Радомир Бабић — разлика између измена

Рођен је [[2. септембар|2. септембра]] [[1909]]. године у селу [[Сиге (Даниловград)|Сиге]], код [[Даниловград]]а. Потиче из сиромашне сељачке породице Симе Бабића, који је, због лошег материјалног стања, отишао на рад у [[Сједињене Америчке Државе]], а потом се у време [[Први светски рат|Првог светског рата]] вратио у земљу и као добровољац учествовао на [[Солунски фронт|Солунском фронту]].<ref name="radomir-babić">[https://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_2_svj_ratu/mrtvi_ne_zbore.htm Branko N. Filipović: MRTVI NE ZBORE];''montenegrina.net''</ref>

Након основне школе и четири разреда ниже гимназије, у [[Подгорица|Подгорици]] је завршио нижу гимназију, као и Трговачку академију, [[1931]]. године, и економскезапошљава студијесе нау Економско-комерцијалнојЗетској високојфинансијској школидирекцији. Ванредно је студирао у [[Загреб]]у, на Економско-комерцијалној високој школи. После тога био је државни чиновник у Загребу. Током одслужења војног рока, завршио је Школу резервних официра.<ref name="radomir-babić"/> Врло рано је приступио револуционарном омладинском покрету. Већ [[1931]]. године постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Активно је учествовао у акцијама које је организовала револуционарна омладина. Године [[1933]], постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Био је после тога члан Среског комитета КПЈ и секретар Покрајинског комитета „[[Црвена помоћ|Црвене помоћи]]“ за [[Црна Гора|Црну Гору]], [[Бока которска|Боку]] и [[Санџак (област)|Санџак]], [[1938]]. године.<ref name="radomir-babić"/>

У [[лето]] [[1941]]. године активно је учествовао у припремању и организовању [[Тринаестојулски устанак|оружаног народног устанка у Црној Гори]]. Већ у првим акцијама црногорских устаника био је командир Подгоричке чете, с којом дејствује у [[Пипери#Међуратни период и Други светски рат|Пиперима]], затим [[командант]] батаљона на истом подручју и командант [[Партизански одред Бијели Павле|одреда „Бијели Павле“]], аса мајакојим је ослободио велику територију на потезу [[Спуж]]–Даниловград–[[Острог]]. У исто време, био је члан Среског комитета КПЈ за Даниловград и помагао је организовање и оснивање народне власти. Априла 1942. године ипостаје командант [[Зетски партизански одред|Зетског партизанског одреда]], и учествује у борбама око [[Никшић]]а и [[Пива (река)|Пиве]].<ref name="radomir-babić"/> Касније, јуна [[1942]]. године, постао је [[политички комесар]] [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске бригаде]]. Учествовао је у свим њеним биткама током [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|похода на Босанску крајину]]. Након формирања првих дивизија и корпуса у оквиру [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], потомбива политичкипостављен комесарна дужност политичког комесара [[3. ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије НОВЈ]], а онда, након [[Борба на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], заменик команданта [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]]. Био је исто тако командант Приморске оперативне групе, и командант [[5. крајишка дивизија НОВЈ|Пете крајишке дивизије]], иса начелниккојом Штабаучествује на [[ЧетвртаСремски југословенскафронт|Сремском армијафронту]] и у [[Завршне операције за ослобођење Југославије 1945.|Четвртезавршним операијама за ослобођење армијеземље]].

После ослобођења [[Југославија|Југославије]], био је неко време начелник Кабинета Врховног команданта [[Оружане снаге СФРЈ|Оружаних снага ФНРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], потом начелник Штаба [[Четврта југословенска армија|Четврте армије]], командант корпуса, а затим и начелник Ратне школе Више војне академије [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА). Завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]]. Био је биран за посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне народне скупштине]]. Пензионисан је у чину [[генерал-потпуковник]]а ЈНА, [[1962]]. године.