Радо Пехачек — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28:
[[Ослободилачки фронт Словеније|Освободилној фронти]] придружио се међу првима, [[1941]]. године. Средином 1941. био је члан Окружног одбора ОФ за [[Нотрањска|Нотрањску]], потом и за [[Врхника|Врхнику]]. У [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] одлази у касну зиму [[1942]]. године. Био је најпре командир Логашке чете, потом је маја [[1942]]. постао командир Друге чете Четвртог батаљона Нотрањског НОП одреда, да би у јуну 1942. преузео дужност команданта Првог батаљона Доломитског партизанског одреда. До марта [[1943]]. учествује у свим борбама које је Одред водио, истичући се храброшћу. У том периоду имао је задатак да брани ослобођену територију, а са својим батаљоном и да штити руководство Освободилне фронте које је између новембра 1942. и априла 1943. боравило на том терену. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је августа 1942. године.
У јуну 1943. године Пехачек је постао начелник Прве оперативне зоне, потом начелник Штаба [[15. словеначка дивизија НОВЈ|15. словеначке дивизије]] у августу 1943, а у септембру и командант [[18. словеначка дивизија НОВЈ|18. словеначке дивизије]]. У једној од борби са [[Краљевина Италија|Италијанима]] је рањен. На месту команданта 18. словеначке дивизије остао је до фебруара [[1944]]. године. За начелника Штаба [[Седми словеначки корпус НОВЈ|Седмог словеначког корпуса]] постављен је августа 1944. Ослобођење [[Југославија|Југославије]] дочекао је у чину [[пуковник]]а, на месту команданта југословенске базе у [[Бари]]ју.
После рата, остао је у професионалној служби у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). У периоду од [[1945]]. до [[1951]]. године налазио се у војно-дипломатској служби [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], најпре као шеф мисије у [[Слободна Територија Трста|Трсту]], потом и у [[Аустрија|Аустрији]] и [[Берлин]]у, с изузетком [[1948]]/[[1949|49]]. када је радио у Другој управи Генералштаба ЈА. По повратку у [[Београд]], завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]], [[1953]]. године, и поново отишао у Другу (обавештајну) управу Генералштаба ЈНА, обављајући дужност начелника Управе до [[1960]]. године. Од 1960. до [[1966]]. године био је командант Љубљанског војног подручја, а потом је распоређен у студијско одељење Генералштаба ЈНА, одакле је и пензионисан [[1974]]. године, у чину [[генерал-пуковник]]а ЈНА.
| |||