Кнежевина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
== Средњи век ==
Изворно је овај израз означавао [[племе]]нског или сеоског поглавара међу [[Словени]]ма, а касније, развојем [[феудализам|феудалног]] друштва, означавао је и монарха. Међу [[источни Словени|источним Словенима]] ова титула је означавала и [[краљ]]а -{''([[Латински језик|лат.]] rex)''}-, док је код [[јужни Словени|јужних Словена]] означавао владара који је био потчињен неком краљу. У латинским записима ови кнежеви обично носе титулу -{''dux''}-, што одговара [[војвода|војводи]]. Понекад им је придавана и титула -{''princeps''}-, који заправо
Код источних Словена развиле су се кнежевине као независне државе, као што је [[Кијевска Русија]], која ће у почетку бити [[кнежевина]], а растом централне моћи у земљи, постаће и Велика кнежевина. Распадањем те земље у [[13. век]]у настаће опет низ кнежевина.
Ред 9:
== Каснија употреба ==
У [[Руска империја|Русији]] се титула великог кнеза од [[18. век]]а додељује синовима и унуцима [[Император сверуски|цара]] у непосредној мушкој линији, па заправо означава
У [[19. век]]у исту титулу су користили полузависни владари [[Кнежевина Србија|Србије]], [[Кнежевина Црна Гора|Црне Горе]] и [[Бугарска|Бугарске]] -{''([[Бугарски језик|буг.]] княз)''}-, који преузимају титулу краља по стицању потпуне независности.
|