Црна Гора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Напомене: Побуна албанског становништва у Плаву и Гусињу 1919.
Нема описа измене
Ред 222:
[[Датотека:Oktoih01.jpg|мини|лево|200п|Насловна страница [[Цетињски октоих|Цетињског октоиха]] — првогласника]]
 
Крајем [[14. век|14. вијека]], као противници Балшића у Зети, јављају се [[Црнојевићи]]. Са ширењем млетачких посједа средином [[15. век|15. вијека]] и надирањем [[Османско царство|Османлија]], њихов представник [[Стефан Црнојевић|Стефан]] постаје [[1451]]. године млетачки вазал и од њихове стране бива признат за ''господара Зете''. Његов син [[Иван Црнојевић|Иван]] покушао је да очува власт између Млечана и Османлија, али су [[1479]]. године цјелокупну његову државу освојиле Османлије, а он је са породицом побјегао у Млетачку републику. Након смрти [[султан]]а [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]], он се вратио у Црну Гору и успио да обнови своју власт у њој. Током његове владавине престоница Црне Горе пренијета је из [[Жабљак Црнојевића|Жабљака]] на [[Цетиње]], на коме је он основао [[Цетињски манастир|велики манастир]]. За владавине његовог сина ([[Ђурађ Црнојевић|ЂурађаЂурђа]] (1490—1496) Црна Гора ће [[1496]]. године пасти у османске руке, а породични поседи ће још неко време остати у власништву Ђурђевог млађег брата [[Стефан II Црнојевић|Стефана]], који се око 1499. године замонашио. Значај породице Црнојевића и њихове владавине, лежи и у чињеници да су они на Цетињу, у склопу манастира, основали [[Штампарија Црнојевића|прву ћириличну штампарију]] (Ђурађ је [[1492]]. године купио у [[Венеција|Венецији]] штампарску пресу) на овим просторима, која је [[4. јануар]]a [[1494]]. године одштампала своју прву књигу „[[Октоих]]“ (прва словенска ћирилична штампарија је отпочела са радом 1491. у [[Краков]]у).
 
=== Турска владавина ===
Ред 635:
Први књижевни радови са ових простора потичу из [[историја Срба у раном средњем веку|преднемањићког доба]], при чему се најстаријим познатим књижевним дјелом сматра „[[Летопис попа Дукљанина|Краљевство Словена]]“ написано у [[Бар (Црна Гора)|Бару]],<ref name="književnost">{{Cite web|url=http://www.montenet.org/culture/literatu.htm |title=Књижевност на сајту Монтенет |date=|accessdate=12. 6. 2009 |publisher=montenet.org}}</ref> чији поједини дијелови потичу из прве половине [[11. век|11. вијека]]{{Напомена|За дио [[Летопис попа Дукљанина|Љетописа Попа Дукљанина]] који говори о животу кнеза [[Јован Владимир|Јована Владимира]] сматра се да је преузет из његовог, данас изгубљеног, житија, које је настало непосредно након његове смрти [[1016]]. године.}}.
 
У [[Црква Светог апостола Петра у Бијелом Пољу|Цркви Светог Петра]] у Бијелом Пољу је настао богато илустрован рукопис [[Мирослављево јеванђеље]], највјероватније писан око 1190. године по наруџби хумског кнеза [[Мирослав Завидовић|Мирослава]].<ref name="književnost" /> У цетињској [[штампарство|штампарији]] ЂурађаЂурђа Црнојевића [[1494]]. године, штампан је првогласник [[Октоих]], који се сматра првом [[ћирилица|ћириличном]] штампаном књигом [[Јужни Словени|Јужних Словена]].<ref>{{Cite web|url=http://www.montenet.org/culture/printing.htm |title=Штампарија на сајту Монтенет |date=|accessdate=12. 6. 2009 |publisher=montenet.org}}</ref>
 
Најпознатији књижевник Црне Горе је [[Петар II Петровић Његош]] („[[Горски вијенац]]“,„[[Огледало српско]]“, „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“, „[[Луча микрокозма]]“). Други значајни писци су [[Стјепан Митров Љубиша]] и [[Марко Миљанов]] („[[Марко Миљанов#Примјери чојства и јунаштва|Примјери чојства и јунаштва]]“, „[[Марко Миљанов#Живот и обичаји Арбанаса|Живот и обичаји Арбанаса]]“). Од новијих књижевника из Црне Горе најпознатији су [[Михаило Лалић]], [[Радован Зоговић]] и [[Бранимир Шћепановић]].