Нова левица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Anti_Vietnam_war_demonstration._Vancouver,_BC._1968.JPG|десно|мини|170п|Демонстрације против рата [[1968]]. године у [[Ванкувер]]у]]
 
'''Нова левица''' ([[енглески језик]]: '''''New Left''''') је појам за модерну, прогресивну и, радикално-демократску и широку политичку [[филозофија|филозофију]] насталу на основу [[идеја]] које су промовисали различити активистички покрети на Западу у другој половини двадесетог [[век]]а, али и теорија савремених теоретичара левице.<ref>Carmines, Edward G., and Geoffrey C. Layman. 1997. "Issue Evolution in Postwar American Politics." In Byron Shafer, ed., Present Discontents. NJ: Chatham House Publishers.</ref>
 
== Увод и настанак ==
[[Датотека:Vietnamdem.jpg|десно|мини|200п|Демонстранткиња нуди [[цвет]] војној полицији на протесту против рата у [[Вијетнам]]у у [[Арлингтон]]у, [[Вирџинија]], [[21]]. октобра [[1967]]. године]]
 
[[Датотека:Woodstock-kidsVietnam_War_protestors_at_the_March_on_the_Pentagon.jpg|лево|мини|200п|ОмладинаДемонстрације близупротив фестивала[[рат]]а у [[ВудстокВијетнам]]у, [[август21]]а. [[1969октобар|октобра]] [[1967]]. године у [[Вашингтон]]у]]
 
[[Датотека:Vietnamdem.jpg|десно|мини|200п190п|Демонстранткиња нуди [[цвет]] војној полицији на протесту против рата у [[Вијетнам]]у у [[Арлингтон]]у, [[Вирџинија]], [[21]]. октобра [[1967]]. године]]
[[Датотека:Hippie_bug!_(1043753793).jpg|десно|мини|250п|Хипи буба]]
 
[[Датотека:Womens_liberation_movement.png|десно|мини|210п|Покрет женског ослобођења]]
Нова левица је израз којим се описују нове замисли, идеје и покрети који су се [[1960]]-их и [[1970]]-их појавили или развили на левом делу политичког спектра, пре свега у западном [[свет]]у, а којима је било заједничко то да су, било по својим крајњим циљевима или тактици, представљали отклон од дотада доминантног једнопартизма, бољшевизма и лењинизма различитих струја (тј. политике која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму). Заговорницима нове левице је било заједничко то да се капиталистичком поретку супротстављају не само кроз контекст класне борбе, него и кроз борбу за права и слободе појединца, односно кроз инсистирање на еманципаторским [[темељна људска права|људским правима и слободама]], [[слобода говора|слободи изражавања]], [[слобода окупљања|слободи окупљања]] и демонстрације, [[секс]]уалним слободама (право на коришћење [[контрацепција|контрацепције]], право на [[абортус]] или легализација права [[ЛГБТ]]+ особа). Као извориште нове левице се најчешће спомињу [[Сједињене Америчке Државе]] средином [[1960]]-их где је управо сазревала тзв. [[Беби-бум генерација|генерација бејби-бумера]], прва која је одрасла у друштвено-економским околностима поратног економског бума, драматично другачијим околностима од својих [[родитељ]]а, а што се одразило кроз генерацијски јаз и одбацивање њихових вредности, те прихватање [[контракултура|контракултуре]] и хипијевског покрета, који ће често бити блиско повезиван са новом левицом. Концепти и идеје нове левице су се муњевито проширили по свету, па су тако у [[Француска|Француској]] [[1968]]. године довели до спектакуларних уличних протеста, а који су се, у већој или мањој мери, поновили широм света у готово свим [[земља]]ма, те озбиљно нарушили или угрозили тадашње [[власт]]и.<ref>Cynthia Kaufman (2003). Ideas For Action: Relevant Theory For Radical Change. South End Press. ISBN 9780896086937.</ref><ref>Cynthia Kaufman (2003). Ideas For Action: Relevant Theory For Radical Change. South End Press. ISBN 9780896086937.</ref>
 
Нова левица је израз којим се описују нове замисли, идеје и покрети који су се [[1960]]-их и [[1970]]-их појавили или развили на левом делу политичког спектра, пре свега у западном [[свет]]у, а којима је било заједничко то да су, било по својим крајњим циљевима или тактици, представљали отклон од дотада доминантног једнопартизма, бољшевизма и лењинизма различитих струја (тј. политике која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму). Заговорницима нове левице је било заједничко то да се капиталистичком поретку супротстављају не само кроз контекст класне борбе, него и кроз борбу за права и слободе појединца, односно кроз инсистирање на еманципаторским [[темељна људска права|људским правима и слободама]], [[слобода говора|слободи изражавања]], [[слобода окупљања|слободи окупљања]] и демонстрацијепротеста, расној и родној равноправности, [[секс]]уалним слободама (право на коришћење [[контрацепција|контрацепције]], право на [[абортус]] или легализација права [[ЛГБТ]]+ особа). Као извориште нове левице се најчешће спомињу [[Сједињене Америчке Државе]] средином [[1960]]-их где је управо сазревала тзв. [[Беби-бум генерација|генерација бејби-бумера]], прва која је одрасла у друштвено-економским околностима поратног економског бума, драматично другачијим околностима од својих [[родитељ]]а, а што се одразило кроз генерацијски јаз и одбацивање њихових вредности, те прихватање [[поткултура|поткултуре]], [[контракултура|контракултуре]] и хипијевског покрета хипика, деце цвећа и шездесетосмаша, који ће често бити блиско повезиванповезивани са новом левицом. КонцептиПокрети итога идеје нове левицевремена су се муњевитопротивили проширили[[традиционални поауторитет|традиционалном свету,ауторитету]] паи су тако унеприкосновеним [[Француска|Францускојвођа]]ма, подржавали слободну [[1968љубав]]. годинеи довелилегализацију допојединих спектакуларнихпсихоактивних уличних протестасупстанци, а којипротивили су се, уратовима већоји илимилитаризму, мањојпромовисали меримир, поновилипоштовање широмразличитости, светародну уравноправност, готовослободу свимизражавања, [[земља]]маслободу окупљања и протеста, те озбиљнозахтевали нарушилизаштиту илии угрозилиодрживост тадашњеприроде [[власт]]и животне средине.<ref>CynthiaJeffrey KaufmanW. (2003)Coker. IdeasConfronting ForAmerican ActionLabor: RelevantThe TheoryNew ForLeft Radical ChangeDilemma. SouthUniv of EndMissouri Press., ISBN 9780896086937.2002</ref><ref>CynthiaHerbert KaufmanMarcuse (20031955). IdeasEros Forand Action:Civilization. RelevantBeacon TheoryPress. For RadicalISBN Change9781135863715. SouthRetrieved EndAugust Press. ISBN28, 97808960869372018.</ref>
[[Датотека:Be_Your_Own_Goddess_art_bus_(1967_VW_Kombi)_IMG_0136.JPG|лево|мини|250п|Хипи комби]]
 
Концепти и идеје нове левице су се муњевито проширили по свету, па су тако у [[Француска|Француској]] [[1968]]. године довели до спектакуларних уличних протеста, а који су се, у већој или мањој мери, поновили широм света у готово свим [[земља]]ма, те озбиљно нарушили или угрозили тадашње [[власт]]и.<ref>Cynthia Kaufman (2003). Ideas For Action: Relevant Theory For Radical Change. South End Press. ISBN 9780896086937.</ref><ref>Cynthia Kaufman (2003). Ideas For Action: Relevant Theory For Radical Change. South End Press. ISBN 9780896086937.</ref>
Покрети који се често означавају као [[хипици]], деца цвећа и шездесетосмаши су се залагали за неконвенционалне, [[поткултура|поткултурне]], контракултурне и алтернативне стилове живота, који су често подразумевали живљење у [[комуна]]ма по демократским антикапиталистичким принципима. Противили су се [[ауторитет]]има и [[вођа]]ма, подржавали слободну [[љубав]] и легализацију појединих психоактивних супстанци, противили су се ратовима и милитаризму, промовисали мир, поштовање различитости, родну равноправност, слободу изражавања, слободу окупљања и демонстације, те захтевали заштиту природе.<ref>Jeffrey W. Coker. Confronting American Labor: The New Left Dilemma. Univ of Missouri Press, 2002</ref><ref>Herbert Marcuse (1955). Eros and Civilization. Beacon Press. ISBN 9781135863715. Retrieved August 28, 2018.</ref>
 
[[Датотека:Leffler_-_WomensLib1970_WashingtonDC.jpg|лево|мини|250п|Марш женског ослобођења у [[Вашингтон]]у [[1970]]. године]]
[[Датотека:Gay_Pride_Flag.svg|десно|мини|120п|[[Застава дугиних боја|Дугина застава]], симбол различитости и ЛГБТ+ заједнице, чија људска права подржава и нова левица]]
 
[[Датотека:Gay_Pride_Flag.svg|десно|мини|120п100п|[[Застава дугиних боја|Дугина застава]], симбол различитости и ЛГБТ+ заједнице, чија људска права подржава и новасавремена левица]]
На основу тих јаких и утицајних искустава су се јавиле леве идеје о постојању међуповезаности класног антагонизма са дискриминацијом лица или групе лица по неком стварном или претпостављеном основу различитости, као што су расне, полне, родне, сексуалне, верске, етничке, националне, добне и друге различитости, те је на тај начин настала нова левица која поред свог примарног промишљања о класној борби и поред залагања за интересе радничке класе (политика социјалне правде) развија и проширује своју сферу интересовања залагањем и за остварење, поштовање, заштиту и унапређење еманципаторских људских и мањинских права и слобода (политика идентитета и људских права и слобода), затим, инсистирањем на већој демократској партиципацији ([[партиципативна демократија]]), већој заштити животне средине ([[зелена политика]]), те политици алтернативних [[стил]]ова [[живот]]а.<ref>Radical Ambition: C. Wright Mills, the Left, and American Social Thought By Daniel Geary</ref><ref>Kenny, Michael. The First New Left: British Intellectuals After Stalin. London: Lawrence & Wishart.</ref><ref>Kołakowski, Leszek (1981). Main Currents Of Marxism: Volume III, The Breakdown. Oxford University Press. p. 416. ISBN 0192851098.</ref>
 
На основу тих јаких и утицајних искустава сушироког сесоцијалног покрета јавиле су се леве идеје о постојању међуповезаности класног антагонизма са дискриминацијом лица или групе лица по неком стварном или претпостављеномперципираном основу различитости, као што су расне, полне, родне, сексуалне, верске, етничке, националне, добне и друге различитости, те је на тај начин настала нова левица која поред свог примарног промишљања о класној борби и поред залагања за интересе радничке класе (политика социјалне правде) развија и проширује своју сферу интересовања залагањем и за остварење, поштовање, заштиту и унапређење еманципаторских људских и мањинских права и слобода (политика идентитета и људских права и слобода), затим, инсистирањем на већој демократској партиципацији становница и становника од најнижег нивоа одлучивања до највишег нивоа одлучивања ([[партиципативна демократија]]), те инсистирањем на већој заштити животне средине и одрживом развоју ([[зелена политика]]), те политици алтернативних [[стил]]ова [[живот]]а.<ref>Radical Ambition: C. Wright Mills, the Left, and American Social Thought By Daniel Geary</ref><ref>Kenny, Michael. The First New Left: British Intellectuals After Stalin. London: Lawrence & Wishart.</ref><ref>Kołakowski, Leszek (1981). Main Currents Of Marxism: Volume III, The Breakdown. Oxford University Press. p. 416. ISBN 0192851098.</ref>
== Институционализована нова левица данас ==
 
[[Студент]]ски покрети, покрети за [[женска права]] и женско ослобођење, мировни и антиратни покрети, [[рад]]нички и синдикални покрети, [[екологија|еколошки]] покрети и покрети за еманципаторска људска права и слободе, те права свих неравноправних и потлачених група друштва (антирасистички, ЛГБТ+ и остали покрети) чине широки социјални покрет који у својим редовима окупља оних 99 посто израбљиваних у капитализму, односно покрет који се може изборити за суштинску промену друштвеног уређења и преношење целокупне политичке [[моћ]]и у руке народа - из руку политичке елите, крупног [[капитал]]а и [[банка|банака]].
 
== Савремена и нова левица у 21. веку ==
[[Датотека:Red flag II.svg|десно|мини|150п|[[Застава|Црвена застава]], симбол покрета социјалне правде и левице]]
Нова левица тежи умањењу или превазилажењу свих [[друштвена стратификација|друштвених стратификација]]. Нова левица се залаже за умањење неслободе, неједнакости и несолидарности у друштву, које узрокује капитализам, а као крајњи циљ својих идеала заговара превазилажење, коренити раскид са системом системасветског капитализма и успостављање друштвено-економског уређења глобалног карактера утемељеног на [[директна демократија|демократији]] у политичко-економској сфери, те на [[директна демократија|демократски]] планираној светској производњи и расподели.<ref>Hall, Stuart (January–February 2010). "Life and times of the first New Left". New Left Review. New Left Review.</ref><ref> Busky, Donald F. (July 20, 2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Praeger. {{page|year=|isbn=978-0275968861|pages=}}. Democratic socialism is the wing of the socialist movement that combines a belief in a socially owned economy with that of political democracy.</ref><ref>Eatwell & Wright, Roger & Anthony (March 1, 1999). Contemporary Political Ideologies: Second Edition. Bloomsbury Academic. {{page|year=|isbn=978-0826451736|pages=}}. </ref><ref> Alan Ryan (1981). Bertrand Russell: A Political Life. Macmillan.</ref><ref> Calaprice, Alice; Lipscombe, Trevor (2005). Albert Einstein: A Biography. Greenwood. {{page|year=|isbn=9780313330803|pages=}}. He committed himself to the democratic-socialist goals that became popular among intellectuals in Europe at the time.</ref> У питању је, дакле, систем производње и расподеле глобалног карактера који би био у складу са потребама сваке појединке и сваког појединца, те глобалногглобалне друштвазаједнице као целине, и који би узимао у обзир носиве капацитете и услове регенерације [[животна средина|животне средине]]. Коренити раскид са светским капитализмом би успоставио некапиталистичко [[бескласно друштво|бескласно уређење заједнице]], чија би главна обележја требала бити: глобални карактер, заједничко власништво, демократско управљање, производња само за потребе и бесплатан приступ.
 
Заговара достизање глобалног некапиталистичког друштва које би било базирано на индивидуалној и колективној [[слобода|слободи]], [[једнакост]]и, [[солидарност]]и и међусобној [[помоћ]]и, због чега тежи умањењу, превазилажењу и превазилажењуконачном раскиду са свихсвим обликаоблицима [[репресија|репресије]], [[хијерархија|хијерархије]] и власти појединца над појединцем. Присталице ове политике сматрају да је за остварење ових идеја неопходно умањити, превазићи и превазићиостварити раскид са свесвим обликеоблицима [[ауторитарност|ауторитарног]] начина организовања. Због тога се организују у нове левичарске политичке странке, организације и покрете.
 
Присталице нове левице схватајусвоје свој идеал као процес умањењавредности и превазилажења неправди које стварају институције капитализма, аидеале којинадовезују следина [[векови|вишевековну]] традицију [[еманципација|еманципаторских]] борби [[прогресивизам|прогресивних]] [[друштвени покрет|покрета]] и особа, [[радник|радница и радника]], те свих обесправљених, других и другачијих.<ref> Peter Hain Ayes to the Left Lawrence and Wishart.</ref><ref> "Towards a Democratic Socialism," New Left Review I/109, May–June 1978.</ref><ref>"Tony Benn: Committed Democratic Socialist". Transnational Institute. 22 April 2014.</ref><ref>Ian Adams, Ideology and politics in Britain today (1998)</ref>
 
Превазилажење институција капитализма са крајњим циљем радикалног раскида и корените трансформације постојећег система обележавају следеће '''карактеристике левице''':<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref>
 
* На нивоу предузећа то значи развијање механизама демократије на радном месту, односно на месту производње, стваралаштва и кретивности;
 
* На нивоу економије то значи развијање механизама друштвене и демократске координације уместо слепе„слепе“ тржишне производње;
 
* На нивоу државнихполитичких и јавних институција то значи ширење представничког типа демократије са механизмима директне демократије (нпр. демократска партиципација на нижим и вишим нивоима одлучивања, могућност опозива изабраних представника нижих и виших нивоа власти);
 
* На нивоу друштвадруштвене сфере то значи противљење сваком облику подређености, искоришћавања и неравноправности, а нарочито противљење дискриминацији по неком основу, као што су: [[раса|раса]], боја коже, друштвено порекло, [[националност|национално]] порекло, [[етничка група|етничка]] припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, [[језик|језик]], вероисповест или уверење, политичко или друго [[мишљење|мишљење]], чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, [[пол|пол]], [[родни идентитет|родни идентитет]], [[сексуална оријентација|сексуална оријентација]], [[интерсексуалност|полне карактеристике]], [[брак|брачни]] или [[породица|породични]] статус, рођење, старосна доб, генетичке карактеристике, [[здравље|здравствено]] стање, [[инвалидитет|инвалидитет]] или друго лично својство;
Заговара достизање глобалног некапиталистичког друштва које би било базирано на индивидуалној и колективној [[слобода|слободи]], [[једнакост]]и, [[солидарност]]и и међусобној [[помоћ]]и, због чега тежи умањењу и превазилажењу свих облика [[репресија|репресије]], [[хијерархија|хијерархије]] и власти појединца над појединцем. Присталице ове политике сматрају да је за остварење ових идеја неопходно умањити и превазићи све облике [[ауторитарност|ауторитарног]] начина организовања. Због тога се организују у нове левичарске политичке странке, организације и покрете.
 
* У односу на животну средину то значи усклађивање привреде у складу са носећим и обновљивим способностима животне средине, те са увођењем еколошки прихватљивих [[технологија]], [[вештачка интелигенција|вештачке интелигенције]], [[аутоматизација|аутоматизације]] и [[роботика|роботизације]].
Присталице нове левице схватају свој идеал као процес умањења и превазилажења неправди које стварају институције капитализма, а који следи [[векови|вишевековну]] традицију [[еманципација|еманципаторских]] борби [[прогресивизам|прогресивних]] [[друштвени покрет|покрета]] и особа, [[радник|радница и радника]], те свих обесправљених, других и другачијих.<ref> Peter Hain Ayes to the Left Lawrence and Wishart.</ref><ref> "Towards a Democratic Socialism," New Left Review I/109, May–June 1978.</ref><ref>"Tony Benn: Committed Democratic Socialist". Transnational Institute. 22 April 2014.</ref><ref>Ian Adams, Ideology and politics in Britain today (1998)</ref>
 
[[Датотека:The_Earth_seen_from_Apollo_17.jpg|лево|мини|170п|„Радни [[људи]] [[свет]]а, уједините се!“, један од слогана левице]]
'''Обележја нове левице''' за умањење или превазилажење неправди које стварају институције капитализма:<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref>
 
[[Капитализам]] је интернационални и глобални систем и све више ће то бити својим даљим развојем, тако да ће и антикапитализам моћи да буде једино интернационални и глобални систем. Присталице ове политичке филозофије сматрају да ова политика не може опстати у једној земљи или у пар земаља, него да мора добити глобални карактер и због тога се залажу за превазилажење светског капитализма и прогресивни интернационализам (антикапиталистички интернационализам, антикапиталистички глобализам, прогресивни глобализам или алтерглобализам).<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref>
* На нивоу предузећа то значи развијање механизама демократије на радном месту;
 
Светски капитализам се може превазићи једино глобалним антикапиталистичким покретом који ће у првом замаху првенствено потрести најразвијеније земље светског капиталистичког центра, зато што су неразвијене земље светске капиталистичке периферије и земље у развоју светске капиталистичке полупериферије у зависном и подређеном [[положај]]у у [[однос]]у на најразвијеније земаље светског капиталистичког центра.<ref>International Encyclopedia of Environmental Politics. Taylor & Francis.</ref><ref>www.radnickafronta.hr/</ref>
* На нивоу економије то значи развијање механизама друштвене и демократске координације уместо слепе тржишне производње;
 
Разумевајући ово стање, то не значи да прогресивне снаге у неразвијеним земљама светске капиталистичке периферије и земљама у развоју светске капиталистичке полупериферије до тада се не могу залагати за реалне, неавантуристичке и неизолационистичке конкретне и непосредне, прогресивне и [[социјална правда|социјалне]] политике и мере, за [[модернизација|модернизацију]], нову [[индустријализација|индустријализацију]] и бржи развој својих домаћих [[економија]] путем активне економске улоге јавног [[сектор]]а, јавних прописа, [[програм]]а и сервиса.<ref>Neumayer, Eric (2004). "The environment, left-wing political orientation, and ecological economics" (PDF).</ref>
* На нивоу државних институција то значи ширење представничког типа демократије са механизмима директне демократије (нпр. демократска партиципација на нижим и вишим нивоима одлучивања, могућност опозива изабраних представника нижих и виших нивоа власти);
 
На основу залагања за превазилажење светског капитализма присталице ове политике се повезују са еманципаторским и прогресивним покретима и странкама из целог света. Борба се смешта у светски антикапиталистички покрет, којег чине различити раднички и [[синдикат|синдикални покрети]], покрети за еманципаторска људска права и слободе, те нове левичарске [[политичка партија|странке]], организације и појединци.<ref> Anderson and Herr, Gary L. and Kathryn G. (2007). Encyclopedia of Activism and Social Justice. SAGE Publications. {{page|year=|isbn=978-1412918121|pages=}}. </ref>
* На нивоу друштва то значи противљење сваком облику подређености, искоришћавања и неравноправности, а нарочито противљење дискриминацији по неком основу, као што су: [[раса|раса]], боја коже, друштвено порекло, [[националност|национално]] порекло, [[етничка група|етничка]] припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, [[језик|језик]], вероисповест или уверење, политичко или друго [[мишљење|мишљење]], чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, [[пол|пол]], [[родни идентитет|родни идентитет]], [[сексуална оријентација|сексуална оријентација]], [[интерсексуалност|полне карактеристике]], [[брак|брачни]] или [[породица|породични]] статус, рођење, старосна доб, генетичке карактеристике, [[здравље|здравствено]] стање, [[инвалидитет|инвалидитет]] или друго лично својство;
 
[[Датотека:WSF2003.jpg|десно|мини|170п|Светски социјални форум и мото „Другачији свет је могућ“]]
* У односу на животну средину то значи усклађивање привреде у складу са носећим и обновљивим способностима животне средине, те са увођењем еколошки прихватљивих [[технологија]].
 
Еманципаторски и прогресивни покрети за промену [[систем]]а се, наиме, организују на два начина. Са једне стране се организују као странке које желе добити демократску политичку моћ и деловати као антисистемска власт, а са друге стране се организују као покрети који се кроз [[демонстрације|демонстрације]], директне акције и притиске боре за мењање система, без жеље за формалним преузимањем политичке власти. Идеална позиција је једнаковредно удруживање обе стратегије мењања система за достизање истог циља: оних који делују ванинституционално, и врше притиске за мењање досадашњих друштвених односа, и оних који у формалном институционалном политичком простору мењају политике и саме институције које воде коренитом раскиду са постојећим системом.<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref><ref> Crosland, Anthony, The Future of Socialism, (Constable, 2006)</ref>
[[Капитализам]] је интернационални и глобални систем и све више ће то бити својим даљим развојем, тако да ће и антикапитализам моћи бити само интернационални и глобални систем. Присталице ове политичке филозофије сматрају да ова политика не може опстати у једној земљи или у пар земаља, него да мора добити глобални карактер и због тога се залажу за прогресивни интернационализам (антикапиталистички интернационализам, антикапиталистички глобализам, прогресивни глобализам или алтерглобализам). Залажу се за превазилажење светског капитализма, што првенствено зависи од успеха антикапиталистичког пројекта у најразвијенијим земљама центра светског капитализма, када он дође до својих системских максимума развоја, зато што су неразвијене земље светске капиталистичке периферије и полупериферије у зависном и потчињеном [[положај]]у у [[однос]]у на развијене земаље светског капиталистичког центра. Разумевајући ово стање, то не значи да се неразвијене земље до тада не могу залагати за реалне, неавантуристичке и неизолационистичке прогресивне и [[социјална правда|социјалне]] политике, за [[модернизација|модернизацију]], савремену [[индустријализација|индустријализацију]] и бржи развој својих домаћих [[економија]] путем активне економске улоге јавног [[сектор]]а, јавних прописа, [[програм]]а и сервиса. На основу залагања за превазилажење светског капитализма присталице ове политике се повезују са еманципаторским и прогресивним покретима и странкама из целог света. Борба се смешта у светски антикапиталистички покрет, којег чине различити раднички и [[синдикат|синдикални покрети]], покрети за еманципаторска људска права и слободе, те нове левичарске [[политичка партија|странке]], организације и појединци.<ref> Anderson and Herr, Gary L. and Kathryn G. (2007). Encyclopedia of Activism and Social Justice. SAGE Publications. {{page|year=|isbn=978-1412918121|pages=}}. </ref><ref>Blackburn, Robin (March–April 2014). "Stuart Hall: 1932-2014". New Left Review. New Left Review</ref>
 
Постоје тенденције на левици да би се савремене левичарске странке требале градити и развијати као масовне, демократске странке без неприкосновених [[вођа]], са унутрашњом организацијом заснованом на принципима [[партиципативна демократија|партиципативне демократије]] од најнижег до највишег нивоа, показујући тако својом унутрашњом организацијом за какво друштво се залажу.
Еманципаторски и прогресивни покрети за промену [[систем]]а се, наиме, организују на два начина. Са једне стране се организују као странке које желе добити демократску политичку моћ и деловати као антисистемска власт, а са друге стране се организују као покрети који се кроз [[демонстрације|демонстрације]], директне акције и притиске боре за мењање система, без жеље за формалним преузимањем политичке власти. Идеална позиција је једнаковредно удруживање обе стратегије мењања система за достизање истог циља: оних који делују ванинституционално, и врше притиске за мењање досадашњих друштвених односа, и оних који у формалном институционалном политичком простору мењају политике и саме институције.<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref><ref> Crosland, Anthony, The Future of Socialism, (Constable, 2006)</ref>
 
Термини као што су „нова левица“ или „савремена левица“ се користе и као синоними за различите антиауторитарне социјалистичке, [[екологизам|екологистичке]] и савремене марксистичке странке, организације и покрете, али се најчешћи придеви „нова“ и „савремена“ користе за разликовање нове и савремене левице од концепата једнопартијског модела власти, које су заступале такозване бољшевичко-комунистичке партије [[20]]. [[век]]а, засноване на бољшевизму и лењинизму различитих струја (тј. политици која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму), а чији се [[експеримент]]алниекспериментални [[модел]]и покушаја градње социјализма„социјализма у засебним земљамаземљама“, који се у реалности своде на једнопартијски државни капитализам у засебним земљама у оквиру светског капиталистичког система и [[тржиште|тржишта]], сматрају недемократским и ауторитарним, те искривљењем племените идеје социјалне правде. Нема антикапитализма без демократије и зато антикапитализам може да буде само демократски и глобални.<ref>'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King</ref><ref>Binns, Peter (1986). "State Capitalism".</ref><ref>Curian, Alt, Chambers, Garrett, Levi, McClain, George Thomas, James E., Simone, Geoffrey, Margaret, Paula D. (October 12, 2010). The Encyclopedia of Political Science Set. CQ Press. {{page|year=|isbn=978-1933116440|pages=}}.</ref>
 
Начелна обележја новесавремене левице су: активна демократија и антиауторитаризам; антикапитализам; друштвени прогресивизам и антиконзервативизам; [[антимилитаризам]] (антиратна оријентација); [[феминизам]] и антипатријархализам; [[секуларност|секуларизам]] и [[антиклерикализам]]; антирасизам и антиксенофобија; прогресивни патриотизам и прогресивни интернационализам (антикапиталистички интернационализам, антикапиталистички глобализам, прогресивни глобализам или алтерглобализам); антинационализам, антишовинизам, антинацизам и антифашизам.
 
== Види још ==
* [[Социјализам]]
* [[Социјалдемократија]]
* [[Демократски социјализам]]
* [[Слободарски социјализам]]
* [[Марксизам]]
* [[Анархизам]]
* [[Анархокомунизам]]
* [[Антиауторитарни комунизам]]
* [[Мир]]
* [[Љубав]]
Линија 80 ⟶ 103:
[[Категорија:Демократија]]
[[Категорија:Социјализам]]
[[Категорија:Марксизам]]
[[Категорија:Анархизам]]
[[Категорија:1960-е]]