Француско-пруски рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 32:
Та предност се показала већ на самом почетку рата када су се две војске судариле на граници. Француске снаге нису биле довољно концентрисане, па су Пруси и њихови немачки савезници у свим већим биткама успевали да постигну локалну надмоћ и да их натерају на повлачење у тврђаве. Нова француска армија на челу с царем [[Наполеон III Бонапарта|Наполеоном III]], створена са циљем ослобађања тих снага, је уместо тога [[1. септембар|1. септембра]] [[1870]]. године опкољена, тешко поражена у [[Битка код Седана|бици код Седана]] и присиљена на предају.{{sfn|Керстен|1991|pp=199–201}}
 
Вест о катастрофи довела је до пада царске владе и проглашења француске '''Треће републике''', која ће трајати све до немачке окупације Француске [[1940]]. године. Нова републиканска влада сматрала је како је војни пораз резултат неспособности старог режима, па да ће, као и [[1793]]. године, за време [[Француска револуција|француске револуције]] револуционарни елан и стварање масовне војске регрута успети да преокрене стање на бојишту. У току док су се водили преговори с Бизмарком, министар унутрашњих послова привремене француске владе, [[Леон Гамбета]] прелетео је балоном преко немачких линија, побегавши у унутрашњност, како би окупио добровољце. Успео је да формира армију на [[Лоара|Лоари]] и с њом да освоји [[Орлеан]], док је генерал [[Федерб, Луи Леон Сезар|Федерб]] зауставио Немце на северу. Но, Немци су се учврстили око [[Париз]]а, не попуштајући блокаду и не срљајући у фронталне сукобе с Французима. Ускоро је у Паризу завладало ужасно стање, тако да су грађани Париза почели да једу пацове и животиње из золошкогзоолошког врта. На крају је Бизмарк наредио и бомбардовање исцрпљеног града, при чему је страдало мноштво цивила. Републикански министар спољних послова, [[Жил Фавр]], отпочео је преговоре с Немцима [[23. јануар]]а [[1871]], жалећи се на нехумани поступак Пруса према француском народу.{{sfn|Керстен|1991|p=202}}
 
[[18. јануар]]а 1871. године, у току преговора, проглашено је [[Немачко царство|Немачко царство (Други Рајх)]] у „Сали огледала“ у [[Версајски дворац|Версајском дворцу]], што је било велико понижење за Французе. Пред званичницима Бизмарк је нагласио да титула „немачког цара“ означава обнову [[Свето римско царство|Светог римског царства]], кога се [[1806]]. одрекао [[Франц II, цар Светог римског царства|Фрања II (Франц II)]]. Понижена Француска предала се [[28. јануар]]а 1871. године (потписано је примирје).<ref>Хари Хердер, ''Европа у деветнаестом веку 1830—1880'', Цлио, Београд. (2003). pp. 284.</ref>