Риђица — разлика између измена

43 бајта додата ,  пре 7 месеци
м
→‎Историја: без извора неможе+исправак грешки
м (.)
м (→‎Историја: без извора неможе+исправак грешки)
Археолошки налази на простору Риђице потврђује да је овај крај био насељен још у [[преисторија|праисторијско]] време. По свој прилици ради се о значајном утврђењу из [[Келти|келтског]] периода.
 
Риђица се у 14. веку, по мађарским записима, спомиње као ''Рег'', ''Ређфалу'', а за време [[Османско царство|Турака]] као ''Риђица''. [[Хабзбуршка монархија|Аустријске Царске трупе]], на челу са [[Еуген Савојски|Еугеном Савојским]], повлачећи се након похода на Турке, логоровали су крај српског села Риђице [[4. октобар|04. октобра]] [[1699]]. године. Село је тад имало 39 домова.<ref>{{Cite web|url=https://www.ravnoplov.rs/kako-je-izgledala-backa-pre-vise-od-tri-veka-crtezi-backih-naselja-iz-1697-godine/|title=Како је изгледала Бачка пре више од 3 века|last=Степановић|first=Милан|date=18. 7. 2019|website=Равноплов|language=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=20. 7. 2019}}</ref> Нестанком села [[Леђен]], од [[1720]]. до [[1740]]. године пише се у актима име села: ''Риђица алиас Леђен'', после тога пише се само као ''Риђица''. Године 1908, добија Риђица мађарски назив: ''RegoczeRegőcze'', што траје до конца [[1918]]. год. када долази ослобођење и она постаје опет само ''Риђица''.<ref>Тоша Искруљев „Бајски Трокут” (1936), стр 276.</ref>.
 
Најстарији помен данашњег насеља је из [[1535]]. године као посед [[Катарина Орловић|Катарине Орловић]]. [[1663]]. године, [[Никола Дворниковић]] Србин добио је од бечког двора Риђицу и околне пустаре, што је потврда присуства [[Срби|Срба]] на овим просторима и пре [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија Чарнојевића]]. Риђица је [[1698]]. године припадала Бодрошкој жупанији. Њој је био велики жупан католички архиепископ из [[Калоча|Калоче]] (Павле Сечењи). БодошкаБодрошка жупанија је онда имала свега три среза., Риђицаод којих је Риђица припадала Бајском срезу, а имала је 39 кућа са 363 становника,<ref>Тоша Искруљев „Бајски Трокут” (1936), стр 274.</ref>.
 
Село је порушено у време протеривањанајезде [[Турци|Турака]]. Нова изградња дошла је ослобођењем од Турака на пустари [[ЖарковоОсманско царство|Османлија]]. У Риђици је [[1733]]. године пописано 120 српских домова, које су опслуживала тројица православних свештеника: Михаил Стефановић, Марко Прерадовић и Кирил Милошевић.<ref>„Сербски летописи”, Пешта 1859—1860.</ref> По наређењу администратора Редла село је [[1752]]. године насељено са 150 мађарских и [[Словаци|словачких]] породица [[католицизам|римокатоличке вере]].
 
Родио се у „Леђену” 1760. године [[Георгије „от Прерадовић”]] од оца Марка православног пароха. Одведен је након основне школе у Халаш да се учи трговини. Као обучени трговац настанио се у Баји, где је отворио радњу. Тргујући у Пешти 1804., у порти српске цркве је нашао надгробну плочу својих старих сродника племића Прерадовића. Године 1809. аустријски цар Франц му је признао и потврдио племићко порекло. Умро је у Сомбору бавећи се у гостима 1832. године.<ref>„Морално дјевићеско огледало”, превод, Будим 1836.</ref>
 
Претплатник Трлајићеве књиге 1801. године био је умни поп [[Аврам Максимовић]], СоморацСомборац који је тада православни свештеник у „Ригици”.<ref>Григориј Трлајић: „Нума…”, Будим 1801.</ref> Године 1808. месни парох је поп Марко Бастић (као и 1836) а учитељ Георгије Ивковић.
 
Године 1866,. помиње се село Риђица, које се налази југоисточно од Баје. Ту је било у то време око 80 српских породица, које су се ту населиле из оближњег Леђена. [[Леђен]] је расељавањем становништва постао пустара. По причи, ту је у Леђену је рођен славни руски војсковођа [[Михаил Кутузов|Кутузов]]. Њега је мајка као бебу у повоју одатле понела у [[Русија|Русију]], када су се Срби у великом броју тамо селили. Било је то у време аустријске царице [[Марија Терезија|Марије Терезије]], по укидању горње (Аустријске) граничне линије, после 1740. године. у месној православној цркви налазио се [[1866]]. године иконостас из оближњег, уништеног православног манастира [[Моношторац|Моношторца]]. Тај манастир је страдао од стране мађарских крсташа под командом Ракоција, уочи празника [[Преображење Господње|Преображења]] [[1707]]. године. У Риђицу су пренете и делом црквене књиге србуље, док је други завршио у селу [[Станишић (Сомбор)|Станишић]].<ref>„Школски лист”, Сомбор 1866. године</ref>
 
У месној православној цркви налазио се [[1866]]. године иконостас из оближњег, уништеног православног манастира [[Моношторац|Моношторца]]. Тај манастир је страдао од стране мађарских крсташа под командом Ракоција, уочи празника [[Преображење Господње|Преображења]] [[1707]]. године. У Риђицу су пренете и делом црквене књиге србуље, док је други завршио у селу [[Станишић (Сомбор)|Станишић]].<ref>„Школски лист”, Сомбор 1866. године</ref>
Избио је априла [[1887]]. године велики пожар у којем је изгорело цело „српско село Леђен (Риђица)”.<ref>Застава", Нови Сад 15/27. април 1887. године</ref>
 
Избио је априла [[1887]]. године велики пожар у којем је изгорело цело „српско село Леђен (Риђица)”.<ref>''Застава",'' Нови Сад 15/27. април 1887. године</ref>
 
Крајем [[Први светски рат|Првог светског рата]] у Риђици је живело око 1.000 [[Мађари|Мађара]] и око 1.000 [[Нијемци|Немаца]]. [[Тријанонски споразум|Тријанонским споразумом]] ([[4. јун]] [[1920]]) река ''Плазовић'' је узета као граница између [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Становништво се референдумом определило за живот у сомборском срезу, и то је одлука која се поштује и данас.
 
Железничка станица у Риђици је подигнута [[1895]]. године., Тадакада је подигнутаграђена железничка пруга [[Сомбор]]-Риђица-[[Баја]],. а пругаПруга од Риђице до [[Кишкунхалаш]]а завршена је [[1903]]. године.
 
До [[1965]]. године Риђица је заједно са [[Растина|Растином]], [[Станишић (Сомбор)|Станишићем]], [[Гаково]]м и Крушевљем спадала у '''општину Станишић'''.<ref>Роберт Кучо − „Станишић — Водич кроз историју једног села у Бачкој”</ref>