Галијен — разлика између измена

1.901 бајт додат ,  пре 1 године
м
нема резимеа измене
м (popunjavanje kutijice)
м
 
{{bez_izvora}}
{{Инфокутија владар
| име = Публије Лициније Егнације Галијен
| опис_грба =
}}
'''Публије Лициније Егнације Галијен''' (рођен [[218]]. године, умро [[268]].) владао је [[Римско царство|Римским царством]] као савладар свог оца [[Валеријан]]а од 253. до 260. године, а онда, после његове смрти, као самостални владар до 268. године. Био је на челу Царства када је оно било у дубокој кризи: упркос неким успесима, Галијен није успео да је савлада.<ref>[https://biographyemperorsmalusalecvucius.wordpress.com/2018/05/01/galijen-218-268/ Pegasus]</ref>
 
== Владавина ==
 
Једна од главних карактеристика [[Криза III века|Кризе III века]] била је неспособност царева да дуже остану на власти. Галијен је био изузетак и вероватно је томе допринело његов савладарски положај за време Валеријанове владавине. Галијен је успео да се током своје владавине обрачуне са више покушаја узурпације.
Као Валеријанов савладар зауставио је напад [[Алемани|Алемана]] који су угрозили Италију [[258]]. године, поразивши их у једној бици код Милана.<ref>[https://biographyemperorsmalusalecvucius.wordpress.com/2018/05/01/galijen-218-268/ Pegasus]</ref>
 
Године 260. [[Валеријан]]а је после [[битка код Едесе|битке код Едесе]] заробио персијски цар [[Шапур I]]. Иако је Галијен био свестан да је Валеријан жив пао непријатељу у руке, он није прогласио његову смрт пуних годину дана.
У последњим годинама своје владе, Галијен се сусрео са великим изазовима. Дошло је до инвазија [[Готи|Гота]] у [[Панонија|Панонију]], док су Алемани пустошили северну Италију. Галијен је зауставио напад Алемана, победивши их у априлу 268. године у једној бици, а затим се окренуо према северу и поразио Готе у неколико битака. Те јесени, напао је поново Готе и они су доживели [[Битка код Ниша (268)|битка код Наиса]]. Није међутим извесно да је Галијен тада предводио римску војску: вероватно је [[Аурелијан]], командант коњице, био најзаслужнији за победу.
 
Након битке код Ниша, Галијен је био убијен док је водио рат против противцара Ауреола у близини [[Милано|Милана]].<ref>[https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=21087 Енциклопедија]</ref> Има теорија да су [[Клаудије II Готски|Клаудије II]] и Аурелијан сковали заверу против Галијена.<ref>[https://biographyemperorsmalusalecvucius.wordpress.com/2018/05/01/galijen-218-268/ Pegasus]</ref>
Али, када је дошао на власт Клаудије II је поштедео живот Галијеновој удовици, која је са Галијеном родила, [[Салонин]]а (који је закратко био савладар) а зати деификовао самог Галијена.
Како год било, Клаудије II је у најмању руку знао за заверу. Галијен је сахрањен у једном гробу петнаестак километара од [[Рим]]а.
О Галијену су по правилу историчари строго судили, нарочито због одметнућа Галије у његово доба. Али, Галијен је допринео неким реформама: у војсци је увео мобилнију коњицу, која се показала успешном у ратовима. Вероватно је Галијен негативно оцењен због тога што је био непријатељ [[Римски сенат|Сената]], што се огледало нарочито у његово одлуци да сенатори буду лишени главних команди у војсци.
 
Галијен је током своје владавине захтевао, у циљу опште стабилности да се прогањање [[хришћани|хришћана]] обустави, иакопа нијеје званичнодонео подигаои забрануедикт њиховео вере.верском Такавмиру блажии односниз премаодлука хришћанимао ујавном Римупризнању је[[Хришћанска потрајаоцрква|Хришћанске доцркве]] [[303261|261.]]. године,. кадаПрекид прогона пратила је [[Диоклецијан]]наредба започеода сасе чувенимсва прогонимаимовина хришћана.врати Цркви, као и њеним присталицама, који су страдали или оштећени у погромима.
Он је овим чином повратио унутрашњи мир и ред и учврстио поверење нарастајућих хришћанских заједница у државне и правне институције [[Римско царство|Царства]]. [[Александрија|Александријски]] епископ Дионисије у писму упућеном Ермамону почетком [[262|262.]] године истиче Галијенову победу и одушевљење верским миром који је он успоставио.<ref>[https://www.rastko.rs/arheologija/ncrnobrnja-galijen.html Растко.рс]</ref>
 
Такав блажи однос према хришћанима у Риму је потрајао до [[303]]. године, када је [[Диоклецијан]] започео са чувеним прогонима хришћана.
 
== Новац ==
 
 
Иако се емисије исковане у време Галијена по много чему разликју, ипак се захваљујући њима може умногоме реконстурисати царев изглед.
Имао је средње дугачку косу која се спуштала до половине чела. Брада му је била штуцована и релативно дугачка.
Захваљујући толерантним верским приликама насталим након едикта о верском миру на мањем броју кованица се појављују и хришћанске поруке и симболи.<ref>[https://www.rastko.rs/arheologija/ncrnobrnja-galijen.html Растко.рс]</ref>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
 
== Спољашње везе ==