Брионски пленум ЦК СКЈ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Избрисан мртав линк |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Брионски пленум'''
▲[[Датотека:Brionski plenum, 01.07.1966.jpg|300px|мини|десно|Брионски пленум]]
▲'''Брионски пленум''' је назив за Четврту пленарну седницу [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] (ЦК СКЈ), одржану [[1. јул]]а [[1966]]. године у хотелу „Истра“ на острву [[Национални парк Бриони|Брионима]]. На овој седници са свих државних и партијских функција смењен је [[Александар Ранковић|Александар Ранковић Марко]], дотадашњи потпредседник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] и секретар Централног комитета Савеза комуниста Југославије — један од тројице најважнијих људи у земљи.
Повод за одржавање Брионског пленума и смене Александра Ранковића била је „афера прислушкивања“ када је [[председник Југославије|председник СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]] у својој резиденцији у Ужичкој улици број 15 у [[Београд]]у, пронашао апарате за прислушкивање (и то у свом радном кабинету и спаваћој соби). Он је о овоме одмах обавестио политички и војни врх земље, а за прислушкивање је оптужио [[Служба државне безбедности|Управу државне безбедности]] (УДБА) и Александра Ранковића. Одмах потом је формирана посебна комисија Извршног комитета ЦК СКЈ која је имала задатак да испита наводне оптужбе. Председник ове комисије био је [[Крсте Црвенковски]], а комисија је саопштила да је прислушкивања било. На седници Извршног комитета ЦК СКЈ, одржаној [[16. јун]]а [[1966]]. године, на предлог Јосипа Броза Тита, заказана је за [[1. јул]] Четврта пленарна седница Централног комитета Савеза комуниста Југославије са задатком да испита „случај Ранковић“ и „аферу прислушкивања“.
[[Датотека:Brijuni, das Hotel Neptun.jpg|300px|мини|лево|Хотел ''Нептун'' на Брионима]]
Седница Централног комитета СКЈ, била је одржана у хотелу „Истра“ на Брионима, а на њој је је расправљано о прислушкивању функционера, злоупотребама и деформацијама у Управи државне безбедности. Александар Ранковић, као дугогодишњи министар унутрашњих послова и организатор службе безбедности, је сносио главну кривицу. Пленум је после дуге расправе прихватио оставку Александра Ранковића на чланство у ЦК СКЈ и Извршном комитету ЦК СКЈ, као и оставку [[Скупштина СФРЈ|Савезној скупштини]] на место потпредседника СФРЈ. Поред Ранковића на седници је смењен и искључен из ЦК СКЈ дотадашњи Савезни секретар за унутрашње послове [[Светислав Стефановић Ћећа]].
| |||