Манастир Крепичевац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Спољашње везе: {{Commonscat|Monastery Krepičevac}} |
|||
Ред 40:
За [[Ktitor|ктитор]]а се сматра жупан Георгије, Јанов син, који на ктиторској композицији држи модел цркве, до њега је жена Зора, а до ње син Манојло. За Георгија се сматра да је унук Радул бега (1499 — 1508. године). Време изградње се везује крај [[15. век]] и почетак [[16. век]]а. Ретки су историјски списи о овом манастиру. Као активан се спомиње [[1761]]. и [[1780]]. године. М. Ђ. Милићевић у 19. веку помиње [[живопис]] унутар цркве из 1761. године, и да се испод њега виде фреске из непознатог доба. Између зидања Крепичевца и оближњег [[Манастир Лапушња|манастира Лапушње]] није протекао дужи временски период, и претпоставља се да оба манастира имају исте ктиторе.
Почетком 19. века [[Хајдук Вељко]] са кнезом Милисавом поставља за старешину манастира Јеромонаха Акакија са [[Света гора|Свете горе]], који [[1809]]. године постаје и игуман манастира о чему сведочи запис у једној богослужбеној књизи. Заједно са манастиром у Грлишту спада у најупорнија места у борби против Турака у данима [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. [[1930]]. године, шест монахиња и седам искушеница из [[Манастир Кувеждин|манастира Кувеждин]] су премештене у овај запустели манастир у тимочком владичанству. Монахиња, и каснија игуманија манастира Ангелина Личанин (свјетновно Видосава), обнављајући манастир, продала је своје две куће код [[Палата Албанија|палате Албанија]] у Београду и подигла је угледан конак за сестринство. Сахрањена је у манастирској порти [[1969]]. године. <ref>{{Cite book|last=Миљков|first=Доситеј|authorlink= |title=Српске монахиње Ангелине, поглавље: Игуманија Ангелина Личанин|year=2020|url= |publisher=Манастир Гргетег|pages=|location=|isbn=}}</ref>
== Архитектура ==
| |||