Википедија:Предлози за изабране слике/Архива 2 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
архивирање предлога за август 2020 |
||
Ред 669:
[[Датотека:Tesla Sarony.jpg|центар|мини|471x471пискел|[[Никола Тесла]] у 37. години (1893); фотографија Наполеона Серонија. Никола Тесла је био српски и амерички [[научник]], [[проналазач]], инжењер [[Електротехника|електротехнике]] и [[Машинство|машинства]] и [[Futuristi|футуриста]]. Од 1884. до смрти 1943. године живео је у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Патентирао је око 700 проналазака од којих неколико десетина има широку примену, међу којима је и серија изума (1896'''—'''1914) који чине темељ савремене радио-технике. Најпознатији је по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања [[Наизменична струја|наизменичном струјом]].{{Напомена|Слика погодна за 10. јул, дан рођења Николе Тесле.}}]]
<br />
|2=Затворено}}
= Август (31)=
== Живи свет (5) ==
{{Collapse|1=-
=== Предлог корисника {{Корисник|Soundwaweserb}} ===
[[Датотека:Lion waiting in Namibia.jpg|350px|thumb|center|[[Лав]] снимљен у [[Намибија|Намибији]]. Лав је велики [[Сисари|сисар]] из породице [[Мачке|мачака]] (-{Felidae}-) и један од „великих мачака“ рода ''-{[[Пантери|Panthera]]}-''. Мужјак лава, лако препознатљив по својој гриви, у просеку тежи између 180-255 [[килограм]]а. Женке су мање и теже од 110-155 килограма. У дивљини, лавови живе око 10-18 година, док у заточеништву преко 20 година. Некада су живели широм [[Африка|Африке]], [[Азија|Азије]] и [[Европа|Европе]], док се данас у дивљини могу наћи само у Африци и [[Индија|Индији]]. Живе у саванама и лове у чопору.]]
[[Датотека:Harbor seal (Phoca vitulina) at Magdalen fjord, Svalbard (2).jpg|350px|thumb|center|[[Oбична фока]] је [[Prave foke|права фока]] која се налази дуж умерених и арктичких морских обала [[Северна хемисфера|Северне хемисфере]]. Најраспрострањенија врста [[Перајари|перајара]] ([[Морж|моржеви]], [[Ушате фоке|ушате]] и [[Prave foke|праве фоке]]), налазе се у приобалним водама северног [[Атлантски океан|Атлантика]], [[Тихи океан|Тихог океана]], [[Балтичко море|Балтичког]] и [[Северно море|Северног мора]]. Oбичне фоке су смеђе, сребрнасто беле, мрке или сиве, са изразитим носницама у облику латиничног слова В. Одрасла јединка може достићи дужину од 1,85 м и масу до 168 кг.]]
[[Датотека:Struthio camelus portrait Whipsnade Zoo.jpg|350px|thumb|center|[[Ној]] је велика [[Африка|афричка]] [[птице|птица]] нелетачица из реда [[Тркачице|тркачица]]. То је поред [[Сомалијски ној|сомалијског ноја]] једина савремена [[врста (биологија)|врста]] из истоимене породице (-{Struthionidae}-) и рода (''-{Struthio}-''). Нојеви су препознатљиви по својим дугачким вратовима и ногама и способности да трче брзином од око 65 km/h — најбрже од свих птица. То су данас највеће птице на свету; мужјаци достижу висину од 3 m и тежину до 155 килограма, док су женке за око трећину мање.]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Вукан Ц}} ===
[[Датотека:Meerkat (Suricata suricatta) Tswalu.jpg|центар|мини|357x357пискел|[[Меркат|Меркати]] ([[Латински језик|лат.]] ''Suricata suricatta'') у једном резервату у [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]]. Меркат је врста малих сисара из реда [[звери]] и породице [[Мунгос|мунгоса]]. Меркати живе у свим деловима пустиње [[Калахари]] у [[Боцвана|Боцвани]], у већем делу [[Намибијска пустиња|Намибијске пустиње]] у [[Намибија|Намибији]] и у југозападним деловима [[Ангола|Анголе]], као и у [[Јужна Африка|Јужној Африци]].]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Dobrislava}} ===
[[Датотека:Csalfa Sommer 07 10 A.jpg|центар|мини|397x397пискел|[[Пули]] је пастирски пас за којег се верује да је имао претке који су живели уз мађарска племена на истоку [[Урал (планина)|Урал]]а, и отуда се са њима доселили у мађарске равнице у [[9. век]]у. Препознатљив је по дугој длаци која формира [[Дредови|дредове]]. Иако је пастирски пас, данас се често може видети и као кућни љубимац.]]
|2=Затворено}}
== Људи и људске активности (5) ==
{{Collapse|1=-
=== Предлог корисника {{Корисник|Soundwaweserb}} ===
[[Датотека:Novak Djokovic (49745016421).jpg|350px|thumb|center|[[Новак Ђоковић]] са освојеним трофејем [[Вимблдонски турнир|Вимблдона]]. Ђоковић је у финалу Вимблдона [[Вимблдон 2019 — мушкарци појединачно|2019]]. године победио [[Роџер Федерер|Роџера Федерера]] са 3:2. На овом турниру одлучујући тајбрејк у петом сету први пут се играо код резултата 12:12, а Ђоковић је био бољи од Федерера и добио тајбрејк са 7:3. Такође финални меч је био најдужи у историји Вимблдона и трајао је 4 сата и 57 минута.{{Напомена|Слика прикладна за 14. август, пошто се тада наставља тениска сезона.}}]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Вукан Ц}} ===
[[Датотека:Dragoljub Draža Mihailović.jpg|центар|мини|409x409пискел|[[Драгољуб Михаиловић]], фотографија [[Александар Симић (фотограф, 1923)|Александра Симића]]. Драгољуб Дража Михаиловић био је [[армијски генерал]] и начелник Штаба Врховне команде [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у Отаџбини]] у току [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Током [[Балкански ратови|балканских ратова]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]], Дража је био официр [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]] у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]]. После [[Априлски рат|Априлског рата]], Михаиловић је одбио да призна капитулацију [[Југословенска војска|Југословенске војске]] и склонио се на [[Равна гора (висораван)|Равну гору]], где је основао покрет отпора против окупатора. Након Другог светског рата, нове комунистичке власти су га ухапсиле и [[Београдски процес|осудиле на смрт за колаборацију и ратне злочине]], после чега је убијен на тајном месту.]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Dobrislava}} ===
[[Датотека:Eisbach Surfer1.JPG|центар|мини|397x397пискел|Сурфовање на реци Ајсбах у [[Минхен]]у. Ајсбах је 2 километара дуга вештачка река, бочно од реке [[Изар]]. На једном делу реке, вештачки се праве таласи, на којима је сурфовање дозвољено само највештијим и најискуснијим сурферима.]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Садко}} ===
[[Датотека:Sarah Vaughan - William P. Gottlieb - No. 1.jpg|центар|мини|397x397пискел|Америчка певачица [[Сара Вон]] је обележила [[џез]] сцену у двадесетом столећу и освојила 4 [[Греми награда|Греми награде]].]]
[[Датотека:Nowruz.jpg|центар|мини|397x397пискел|Почетком пролећа [[Курди]], у складу са својим обичајима и културом, прослављају годишњу прославу под називом ''Новруз'' или паљење ватре, који је један од значајних обичаја Курдског народа и део курдског идентитета.]]
|2=Затворено}}
== Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (5) ==
{{Collapse|1=-
=== Предлог корисника {{Корисник|Вукан Ц}} ===
[[Датотека:Jacques-Louis David 007.jpg|центар|мини|351x351пискел|''Наполеон прелази Алпе'', рад [[Жак-Луј Давид|Жак-Луја Давида]]. На камењу су исписана имена [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]], [[Ханибал|Ханибала]] и [[Карло Велики|Карла Великог]].]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Садко}} ===
[[Датотека:Diptych Barberini Louvre OA9063 whole.jpg|центар|мини|351x351пискел|Јустинијан или [[Анастасије I]], [[Париз]], [[Лувр]], шесто столеће]]
[[Датотека:Anton Raphael Mengs, The Triumph of History over Time (Allegory of the Museum Clementinum), ceiling fresco in the Camera dei Papiri, Vatican Library, 1772 - M0tty.jpg|центар|мини|351x351пискел|''Тријумф историје над временом'' је рад [[Антон Рафаел Менгс|Антона Рафаела Менгса]] из 1778. и налази се на плафону Ватиканске библиотеке.]]
[[Датотека:Sava Šumanović - Pariska ljubav, 1927.jpg|центар|мини|351x351пискел|''Париска љубав'', слика [[Сава Шумановић|Саве Шумановића]], 1927.]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Dobrislava}} ===
[[Датотека:Đura Jakšić 2007 Serbian stamp.jpg|центар|мини|397x397пискел|Поштанска марка са сликом '''''Одмор после боја''''' [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]] штампана је 2007. године, поводом 175 година од рођења великог песника и сликара. Слика је позната и под називима ''На стражи'', ''Караула'', ''Ноћна стража'' и ''После боја''.
Ђура Јакшић рођен је 8. августа 1832. године у [[Српска Црња|Српској Црњи]]. Један је од највећих лиричара српског романтизма и најзначајнијих српских сликара 19. века.{{Напомена|Слика прикладна за 8. август, дан рођења Ђуре Јакшића.}}]]
|2=Затворено}}
== Природа, природне појаве, насеља, панораме (5) ==
{{Collapse|1=-
=== Предлог корисника {{Корисник|Soundwaweserb}} ===
[[Датотека:15-07-12-Mexico-D-F-RalfR-N3S 9012.jpg|350px|thumb|center|Једна од улица у [[Мексико Сити|Мексико Ситију]], [[главни град|главном]] и највећем граду [[Мексико|Мексика]]. Мексико Сити је политички, привредни, транспортни и културни центар мексичке државе. У њему се налазе бројни универзитети, високе школе, позоришта, музеји и споменици културе. Историјски центар града и баште на води у четврти [[Општина Сочимилко (Мексико Сити)|Хочимилко]] су од [[1987]]. године на [[Унеско]]вој листи [[светска баштина|светске културне баштине]].]]
[[Датотека:Japanese maple leaves.jpg|350px|thumb|center|[[Јапански јавор (Acer palmatum)|Јапански јавор]] је веома популарно мало украсно [[Листопадна биљка|листопадно]] [[дрво]], ређе [[жбун]]. Радо се сади на свим категоријама зелених површина. Не треба га мешати са врстом ''-{[[Acer japonicum]]}-'', такође познатом као јапански јавор. Ареал ове врсте обухвата [[Јапан]], [[Кореја|Кореју]], источну и централну [[Кина|Кину]]. У [[Ареал|природном станишту]] достиже висину 6-8 м. Бројни култивари достижу висине од 0,5 до 25 м. Крошња одраслих јединки је полулоптаста. Гранчице су црвене, танке и голе.]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Dobrislava}} ===
[[Датотека:Fogo São Filipe shop.jpg|центар|мини|397x397пискел|Улична продавница у месту Сао Фелипе, на острву Фого ([[Зеленортска Острва]]).]]
[[Датотека:Ambasador Hotel, Niš, Serbia.jpg|центар|мини|397x397пискел|[[Хотел Амбасадор]] у Нишу висок је 62 метра, има 15 спратова и 150 соба. Изграђен је 1965. године. У периоду између 2013. и 2019. године, хотел није радио. Након две године дуге обнове, поново је отворен средином 2019. године.]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Sadko}} ===
[[Датотека:Moraine Lake July-2001.JPG|центар|мини|397x397пискел|Морејн језеро је [[глацијално језеро]] у [[Национални парк Банф|Националном парку Банф]], 14 километара (8,7 ми) изван села Лејк Луис, [[Алберта]], [[Канада]]. Налази се у Долини десет врхова, на надморској висини од око 1883 метара. Површина језера је 5,5 квадратних километара (0,19 квадратних миља).]]
|2=Затворено}}
== Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (5) ==
{{Collapse|1=-
=== Предлог корисника {{Корисник|Вукан Ц}} ===
[[Датотека:Battle of Mišar, Afanasij Scheloumoff.jpg|центар|мини|397x397пискел|''Бој на Мишару'', слика [[Афанасиј Шелоумов|Афанасија Шелоумова]]. [[Битка на Мишару]] је битка вођена између [[Срби|српске]] устаничке војске, под командом [[Карађорђе Петровић|Ђорђа Петровића Карађорђа]], и [[Османско царство|турске]] војске на брду [[Мишар (насеље)|Мишар]] код [[Шабац|Шапца]] од [[13. август|13. августа]] до [[15. август|15. августа]] [[1806]]. године. Ова битка је једна од највећих победа српских устаника за време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Битку је овековечио [[Филип Вишњић]] у [[Српске епске народне пјесме|народној епској песми]] „Бој на Мишару”, док ју је руски сликар Афанасиј Иванович Шелоумов овековечио монументалном композицијом [[Уљано сликарство|уља на платну]] „Бој на Мишару”.{{Напомена|Слика прикладна за 13. август, дан почетка боја на Мишару.}}]]
[[Датотека:Skull Tower detail 2.jpg|центар|мини|400x400пискел|[[Ћеле-кула]] је [[споменик]] из [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] који је у знак одмазде тадашња турска власт у Србији изградила од [[лобања]], погинулих српских ратника, предвођених [[Стеван Синђелић|Стеваном Синђелићем]], у [[Битка на Чегру|Бици на Чегру]]. Налази се на 4 km од центра [[Ниш|Ниша]]. Сврстана је у [[Списак споменика културе од изузетног значаја|споменике културе од изузетног значаја]] за [[Србија|Србију]], а данас представља музејски објекат.]]
[[Датотека:2010-09-18 08-30-18 - Studenica.jpg|центар|мини|404x404пискел|[[Манастир Студеница]] спреда, 2010. године. Овај манастир је један од највећих и најбогатијих манастира [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], а налази се 57 километара од [[Краљево|Краљева]]. [[Ktitor|Ктитор]] манастира је [[Стефан Немања]] који је га је основао 1190. године. Припада [[Епархија жичка|Епархији жичкој]] Српске православне цркве и представља [[Културна баштина|непокретно културно добро]] као [[споменик културе]] од изузетног значаја. [[Унеско|УНЕСКО]] је [[1986]]. године уврстио Студеницу у листу [[Светска баштина|Светске баштине]].]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Садко}} ===
[[Датотека:Виминацијум24.jpg|центар|мини|397x397пискел|Макета [[Виминацијум]]а, једног од најзначајнијих римских локалитета у Републици Србији.]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Dobrislava}} ===
[[Датотека:Genbaku Dome04-r.JPG|центар|мини|397x397пискел|'''Купола атомске бомбе''' налази се у ''Меморијалном центру Хирошима'' у [[Хирошима|Хирошими]]. Остаци овог здања били су веома близу експлозије нуклеарне бомбе [[Малиша (бомба)|Малиша]] која је 6. августа 1945. године бачена на Хирошиму. Први пут у историји [[нуклеарно оружје]] је употребљено у рату. Процењује се да је од експлозије и ударног таласа погинуло најмање 78.000 људи. Према проценама Јапана из [[1968]], 250.000 становника Хирошиме умрло је одмах након експлозије или у року од пет година од болести узрокованих радијацијом. Купола атомске бомбе налази на [[Унеско]]вој листи места [[Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији|Светске баштин]]е.{{Напомена|Слика прикладна за 6. август, дан када је бачена нуклеарна бомба на Хирошиму}}]]
|2=Затворено}}
== Слободна категорија (6) ==
{{Collapse|1=-
=== Предлог корисника {{Корисник|Soundwaweserb}} ===
[[Датотека:Germany Three-different-carpenters-pencil-01.jpg|350px|thumb|center|Три различите столарске [[Оловка|оловке]]. Оловка је предмет који оставља танки видљиви траг [[графит]]а за собом, када се њом црта или пише на некој подлози (најчешћа подлога за писање и цртање [[папир]]). Оловка је део писачког и цртачког прибора. Када се каже ''оловка'', обично се мисли на оловку израђену од дрвета — ''дрвена оловка'' или, дугачку и танку, чији средишњи део представља танки уздужни комад графита, који оставља свој траг на некој подлози. Графит, који се налази унутар оловке се назива [[Мина (оловка)|мина]], срце или шпиц оловке.]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Dobrislava}} ===
[[Датотека:Concesionario de Mercedes-Benz, Múnich, Alemania, 2013-03-30, DD 25.JPG|центар|мини|397x397пискел|Ауто кућа [[Немачка|немачког]] произвођача аутомобила [[Мерцедес-Бенц|Мерцедес]].]]
[[Датотека:Radio aparat Emud Rekord H.jpg|центар|мини|397x397пискел|[[Радио-пријемник]] произвођача ''Емуд Рекорд Х''. Део је збирке [[Музеј науке и технике Београд|Музеја науке и технике у Београду]].]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Садко}} ===
[[Датотека:A smoky day at the Sugar Bowl--Hupa.jpg|центар|мини|397x397пискел|Припадник Хупа народа током магловитог дана у данашњој [[Калифорнија|Калифорнији]], фотографисао Едвард С. Куртис, 1923.]]
=== Предлог корисника {{Корисник|Вукан Ц}} ===
[[Датотека:César (13667960455).jpg|центар|мини|446x446пискел|[[Портрет]] из Тускулума за који се верује да је једина преживела Цезарова скулптура направљена за време његовог живота. [[Гај Јулије Цезар]] ([[13. јул]] [[100. п. н. е.]] — [[15. март]] [[44. п. н. е.]]) био је [[Антички Рим|римски]] [[Vojskovođa|војсковођа]], [[политичар]] и [[писац]]. Сматра се за најславнијег римског војсковођу. Цезар је бројним војним победама знатно проширио утицај и власт [[Римска република|Рима]]. Победивши [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеја]] у грађанском рату од [[46. п. н. е.]], завладао је као [[Диктатор (магистрат)|диктатор]]. Цезарова [[диктатура]] представља крај врховне владавине [[Римски сенат|Сената]] у Риму и почетак евентуалне трансформације старе Републике у политички систем који ће под [[Октавијан Август|Октавијаном]], Цезаровим [[Нећака|нећаком]], постати познат као [[принципат]].]]
[[Датотека:Roman_Republic_Empire_map.gif|алт=|центар|мини|299x299пискел|Подручја под управом древног [[Древни Рим|Рима]] ([[510. п. н. е.]] — [[530]]):{{legend|#a64|[[Римска република]]}}{{legend|#a6a|[[Римско царство]]}}{{legend|#48a|[[Западно римско царство|Западно царство]]}}{{legend|#bc4|[[Византија|Источно царство]]}}]]
|2=Затворено}}
= Коментари =
Линија 699 ⟶ 782:
''Није било коментара.''
|2=Затворено}}
== Август ==
{{Collapse|1=
''Није било коментара.''
|2=Затворено}}
{| class="wikitable"
|-
Линија 1.152 ⟶ 1.238:
| [[Датотека:Elektriker bei der Arbeit 0809.jpg|80п]]
| [[Датотека:Odmaraliste Zmajevac na FG.jpg|100п]]
|}
{| class="wikitable"
|-
! colspan=7 | Распоред слика за ЈУЛ 2020
|-
! среда, 1. 7.
! четвртак, 2. 7.
! петак, 3. 7.
! субота, 4. 7.
! недеља, 5. 7.
! понедељак, 6. 7.
! уторак, 7. 7.
|-
| [[Датотека:Buteo buteo - Common Buzzard, Adana 2016-12-17 03-2.jpg|100п]]
| [[Датотека:Budišić 298 (2).jpg|100п]]
| [[Датотека:Anna Ancher - Harvesters - Google Art Project.jpg|100п]]
| [[Датотека:Río Apurímac, Cuzco, Perú, 2015-07-30, DD 72.JPG|100п]]
| [[Датотека:Chapel on Mount Siljak (July, 2012).JPG|100п]]
| [[Датотека:Suricata suricatta - Oasis Park - Fuerteventura.jpg|100п]]
| [[Датотека:Radovljica Gorenjska cesta festival čokolade Schokoladenthron 10042017 7449.jpg|80п]]
|-
! среда, 8. 7.
! четвртак, 9. 7.
! петак, 10. 7.
! субота, 11. 7.
! недеља, 12. 7.
! понедељак, 13. 7.
! уторак, 14. 7.
|-
| [[Датотека:Paris Opera full frontal architecture, May 2009 sky.JPG|100п]]
| [[Датотека:Saami Family 1900.jpg|100п]]
| [[Датотека:Tesla Sarony.jpg|80п]]
| [[Датотека:Raccoon (Procyon lotor) 3.jpg|100п]]
| [[Датотека:Seoba Srba.jpg|100п]]
| [[Датотека:Tokyo blue facade at Nishifukawa Bridge 1074.jpg|100п]]
| [[Датотека:La Boqueria, Barcelona.jpg|100п]]
|-
! среда, 15. 7.
! четвртак, 16. 7.
! петак, 17. 7.
! субота, 18. 7.
! недеља, 19. 7.
! понедељак, 20. 7.
! уторак, 21. 7.
|-
| [[Датотека:Srpsko Narodno pozoriste Serbian National Theatre 02.jpg|100п]]
| [[Датотека:Man harvesting rice in Don Det, Laos.jpg|100п]]
| [[Датотека:Opossum 2.jpg|100п]]
| [[Датотека:Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|100п]]
| [[Датотека:Mionica, Spomenik Živojinu Mišiću, 15.JPG|100п]]
| [[Датотека:Darvasa gas crater panorama crop.jpg|100п]]
| [[Датотека:Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade by night.JPG|100п]]
|-
! среда, 22. 7.
! четвртак, 23. 7.
! петак, 24. 7.
! субота, 25. 7.
! недеља, 26. 7.
! понедељак, 27. 7.
! уторак, 28. 7.
|-
|[[Датотека:Papageitaucher Fratercula arctica.jpg|100п]]
| [[Датотека:Cine-Theatro Central por Rodrigo Tetsuo Argenton (04).jpg|100п]]
| [[Датотека:Kopaonik panorama.jpg|100п]]
| [[Датотека:Corvin Castle - Hunedoara, Romania - Travel photography (36729360851).jpg|100п]]
| [[Датотека:Beachy Head and Lighthouse, East Sussex, England - April 2010 crop horizon corrected.jpg|100п]]
| [[Датотека:Second world war europe animation large de.gif|80п]]
| [[Датотека:Vojska Ada Ciganlija.jpg|100п]]
|-
! среда, 29. 7.
! четвртак, 30. 7.
! петак, 31. 7.
|-
| [[Датотека:Crossing Evzones Tomb Unknown Soldier Athens-2.jpg|100п]]
| [[Датотека:Marin Držić - monument in Dubrovnik.jpg|80п]]
| [[Датотека:Dolina Chochołowska i tatrzańskie krokusy.jpg|100п]]
|}
| |||