Нова левица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Anti_Vietnam_war_demonstration._Vancouver,_BC._1968.JPG|десно|мини|170п|Демонстрације против рата [[1968]]. године у [[Ванкувер]]у]]
'''Нова левица''' ([[енглески језик]]: '''''New Left''''') је појам за модерну, прогресивну
== Увод и настанак ==
[[Датотека:Vietnamdem.jpg|десно|мини|200п|Демонстранткиња нуди [[цвет]] војној полицији на протесту против рата у [[Вијетнам]]у у [[Арлингтон]]у, [[Вирџинија]], [[21]]. октобра [[1967]]. године]]▼
[[Датотека:
▲[[Датотека:Vietnamdem.jpg|десно|мини|
[[Датотека:Womens_liberation_movement.png|десно|мини|210п|Покрет женског ослобођења]]
Нова левица је израз којим се описују нове замисли, идеје и покрети који су се [[1960]]-их и [[1970]]-их појавили или развили на левом делу политичког спектра, пре свега у западном [[свет]]у, а којима је било заједничко то да су, било по својим крајњим циљевима или тактици, представљали отклон од дотада доминантног једнопартизма, бољшевизма и лењинизма различитих струја (тј. политике која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму). Заговорницима нове левице је било заједничко то да се капиталистичком поретку супротстављају не само кроз контекст класне борбе, него и кроз борбу за права и слободе појединца, односно кроз инсистирање на еманципаторским [[темељна људска права|људским правима и слободама]], [[слобода говора|слободи изражавања]], [[слобода окупљања|слободи окупљања]] и демонстрације, [[секс]]уалним слободама (право на коришћење [[контрацепција|контрацепције]], право на [[абортус]] или легализација права [[ЛГБТ]]+ особа). Као извориште нове левице се најчешће спомињу [[Сједињене Америчке Државе]] средином [[1960]]-их где је управо сазревала тзв. [[Беби-бум генерација|генерација бејби-бумера]], прва која је одрасла у друштвено-економским околностима поратног економског бума, драматично другачијим околностима од својих [[родитељ]]а, а што се одразило кроз генерацијски јаз и одбацивање њихових вредности, те прихватање [[контракултура|контракултуре]] и хипијевског покрета, који ће често бити блиско повезиван са новом левицом. Концепти и идеје нове левице су се муњевито проширили по свету, па су тако у [[Француска|Француској]] [[1968]]. године довели до спектакуларних уличних протеста, а који су се, у већој или мањој мери, поновили широм света у готово свим [[земља]]ма, те озбиљно нарушили или угрозили тадашње [[власт]]и.<ref>Cynthia Kaufman (2003). Ideas For Action: Relevant Theory For Radical Change. South End Press. ISBN 9780896086937.</ref><ref>Cynthia Kaufman (2003). Ideas For Action: Relevant Theory For Radical Change. South End Press. ISBN 9780896086937.</ref>▼
▲Нова левица је израз којим се описују нове замисли, идеје и покрети који су се [[1960]]-их и [[1970]]-их појавили или развили на левом делу политичког спектра, пре свега у западном [[свет]]у, а којима је било заједничко то да су, било по својим крајњим циљевима или тактици, представљали отклон од дотада доминантног једнопартизма, бољшевизма и лењинизма различитих струја (тј. политике која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму). Заговорницима нове левице је било заједничко то да се капиталистичком поретку супротстављају не само кроз контекст класне борбе, него и кроз борбу за права и слободе појединца, односно кроз инсистирање на еманципаторским [[темељна људска права|људским правима и слободама]], [[слобода говора|слободи изражавања]], [[слобода окупљања|слободи окупљања]] и
Концепти и идеје нове левице су се муњевито проширили по свету, па су тако у [[Француска|Француској]] [[1968]]. године довели до спектакуларних уличних протеста, а који су се, у већој или мањој мери, поновили широм света у готово свим [[земља]]ма, те озбиљно нарушили или угрозили тадашње [[власт]]и.<ref>Cynthia Kaufman (2003). Ideas For Action: Relevant Theory For Radical Change. South End Press. ISBN 9780896086937.</ref><ref>Cynthia Kaufman (2003). Ideas For Action: Relevant Theory For Radical Change. South End Press. ISBN 9780896086937.</ref>
[[Датотека:Leffler_-_WomensLib1970_WashingtonDC.jpg|лево|мини|250п|Марш женског ослобођења у [[Вашингтон]]у [[1970]]. године]]
[[Датотека:Gay_Pride_Flag.svg|десно|мини|120п|[[Застава дугиних боја|Дугина застава]], симбол различитости и ЛГБТ+ заједнице, чија људска права подржава и нова левица]]▼
▲[[Датотека:Gay_Pride_Flag.svg|десно|мини|
На основу тих јаких и утицајних искустава су се јавиле леве идеје о постојању међуповезаности класног антагонизма са дискриминацијом лица или групе лица по неком стварном или претпостављеном основу различитости, као што су расне, полне, родне, сексуалне, верске, етничке, националне, добне и друге различитости, те је на тај начин настала нова левица која поред свог примарног промишљања о класној борби и поред залагања за интересе радничке класе (политика социјалне правде) развија и проширује своју сферу интересовања залагањем и за остварење, поштовање, заштиту и унапређење еманципаторских људских и мањинских права и слобода (политика идентитета и људских права и слобода), затим, инсистирањем на већој демократској партиципацији ([[партиципативна демократија]]), већој заштити животне средине ([[зелена политика]]), те политици алтернативних [[стил]]ова [[живот]]а.<ref>Radical Ambition: C. Wright Mills, the Left, and American Social Thought By Daniel Geary</ref><ref>Kenny, Michael. The First New Left: British Intellectuals After Stalin. London: Lawrence & Wishart.</ref><ref>Kołakowski, Leszek (1981). Main Currents Of Marxism: Volume III, The Breakdown. Oxford University Press. p. 416. ISBN 0192851098.</ref>▼
▲На основу
[[Студент]]ски покрети, покрети за [[женска права]] и женско ослобођење, мировни и антиратни покрети, [[рад]]нички и синдикални покрети, [[екологија|еколошки]] покрети и покрети за еманципаторска људска права и слободе, те права свих неравноправних и потлачених група друштва (антирасистички, ЛГБТ+ и остали покрети) чине широки социјални покрет који у својим редовима окупља оних 99 посто израбљиваних у капитализму, односно покрет који се може изборити за суштинску промену друштвеног уређења и преношење целокупне политичке [[моћ]]и у руке народа - из руку политичке елите, крупног [[капитал]]а и [[банка|банака]].
== Савремена и нова левица у 21. веку ==
[[Датотека:Red flag II.svg|десно|мини|150п|[[Застава|Црвена застава]], симбол покрета социјалне правде и левице]]
Нова левица тежи умањењу или превазилажењу свих [[друштвена стратификација|друштвених стратификација]]. Нова левица се залаже за умањење неслободе, неједнакости и несолидарности у друштву, које узрокује капитализам, а као крајњи циљ својих идеала заговара превазилажење, коренити раскид са системом
Заговара достизање глобалног некапиталистичког друштва које би било базирано на индивидуалној и колективној [[слобода|слободи]], [[једнакост]]и, [[солидарност]]и и међусобној [[помоћ]]и, због чега тежи умањењу, превазилажењу и
Присталице нове левице
Превазилажење институција капитализма са крајњим циљем радикалног раскида и корените трансформације постојећег система обележавају следеће '''карактеристике левице''':<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref>
* На нивоу предузећа то значи развијање механизама демократије на радном месту, односно на месту производње, стваралаштва и кретивности;▼
* На нивоу економије то значи развијање механизама друштвене и демократске координације уместо
* На нивоу
* На нивоу
▲Заговара достизање глобалног некапиталистичког друштва које би било базирано на индивидуалној и колективној [[слобода|слободи]], [[једнакост]]и, [[солидарност]]и и међусобној [[помоћ]]и, због чега тежи умањењу и превазилажењу свих облика [[репресија|репресије]], [[хијерархија|хијерархије]] и власти појединца над појединцем. Присталице ове политике сматрају да је за остварење ових идеја неопходно умањити и превазићи све облике [[ауторитарност|ауторитарног]] начина организовања. Због тога се организују у нове левичарске политичке странке, организације и покрете.
* У односу на животну средину то значи усклађивање привреде у складу са носећим и обновљивим способностима животне средине, те са увођењем еколошки прихватљивих [[технологија]], [[вештачка интелигенција|вештачке интелигенције]], [[аутоматизација|аутоматизације]] и [[роботика|роботизације]].▼
▲Присталице нове левице схватају свој идеал као процес умањења и превазилажења неправди које стварају институције капитализма, а који следи [[векови|вишевековну]] традицију [[еманципација|еманципаторских]] борби [[прогресивизам|прогресивних]] [[друштвени покрет|покрета]] и особа, [[радник|радница и радника]], те свих обесправљених, других и другачијих.<ref> Peter Hain Ayes to the Left Lawrence and Wishart.</ref><ref> "Towards a Democratic Socialism," New Left Review I/109, May–June 1978.</ref><ref>"Tony Benn: Committed Democratic Socialist". Transnational Institute. 22 April 2014.</ref><ref>Ian Adams, Ideology and politics in Britain today (1998)</ref>
[[Датотека:The_Earth_seen_from_Apollo_17.jpg|лево|мини|170п|„Радни [[људи]] [[свет]]а, уједините се!“, један од слогана левице]]
[[Капитализам]] је интернационални и глобални систем и све више ће то бити својим даљим развојем, тако да ће и антикапитализам моћи да буде једино интернационални и глобални систем. Присталице ове политичке филозофије сматрају да ова политика не може опстати у једној земљи или у пар земаља, него да мора добити глобални карактер и због тога се залажу за превазилажење светског капитализма и прогресивни интернационализам (антикапиталистички интернационализам, антикапиталистички глобализам, прогресивни глобализам или алтерглобализам).<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref>
▲* На нивоу предузећа то значи развијање механизама демократије на радном месту;
Светски капитализам се може превазићи једино глобалним антикапиталистичким покретом који ће у првом замаху првенствено потрести најразвијеније земље светског капиталистичког центра, зато што су неразвијене земље светске капиталистичке периферије и земље у развоју светске капиталистичке полупериферије у зависном и подређеном [[положај]]у у [[однос]]у на најразвијеније земаље светског капиталистичког центра.<ref>International Encyclopedia of Environmental Politics. Taylor & Francis.</ref><ref>www.radnickafronta.hr/</ref>
▲* На нивоу економије то значи развијање механизама друштвене и демократске координације уместо слепе тржишне производње;
Разумевајући ово стање, то не значи да прогресивне снаге у неразвијеним земљама светске капиталистичке периферије и земљама у развоју светске капиталистичке полупериферије до тада се не могу залагати за реалне, неавантуристичке и неизолационистичке конкретне и непосредне, прогресивне и [[социјална правда|социјалне]] политике и мере, за [[модернизација|модернизацију]], нову [[индустријализација|индустријализацију]] и бржи развој својих домаћих [[економија]] путем активне економске улоге јавног [[сектор]]а, јавних прописа, [[програм]]а и сервиса.<ref>Neumayer, Eric (2004). "The environment, left-wing political orientation, and ecological economics" (PDF).</ref>
▲* На нивоу државних институција то значи ширење представничког типа демократије са механизмима директне демократије (нпр. демократска партиципација на нижим и вишим нивоима одлучивања, могућност опозива изабраних представника нижих и виших нивоа власти);
На основу залагања за превазилажење светског капитализма присталице ове политике се повезују са еманципаторским и прогресивним покретима и странкама из целог света. Борба се смешта у светски антикапиталистички покрет, којег чине различити раднички и [[синдикат|синдикални покрети]], покрети за еманципаторска људска права и слободе, те нове левичарске [[политичка партија|странке]], организације и појединци.<ref> Anderson and Herr, Gary L. and Kathryn G. (2007). Encyclopedia of Activism and Social Justice. SAGE Publications. {{page|year=|isbn=978-1412918121|pages=}}. </ref>
▲* На нивоу друштва то значи противљење сваком облику подређености, искоришћавања и неравноправности, а нарочито противљење дискриминацији по неком основу, као што су: [[раса|раса]], боја коже, друштвено порекло, [[националност|национално]] порекло, [[етничка група|етничка]] припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, [[језик|језик]], вероисповест или уверење, политичко или друго [[мишљење|мишљење]], чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, [[пол|пол]], [[родни идентитет|родни идентитет]], [[сексуална оријентација|сексуална оријентација]], [[интерсексуалност|полне карактеристике]], [[брак|брачни]] или [[породица|породични]] статус, рођење, старосна доб, генетичке карактеристике, [[здравље|здравствено]] стање, [[инвалидитет|инвалидитет]] или друго лично својство;
[[Датотека:WSF2003.jpg|десно|мини|170п|Светски социјални форум и мото „Другачији свет је могућ“]]
▲* У односу на животну средину то значи усклађивање привреде у складу са носећим и обновљивим способностима животне средине, те са увођењем еколошки прихватљивих [[технологија]].
Еманципаторски и прогресивни покрети за промену [[систем]]а се, наиме, организују на два начина. Са једне стране се организују као странке које желе добити демократску политичку моћ и деловати као антисистемска власт, а са друге стране се организују као покрети који се кроз [[демонстрације|демонстрације]], директне акције и притиске боре за мењање система, без жеље за формалним преузимањем политичке власти. Идеална позиција је једнаковредно удруживање обе стратегије мењања система за достизање истог циља: оних који делују ванинституционално, и врше притиске за мењање досадашњих друштвених односа, и оних који у формалном институционалном политичком простору мењају политике и саме институције које воде коренитом раскиду са постојећим системом.<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref><ref> Crosland, Anthony, The Future of Socialism, (Constable, 2006)</ref>▼
Постоје тенденције на левици да би се савремене левичарске странке требале градити и развијати као масовне, демократске странке без неприкосновених [[вођа]], са унутрашњом организацијом заснованом на принципима [[партиципативна демократија|партиципативне демократије]] од најнижег до највишег нивоа, показујући тако својом унутрашњом организацијом за какво друштво се залажу.
▲Еманципаторски и прогресивни покрети за промену [[систем]]а се, наиме, организују на два начина. Са једне стране се организују као странке које желе добити демократску политичку моћ и деловати као антисистемска власт, а са друге стране се организују као покрети који се кроз [[демонстрације|демонстрације]], директне акције и притиске боре за мењање система, без жеље за формалним преузимањем политичке власти. Идеална позиција је једнаковредно удруживање обе стратегије мењања система за достизање истог циља: оних који делују ванинституционално, и врше притиске за мењање досадашњих друштвених односа, и оних који у формалном институционалном политичком простору мењају политике и саме институције.<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref><ref> Crosland, Anthony, The Future of Socialism, (Constable, 2006)</ref>
Термини као што су „нова левица“ или „савремена левица“ се користе и као синоними за различите
Начелна обележја
== Види још ==
* [[Социјализам]]
* [[Социјалдемократија]]
* [[Демократски социјализам]]
* [[Слободарски социјализам]]
* [[Марксизам]]
* [[Анархизам]]
* [[Анархокомунизам]]
* [[Антиауторитарни комунизам]]
* [[Мир]]
* [[Љубав]]
Линија 80 ⟶ 103:
[[Категорија:Демократија]]
[[Категорија:Социјализам]]
[[Категорија:Марксизам]]
[[Категорија:Анархизам]]
[[Категорија:1960-е]]
| |||