Александар Ранковић — разлика између измена

Неколико дана након сусрета Тито—Михаиловић, договорено је да дође до нових контаката између партизанског и четничког руководства, па су у Штаб Драже Михаиловића на [[Равна гора (Србија)|Равну гору]] отишли [[Милош Минић]] и Ранковић са задатком да постигну коначни договор о сарадњи са четницима. Договор није постигнут, али је Дража на Ранковићево инсистирање ослободио дванаест партизана, које су четници претходно заробили. После преговора, РановићРанковић је отишао у [[Ужичка република|ослобођено Ужице]], а нове преговоре са четницима имао је половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] у [[Чачак|Чачку]], након четничког [[Битка на Трешњици|напада на Ужице]] и партизанске офанзиве на Равну гору. Заједно са [[Петар Стамболић|Петром Стамболићем]] и Лолом Рибаром, Ранковић је са четницима постигао споразум о прекиду сукоба и враћању обе војске на почетне положаје.{{sfn|Димитријевић|2020|pp=40—45}} Након преговора са Михаиловићем, Ранковић је отишао у [[Ужице]], које је ослобођено [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.#24. септембар|24. септембра]], где се поред рада на организационим питањима у КПЈ, бавио и питањима безбедности. На овом послу активно је сарађивао са студентом [[Слободан Пенезић Крцун|Слободаном Пенезићем Крцуном]], који се налазио на челу Одбора за борбу против пете колоне, чији је задатак био рад на откривању шпијуна и агената, убациваних на слободну територију са циљем да делују у позадини партизанских одреда и врше диверзије у ослобођеном граду. Неколико дана пре пада Ужица, [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.#22. новембар|22. новембра 1941.]] у партизанској фабрици оружја дошло је до експлозије у којој је страдало преко 150 радника, за коју се претпостављало да је добро припремљена непријатељска диверзија. Поред борбе са стварном [[Пета колона|петом колоном]], Одбор под Крцуновом командом, хапсио је и убијао људе који су сматрани петоколонашима и шпијунима, без ваљаних доказа, а најпознатији међу њима били су ужички сликар [[Михаило Миловановић]] и новинар и бивши функционер КПЈ [[Живојин Павловић (комуниста)|Живојин Павловић]], који су оптужени да су агенти страних обавештајних служби. Павловића, званог „Жика Ждребе”, комунисти су сматрали за издајника, јер је по напуштању КПЈ, након смењивања [[Милан Горкић|Милана Горкића]], постао новинар владиног Прес-бироа и написао брошуру ''Биланс совјетског термидора''. У испитивању и мучењу Павловића, од кога су желели да добију информације о томе како је постао новинар Прес-бироа и кога је од другова одао полицији, учествовао је поред Крцуна и Ранковић.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=161}}{{sfn|Матић|1984|pp=88—102}}{{sfn|Димитријевић|2020|pp=46—48}}