Финансијски стрес — разлика између измена

У мултицентричним студијама у којима је праћена корелација између финансијских стресора и психосоцијалног функционисања и запаљења показују да појединци који су доживели више финансијских стресних ситуација имају већи ниво психолошких потешкоћа и нижи ниво психолошког благостања.<ref name="John" /><ref>McHorney CA, Ware JE, Jr, Raczek AE. ''The MOS36-Item Short-Form Health Survey (SF-36): II. Psychometric and clinical tests of validity in measuring physical and mental health constructs''. Med Care. 1993;31:247–263. [PubMed]</ref><ref>Ruehlman LS, Wolchik SA. ''Personal goals and interpersonal support and hindrance as factors in psychological distress and well-being''. J Pers Soc Psychol. 1988;55:293. [PubMed]</ref>

 

 

Друштвени контекст излагања стресу је кључна детерминанта реакција на стрес. Док особе које себе доживљава као особу на релативно вишој позицији унутар своје заједнице има тенденцију да показују смањене ниво упалне реакције и имају боље психолошко здравље, на финансијски стрес, али зато подложнији стресовима који прете њиховом положају у заједници.<ref>Thoits PA. ''Handbook of the sociology of mental health. Springer;'' 2013. Self, identity, stress, and mental health; pp. 357–377.</ref>