Википедија

Атомистика — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
.
Ред 1:
{{short description|Model for understanding elemental particles}}
'''Атомистика''' је наука о [[атом]]има — област која изучава структуру атома, законитости његове грађе, законитости кретања атома као целине, као и његових саставних делића.▼
[[File:Helium atom QM.svg|right|thumb|200px|Тренутни теоријски модел атома укључује густо језгро окружено пробабилистичким „облаком” електрона]]
 
▲'''Атомистика''' је наука о [[атом]]има — област која изучава структуру атома, законитости његове грађе, законитости кретања атома као целине, као и његових саставних делића.<ref>{{LSJ|a)/tomos|ἄτομον|ref}}</ref><ref>{{cite web|title= atom|url= http://www.etymonline.com/index.php?term=atom&allowed_in_frame=0|publisher= [[Online Etymology Dictionary]]}}</ref><ref>The term 'atomism' is recorded in English since 1670–80 (''[[Random House Webster's Unabridged Dictionary]]'', 2001, "atomism").</ref>
{{rut}}
The word ''atom'' comes from the [[Ancient Greek language|Ancient Greek]] adjective ''atomos'', meaning "indivisible".<ref name="SEP">Berryman, Sylvia, "Ancient Atomism", ''[[Stanford Encyclopedia of Philosophy]]'' (Fall 2008 Edition), Edward N. Zalta (ed.) [http://plato.stanford.edu/archives/fall2008/entries/atomism-ancient/]</ref> 19th century chemists began using the term in connection with the growing number of irreducible chemical elements. Around the turn of the 20th century, through various experiments with [[electromagnetism]] and [[radioactivity]], physicists discovered that the so-called "uncuttable atom" was actually a conglomerate of various [[subatomic particle]]s (chiefly, [[electron]]s, [[proton]]s and [[neutron]]s) which can exist separately from each other. In fact, in certain extreme environments, such as [[neutron star]]s, extreme temperature and pressure prevents atoms from existing at all.
 
Атомистика је првобитно био назив истраживачког правца из 19. века чији су поборници веровали да је материја дискретне, атомистичке природе. Данас су атомистичке идеје општеприхваћене па пошто то није неопходно наглашавати назив је изашао из употребе. На универзитетима широм света Атомистика се предаје у оквиру Модерне физике. На [[Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду|Факултету за физичку хемију]] у Беграду и данас постоји предмет који се зове Атомистика. Први предавач био је [[Павле Савић]].
 
== Историја ==
Дуго се сматрало да је материја континуалне (непрекинуте) природе, што потиче још од Анаксагоре (око 500 - 428. п. н. е.). Друкчији поглед, да је природа материје дискретна (дисконтинуална) изнео је [[Демокрит]] (око 460 - 370. п. н. е.) који је најмање састојке материје назвао атомима (атомос - гр. недељив). Према првом схватању објект може да се дели на делове безгранично. Према другом, процес дељења не може да се одвија даље након што се достигну димензије атома.
Дуго се сматрало да је материја континуалне (непрекинуте) природе, што потиче још од Анаксагоре (око 500 - 428. п. н. е.). Друкчији поглед, да је природа материје дискретна (дисконтинуална) изнео је [[Демокрит]] (око 460 - 370. п. н. е.)<ref>{{cite book|last1=Pullman|first1=Bernard|title=The Atom in the History of Human Thought|date=1998|publisher=Oxford University Press|location=Oxford, England|isbn=978-0-19-515040-7|pages=31–33|url=https://books.google.com/?id=IQs5hur-BpgC&pg=PA56&dq=Leucippus+Democritus+atom#v=onepage&q=Leucippus%20Democritus%20atom&f=false|ref=harv}}</ref><ref name="Kenny2004">{{cite book|last=Kenny|first=Anthony|authorlink=Anthony Kenny|date=2004|title=Ancient Philosophy|url=https://books.google.com/?id=cpYUDAAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=Anthony+Kenny+Ancient+Philosophy#v=onepage&q=Democritus&f=false|series=A New History of Western Philosophy|volume=1|location=Oxford, England|publisher=Oxford University Press|isbn=0-19-875273-3|pages=26–28|ref=harv}}</ref><ref name="GraftonMostSettis2010">{{cite book|last=Pyle|first=Andrew|authorlink=Andrew Pyle (philosopher)|date=2010|chapter=Atoms and Atomism|title=The Classical Tradition|url=https://books.google.com/books?id=LbqF8z2bq3sC&q=Epicurus#v=snippet&q=Atoms&f=false|editor1-last=Grafton|editor1-first=Anthony|editor1-link=Anthony Grafton|editor2-last=Most|editor2-first=Glenn W.|editor2-link=Glenn W. Most|editor3-last=Settis|editor3-first=Salvatore|publisher=The Belknap Press of Harvard University Press|location=Cambridge, Massachusetts and London, England|isbn=978-0-674-03572-0|pages=103–104|ref=harv}}</ref><ref name="CohenLefebvre2017">{{cite book|editor1-last=Cohen|editor1-first=Henri|editor2-last=Lefebvre|editor2-first=Claire|title=Handbook of Categorization in Cognitive Science|date=2017|publisher=Elsevier|location=Amsterdam, The Netherlands|isbn=978-0-08-101107-2|page=427|edition=Second|url=https://books.google.com/?id=zIrCDQAAQBAJ&pg=PA427&dq=Leucippus+Democritus+atom#v=onepage&q=Leucippus%20Democritus%20atom&f=false|ref=harv}}</ref> који је најмање састојке материје назвао атомима (атомос - гр. недељив).<ref name="Kenny2004"/><ref name="GraftonMostSettis2010"/><ref name="CohenLefebvre2017"/> Према првом схватању објект може да се дели на делове безгранично. Према другом, процес дељења не може да се одвија даље након што се достигну димензије атома. Демокритов атомизам су рафинирали и даље разрадили познији грчки филозоф [[Епикур]] (341 - 270 пне) и римски епикурејски песник [[Лукреције]] (око 99 - 55 пне).<ref name="GraftonMostSettis2010"/><ref name="CohenLefebvre2017"/> Током [[Рани средњи век|раног средњег века]], атомизам је у западној Европи био углавном заборављен.<ref name="GraftonMostSettis2010"/> Током 12. века, атомизам је постао познат у западној Европи по референци на њега у новооткривеним списима [[Аристотел]]а.<ref name="GraftonMostSettis2010"/>
 
Дискусија међу грчким филозофима остала је без резултата иако је била веома жива. Ни за једно гледиште није било експерименталне, искуствене потврде. Растућа вера геометричара да је простор непрекидан дала је тежину теорији о непрекидној грађи материје. Међутим ни тада, идеје о дискретној, честичној структури материје нису у потпуности биле одбачене. Оне су добиле јасну подршку Лукреција (97 - 55. п. н. е.) у познатом делу „О природи ствари“ и многих послеренесансних научника укључујући [[Исак Њутн|Исака Њутна]] и [[Руђер Бошковић|Руђера Бошковића]] (1711 - 1787). Међутим, тек су хемичари око 1800. године пружили прве експерименталне доказе о исправности таквог схватања.
Линија 37 ⟶ 43:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004.
* Ratko K. Janev, Ljubo. A. Petkovski, Atomska fizika, Makedonska Akademija Nauka i Umetnosti , Skoplje, 2012.
* {{cite book |author=Andrew G. van Melsen |translator=Henry J. Koren |year=1960 |orig-year=First published 1952 |title=From Atomos to Atom: The History of the Concept Atom |publisher=Dover Publications |isbn=0-486-49584-1 |ref=refMelsen1952}}
* {{cite book |author=J. P. Millington |year=1906 |title=John Dalton |publisher=J. M. Dent & Co. (London); E. P. Dutton & Co. (New York) |url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.30924/ |ref=refMillington1906}}
* [[Bernard Pullman]] (1998) ''The Atom in the History of Human Thought'', trans. by Axel Reisinger. Oxford Univ. Press.
* [[Eric Scerri]] (2007) ''The Periodic Table, Its Story and Its Significance'', Oxford University Press, New York.
* [[Charles Adolphe Wurtz]] (1881) ''The Atomic Theory'', D. Appleton and Company, New York.
* [[Alan J. Rocke]] (1984) ''Chemical Atomism in the Nineteenth Century: From Dalton to Cannizzaro'', Ohio State University Press, Columbus (open access full text at http://digital.case.edu/islandora/object/ksl%3Ax633gj985).
* Clericuzio, Antonio. ''Elements, Principles, and Corpuscles; a study of atomism and chemistry in the seventeenth century''. Dordrecht; Boston: Kluwer Academic Publishers, 2000.
* [[F. M. Cornford|Cornford, Francis MacDonald.]] ''Plato's Cosmology: The ''Timaeus'' of Plato''. New York: Liberal Arts Press, 1957.
* [[Eduard Jan Dijksterhuis|Dijksterhuis, E.]] ''The Mechanization of the World Picture''. Trans. by C. Dikshoorn. New York: Oxford University Press, 1969. {{ISBN|0-691-02396-4}}
* Firth, Raymond. ''Religion: A Humanist Interpretation''. Routledge, 1996. {{ISBN|0-415-12897-8}}.
* Gangopadhyaya, Mrinalkanti. ''Indian Atomism: history and sources''. Atlantic Highlands, New Jersey: Humanities Press, 1981. {{ISBN|0-391-02177-X}}
* Gardet, L. "djuz'" in ''Encyclopaedia of Islam CD-ROM Edition, v. 1.1''. Leiden: Brill, 2001.
* Gregory, Joshua C. ''A Short History of Atomism''. London: A. and C. Black, Ltd, 1981.
* Kargon, Robert Hugh. ''Atomism in England from Hariot to Newton''. Oxford: Clarendon Press, 1966.
* [[G. E. R. Lloyd|Lloyd, G. E. R.]] ''Aristotle: The Growth and Structure of his Thought''. Cambridge: Cambridge University Press, 1968. {{ISBN|0-521-09456-9}}
* [[G. E. R. Lloyd|Lloyd, G. E. R.]] ''Greek Science After Aristotle''. New York: W. W. Norton, 1973. {{ISBN|0-393-00780-4}}
* Marmara, Michael E. "Causation in Islamic Thought." ''Dictionary of the History of Ideas''. New York: Charles Scribner's Sons, 1973–74. online at the [https://web.archive.org/web/20060907134420/http://etext.virginia.edu/cgi-local/DHI/dhi.cgi?id=dv1-39%7CUniversity of Virginia Electronic Text Center].
* McEvilley, Thomas (2002). ''The Shape of Ancient Thought: Comparative Studies in Greek and Indian Philosophies''. New York: Allworth Communications Inc. {{ISBN|1-58115-203-5}}.
* {{cite book|last1=Radhakrishnan|first1=Sarvepalli and Moore, Charles|title=A Source Book in Indian Philosophy|date=1957|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0-691-01958-1|ref=harv|url=https://archive.org/details/sourcebookinindi00radh}}
* Redondi, Pietro. ''Galileo Heretic''. Translated by Raymond Rosenthal. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1987. {{ISBN|0-691-02426-X}}
* {{cite book | last = Riepe | first = Dale | year = 1964 | title = The Naturalistic Tradition of Indian Thought | edition = 2nd | publisher = Motilal Banarsidass | location = Delhi}}
* {{cite book |author=Andrew G. van Melsen |translator=Henry J. Koren |year=2004 |orig-year=First published 1952 |title=From Atomos to Atom: The History of the Concept Atom |publisher=Dover Publications |isbn=0-486-49584-1 |ref=refMelsen1952}}
 
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commons category-lat|Atomic theory}}
* -{[http://plato.stanford.edu/entries/atomism-ancient/ Ancient Atomism]}-
* [https://web.archive.org/web/20090705024216/http://www.chemcases.com/nuclear/nc-01.htm Discovery of the Neutron]
* -{[https://web.archive.org/web/2007010301550320090705024216/http://librarywww.thinkquestchemcases.orgcom/19662nuclear/low/eng/mainnc-01.htmlhtm Atom:Discovery Theof Incrediblethe WorldNeutron]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20070103015503/http://library.thinkquest.org/19662/low/eng/main.html Atom: The Incredible World]}-
* -{[http://faculty.washington.edu/smcohen/320/atomism.htm Atomism] by S. Mark Cohen.}-
* -{[http://www.robotplatform.com/knowledge/Atomic%20Theory/atomic_theory.html Atomic Theory] - detailed information on atomic theory with respect to electrons and electricity.}-
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Физичка хемија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Атомистика”