Дом Народне скупштине Републике Србије — разлика између измена

Након Другог светског рата, Дом Народне скупштине је постао место збивања многих историјских догађаја. Овде је након [[Споразум Тито—Шубашић|споразума Тито—Шубашић]], [[7. март]]а [[1945]]. године проглашна [[Демократска Федеративна Југославија]], а од 7. до 10. августа 1945. је одржано [[Треће заседање АВНОЈ-а]] на коме је АВНОЈ прерастао у Привремену народну скупштину, у коју је ушао и део народних посланика, изабраних на изборима 1938. године. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних [[11. новембар|11. новембра]] [[1945]]. године, овде је на другу годишњицу [[Друго заседање АВНОЈ-а|заседања АВНОЈ-а]] у [[Јајце|Јајцу]], [[29. новембар|29. новембра]] [[1945]]. донета „Декларација о проглашењу Републике”, којом је успостављена [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративна Народна Република Југославија]] (ФНРЈ). Два месеца касније, [[31. јануар]]а [[1946]]. године овде је проглашен и први [[Устав Југославије из 1946. године|Устав ФНРЈ]], према коме је [[Скупштина СФРЈ|Народна скупштина ФНРЈ]] имала два дома — Савезно веће и Веће народа.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=42}}{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=46}}<ref name="У знаку великог вође"/>

 

 

Две касније, у Дому Народне скупштине је од [[12. септембар|12.]] до [[20. септембар|20. септембра]] [[1963]]. године одржана 52. конференција Интерпарламентарне уније на којој је учествовало 440 делегата из 58 земаља. На Конференцији је донета „Резолуција о очувању мира”, којом су позване све националне групе Интерпарламентарне уније да утичу на своје парламенте и владе да раде на јачању Уједињених нација, како би оне постале што ефикаснији инструмент за решавање међународних проблема. Априла исте године у Народна скупштина ФНРЈ је усвојила [[Устав Југославије од 1963. године|нови Устав]] којим је назив земље промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ). Овим Уставом промењена је и структура Савезне скупштине који је тада чинило пет већа — Савезно веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће. Свако од ових већа је имало по 120 посланика, изузев Савезног већа које је имало 190 посланика.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=53}} Овај Устав претрпео је одређене промене током 1967. и 1968. године, па је након тога Савезну скупштину чинило — Веће народа, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Друштвено-политичко веће. Свако од ових већа имало је по 120 посланика, изузев Већа народа које је имало 140 посланика.{{sfn|Скупштина СФРЈ|1978|p=56}}