Византијски сенат — разлика између измена

'''Византијски сенат''' или '''источноримски сенат''' ({{Јез-грч|Σύγκλητος}}, ''Synklētos'') је био је насљедник старог [[Римски сенат|римског сената]]. Основао га је цар [[Константин Велики|Константин I Велики]] уи постојао је од [[4. век|4. вијеку]], а престао је да постоји удо [[13. век|13. вијекувијека]].

== ФункцијаДјелокруг ==

Првобитно, сенат је имао власт само у граду [[Константинопољ]]у, али га је цар [[Констанције II]] уздигао и дао му онакву власт у [[Византијско царство|Источном римском царству]] какву је имао тада [[римски сенат]] у [[Западно римско царство|Западном римском царству]]. Иако је моћ сената била ограничена он је могао да доноси одлуке ({{Јез-лат|Senatus consulta}}) које је император могао потврдити и издати у форми [[едикт]]а. Могао је предлагати законе и био је савјетодавни орган заједно са Царским савјетом. Западни римски цар [[Валентинијан III]] је утврдио законодавну процедуру која је сенату дала право учествује у законодавству. Сваки нови законски приједлог је био претресан у Сенату и Царском савјету пре него што га је потврђивао император. Ова процедура је укључена у Јустинијанов законик иако је нејасно да ли се у потпуности проводила на Истоку. Император је такође користио Сенат као суд за државне издаје. Редовне кривичне предмете је разматрао префект Константинопоља заједно са још пет сенатора. Сенат је такође имао формално право да бира императора заједно са војском, иако је император долазио на престо по насљедству.