Тридентски сабор — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
Тридентински сабор имао је два главна циља: ријешити питање [[протестантизам|протестантизма]] и подстаћи обнову у Цркви.
 
Већина учесника сабора је жељела осудити протестантско учење, те дефинисати доктрину [[Католичка црква|Католичке цркве]] у свим тачкама које су биле доведене у питање. Истина је да је цар замислио овај сабор као прилику пружену протестантима да их се саслуша, па је у вријеме другог раздобља засједања сабора (1551-1552) омогућио да се двапут позову протестанти, а сам је сабор издао гарантно писмо (на тринаестој сједници), те понудио право на расправу, али не и право гласа. [[ПхилиппФилип МеланцхтхонМеланхтон]] и [[ЈоханнесЈохан БрензБренц]], с још неколико њемачких протестаната, кренули су 1552. према Тренту, но, будући да им није гарантовао право гласа, а и због сукоба саскога војводе и цара, нису судјеловали у сједницама сабора.
 
Обнова у Цркви требало је да се постигне уређивањем црквене дисциплине и управе. Ова су питања донекле дотакнута на [[Пети латерански сабор|Петом латеранском сабору]] за папе [[Папа Јулије II|Јулија II]] и [[Папа Лав X|Лава X]], но проблем је остао присутан, те се показао као један од секундарних повода Реформације.
137

измена