Црква Богородице Одигитрије у Мушутишту — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 31:
== Архитектура ==
Црква Богородице Одигтрије је била подигнута у Вардарском стилу, насталом по узору на [[Византијска архитектура|византијску архитектуру]]. Имала је основу уписаног крста над којом се уздизала осмострана [[купола]], која је почивала на четири, слободно постављена, стуба<ref name="Дероко">{{АД-МА}}</ref><ref name="СК" />. Њена спољашњост је, по [[Византијско царство|византијском]] моделу, украшена наизменичном употребом [[Жута боја|жућкастог]] [[камен]]а и [[Црвена боја|црвенкасте]] [[Опека|опеке]], у наизменичним редовима камена и опеке постављеним у два до три реда, док је апсида декорисана и косо ређаним опекама. док је полукружна [[апсида]] сложеније декорисана употребом опеке и [[малтер]]а<ref name="СК" />. Проскомидију и ђаконикон образују две полукружне нише које нису изражене споља (Ненадовић 1952: 168–171; Ђорђевић 1994: 131). Структура је на фасадама обележена плитким пиластрима у осовинама поткуполних стубаца спојених луковима (Кораћ, Шупут 2005: 343).
На западној страни цркве се изнад улаза налазио дугачки уклесани [[ктитор]]ски натпис, који се убрајао међу најстарије и најлепше српске [[епиграф]]е<ref name="Растко" /> и гласио је: {{Цитат|Поче се и сазида се божански и свечасни храм Пречисте Владичице Наше Богородице Одигитрије из темеља, у дане превисокога краља Уроша, трудом и старањем великог казнаца Драгослава, са Јеленом супругом својом и Станишом, сином својим, и Аном, кћерју својом, године 7823, индикта 5.}}
== Живопис ==
Подаци о живописању цркве нису сачувани, али се сматра да су радови на њему окончани најкасније до [[1320]]. године<ref name="СК" />.
Првобитни живопис у цркви је био очуван на само неколико места, али се убрајао међу најбоља дела [[Српско сликарство|српског сликарства]] Милутиновог доба. У [[олтар|олтарском делу]] цркве су биле сачуване фреске четири [[архијереј]]а, од којих је један био [[наум Охридски|свети Наум Охридски]], а овај његов портрет је спадао међу најстарије очуване<ref name="СК" />. Део живописа је био сачуван и у северозападном делу наоса, а поред [[Анђео|анђела]] и светитељки, укључивао је и приказ [[Свети Пантелејмон|светог Пантелејмона]], као и [[Свети ратници|свете ратнике]] [[Теодор]]е, [[Теодор Тирон|Тирона]] и [[Теодор Стратилат|Стратилата]].
Линија 41 ⟶ 45:
== Прошлост ==
[[Датотека:Musutiste_posle_rusenja.jpg|300п|лево|мини|Остаци цркве након рушења]]
Цркву Богородице Одигитрије је, према ктиторском натпису који се налазио изнад улаза у цркву, подигао [[1315]]. године велики казнац Јован Драгослав са супругом Јеленом, сином Станишом и ћерком Аном.
Мушутиште у начелу води порекло од Свете Никите у Чучеру, задужбине краља Милутина, као и црква и Свети Арханђео Михаило у Штипу, лесновски храм Арханђела Михаила, црква Светог Николе у Љуботену и храм Ваведења у Кучевишту. Може се претпоставити да је ктитор Мушутишта знао за цркву Свете Никите, пошто је по дужности требало да буде добро упућен у трошкове њене изградње и осликавања (Ђорђевић 1994: 35, 212, напомена 133).
Село Мушутиште, са црквама Богородице Одигитрије и [[Црква свете Тројице у Мушутишту|Свете Тројице]], је цар [[Стефан Душан|Душан Силни]] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар 1346—1355) укључио 1348. године у властелинство своје задужбине, [[манастир Светих архангела (Призрен)|манастира Светих Архангела]], у кањону [[Призренска Бистрица|Бистрице]] код [[Призрен]]а.
У другој половини [[19. век|XIX века]] црква је обновљена, а током [[20. век|XX века]] на њој нису обављани [[рестаурација|конзерваторски]] радови.
| |||