са значајним капацитетом. Део чвора чине 15 путничких станица, нова ранжирна станица Макиш која служи за међународни транспорт са централизованим и аутоматским управљањем и контролом саобраћаја и дневним капацитетом од 600 вагона. У железничкој станици Београд–центар је планирано да се изгради 120.000 -{m²}-; пословног простора.
Ред 21:
== Конструкција ==
 
Актуелни издаци Београдског железничког чвора прелазе 700 милиона [[долар]]а. Највећи део средстава утрошен за ''теретне објекте'' и ''електрификацију'', док је један део потрошен за изградњу ''путничких објеката''.
 
Процењена средства за завршетак чвора су 250 милиона долара, који би требало да се обезбеде из страних инвестиција и кредита. Завршетак чвора је био предвиђен за 2010. годину.
Ред 48:
=== Мостови ===
* [[Нови железнички мост (Београд)|Нови железнички мост]]
* Троструки вијадукт преко аутопута[[Аутопут Београд-Ниш|аутопута Београд—Ниш]]
* Вијадукт преко пруге Ресник-Раковица
* Труструки вијадукт преко аутопута[[Аутопут Београд-Нови Сад|аутопута Београд—Нови Сад]]
* Двуструки вијадукт преко булевара [[Патријарх српски Павле|патријарха Павла]]
 
Ред 86:
== Спољашње везе ==
{{commonscat|Belgrade railway junction}}
* [http://www.youtube.com/watch?v=Sl1hJVtWeSY ''Железничка станица Београд-центарБеоград–центар]
* [https://web.archive.org/web/20111006164451/http://www.mi.gov.rs/koridor%20x_files/koridor%20x%20detaljno.pdf Мастерплан Коридора 10 у Србији]
* [https://web.archive.org/web/20090326103212/http://www.mi.gov.rs/koridor%20x.htm Коридор 10]