Борис Милошевић — разлика између измена

| партија = [[Самостална демократска српска странка]]<br />

| потпис =

| веб =

'''Борис Милошевић''' ([[Шибеник]], 5. новембар 1974.)<ref name=":5">{{Cite web|url=https://www.sabor.hr/hr/zastupnici/milosevic-boris-9-saziv|title=Zastupnik data 106 {{!}} Hrvatski sabor|website=Hrvatski sabor|language=hr-HR|access-date=2020-07-24}}</ref> хрватски је политичар и правник [[Срби у Хрватској|српске]] националности, који је од 23. јула 2020. потпредседник Владе [[Хрватска|Хрватске]] задужен за социјална питања и људска и мањинска права. Члан је [[Самостална демократска српска странка|Независне демократске српске странке]] (СДСС). Раније је био председник [[Српско народно вијеће|Српског народног вијећа]] од јула 2019. до јула 2020. године.<ref name=":2">{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/4025946/boris-milosevic-snv.html|title=Boris Milošević nije više predsednik SNV-a|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2020-07-24}}</ref>

Милошевић је рођен у [[Срби у Хрватској|етничкој српској]] породици 1974. године у [[Шибеник|Шибенику]]у, који је у то време био део [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]. Дипломирао је на Правном факултету Свеучилишта у Ријеци, а касније уписао постдипломскипостдипломске студијстудије јавног права и управе на Правном факултету [[Свеучилиште у Загребу|Свеучилишта у Загребу]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/ljudi/boris-milosevic-srbin-u-vladi-hrvatske/|title=Boris Milošević: Srbin u Vladi Hrvatske|last=Mihovilović|first=Piše: Ivana Šundić|date=2020-07-24|website=Dnevni list Danas|language=sr-RS|access-date=2020-07-24}}</ref>

За време [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]], његов отац је био мобилисан у Хрватску војску, иако је био Србин, јер је Шибеник био под контролом Хрватских власти, за разлику од многих подручја са српским становништвом у којима је [[Република Српска Крајина]] имала контролу. Његова бака је убијена у селу [[Брибир (Скрадин)|Брибирске Мостине]] након акције Олуја. Њен убица је ухапшен након што се хвалио "убиством четника" и осуђен на 7,5 година затвора. Међутим, помиловао га је председник [[Фрањо Туђман]] после 3,5 године.<ref>{{Cite web|url=https://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/boris-milosevic-objasnio-zasto-je-odlucio-otici-u-knin---615233.html|title=Boris Milošević objasnio zašto je odlučio otići u Knin: "Nakon 25 godina potrebno je prestati s mržnjom, prestati s ratom"|website=Dnevnik.hr|language=hr|access-date=2020-08-01}}</ref>

Од 2002. до 2005. године био је стажиста у Општинском суду у [[Бенковац|Бенковцу]] . Од 2005. до 2007. године радио је као правни саветник [[Шпанија|шпанске]] хуманитарне организације Покрет за мир, а од 2007. до 2008. радио је као секретар општине [[Кистање]]. <ref name=":4">{{Cite web|url=https://www.b92.net/eng/news/region.php?yyyy=2020&mm=07&dd=24&nav_id=108992|title=Croatia votes in a new government, a Serb Vice President|website=B92.net|language=en|access-date=2020-07-24}}</ref>

Његова озбиљна политичка каријера почела је 2012. године када је под министром [[Арсен Баук|Арсеном Бауком]] постао помоћник министра управе и шеф Директората за политички систем и локалну (регионалну) самоуправу. На [[Избори за заступнике у Хрватски сабор 2016.|изборима 2016. године]] изабран је за [[Хрватски сабор|за посланика]] и постао председник Парламентарног клуба [[Самостална демократска српска странка|СДСС]].<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.telegraf.rs/vesti/jugosfera/3214242-naslednik-pupovca-potpredsednik-vlade-hrvatske-ko-je-boris-milosevic|title=Naslednik Pupovca potpredsednik vlade Hrvatske: Ko je Boris Milošević?|website=Telegraf.rs|language=sr|access-date=2020-07-24}}</ref> Током своје посланичке каријере био је члан интерпарламентарних група пријатељства са [[Азербејџан|Азербејџаном]]ом, [[Црна Гора|Црном Гором]], [[Чешка|Чешком]], [[Грчка|Грчком]], [[Република Ирска|Ирском]], [[Италија|Италијом]], [[Кина|Кином]], [[Русија|Русијом]], [[Србија|Србијом]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеним Краљевством]]. Такође је био члан парламентарног одбора за људска права и права националних мањина и парламентарног одбора за рад, пензиони систем и социјално партнерство. <ref name=":5">{{Cite web|url=https://www.sabor.hr/hr/zastupnici/milosevic-boris-9-saziv|title=Zastupnik data 106 {{!}} Hrvatski sabor|website=Hrvatski sabor|language=hr-HR|access-date=2020-07-24}}</ref>

ЗзалагаоЗалагао се за употребу [[Српска ћирилица|српске ћирилице]], наводећи да "ћирилица симболизира Србе у Хрватској", а да они који кажу да ћирилица није пожељна заправо желе да кажу да су Срби ти непожељни.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.danas.rs/ljudi/boris-milosevic-srbin-u-vladi-hrvatske/|title=Boris Milošević: Srbin u Vladi Hrvatske|last=Mihovilović|first=Piše: Ivana Šundić|date=2020-07-24|website=Dnevni list Danas|language=sr-RS|access-date=2020-07-24}}</ref>

У јулу 2019. године постао је председник Српског народног вијећа, заменивши [[Милорад Пуповац|Милорада Пуповца]] који је СНВ водио 22 године. <ref>{{Cite web|url=https://www.dijaspora.gov.rs/lat/boris-milosevic-novi-predsednik-snv-a/|title=Boris Milošević novi predsednik SNV-a|date=2019-07-15|website=Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону|language=sr-YU|access-date=2020-07-24}}</ref>

23. јула 2020. Милошевић је изабран за једног од четири потпредседника владе Хрватске задужених за социјална питања и људска и мањинска права у новом кабинету [[Andrej Plenković|Андреја Пленковића]] . <ref name=":4">{{Cite web|url=https://www.b92.net/eng/news/region.php?yyyy=2020&mm=07&dd=24&nav_id=108992|title=Croatia votes in a new government, a Serb Vice President|website=B92.net|language=en|access-date=2020-07-24}}</ref> Због прихватања владине позиције морао је да поднесе оставку на место председника СНВ-а.<ref name=":2">{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/4025946/boris-milosevic-snv.html|title=Boris Milošević nije više predsednik SNV-a|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2020-07-24}}</ref> [[Зоран Милановић]], председник Хрватске, реаговао је на то да је Милошевић постао потпредседник владе рекавши да жели да види Милошевића у [[Книн|Книну]]у на прослави [[Дан победе (Хрватска)|Дана победе,]], што Срби у Хрватској доживљавају као катастрофу због егзодуса српских цивила и великих злочина над Србима после [[Операција Олуја|војне операције Олује]] и пораза [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]].<ref>{{Cite web|url=http://rs.n1info.com/Region/a623526/Zoran-Milanovic-intervju-Tocka-na-tjedan.html|title=Milanović: Do devastacije srpskog naroda u Hrvatskoj došlo zbog Beograda|website=N1 Srbija|language=sr-Latn|access-date=2020-07-26}}</ref>

30. јула 2020. премијер Хрватске, Андреј Пленковић најавио је да ће Милошевић учествовати у обележавању Дана победе, док ће министар хрватских ветерана, [[Томо Медвед]], учествовати у комеморацији [[Убиство српских цивила у Груборима 1995.|масакра у Груборима]], где је убијено 6 српских цивила након операције Олуја. Ово ће бити први пут да ће било који српски политичар у Хрватској присуствовати прослави Дана победе.<ref>{{Cite web|url=https://www.index.hr/clanak.aspx?id=2201932|title=Plenković potvrdio: Boris Milošević dolazi na proslavu Oluje, a Medved ide u Grubore|website=www.index.hr|language=hr|access-date=2020-07-30}}</ref> Милошевићева одлука да присуствује прослави изазвала је критику великог броја Срба на друштвеним медијима. Његова одлука је изазвала и критике српских политичара. [[Милорад Додик]], српски члан Председништва [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] је Милошевићеву одлуку назвао неприхватљивом, док је [[Александар Вулин]], министар одбране [[Србија|Србије,]], рекао да не верује да је могуће да Србин дође на прославу дана када је 250.000 Срба прогнано из Хрватске и оног дана када је убијено преко две хиљаде Срба. <ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/politika/906075/dodik-nikad-jasniji-neprihvatljivo-srbin-ide-proslavu-oluje|title=DODIK NIKAD JASNIJI: Neprihvatljivo da Srbin ide na proslavu "Oluje"|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2020-07-31}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/politika/906062/vulin-odluci-milosevica-verujem-srbin-ide-slavi-proterivanje-250-000-srba|title=VULIN O ODLUCI MILOŠEVIĆA: Ne verujem da Srbin ide da slavi proterivanje 250.000 Srba|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2020-07-31}}</ref> Председник Србије, [[Александар Вучић]] касније је рекао да је на Србији и [[Република Српска|Републици Српској]] да кажу да не подржавају присуство српских представника на прослави Операције Олуја у Книну и да никада неће престати да обележавају годишњицу погрома Срба из Крајине.<ref>{{Cite web|url=https://avaz.ba/globus/region/585172/vucic-o-godisnjici-oluje-do-srbije-i-rs-je-bilo-da-kazu-svoj-stav|title=Vučić o godišnjici "Oluje": Do Srbije i RS je bilo da kažu svoj stav|website=Avaz.ba|language=bs-BA|access-date=2020-07-31}}</ref> Специјални изасланик [[Председник Републике Србије|председника Србије]] за решавање питања несталих са Хрватском, [[Veran Matić|Веран Матић]], рекао је да се Милошевић показао као врло посвећен, принципијелан и вредан заговорник интереса Срба у Хрватској, али и демократизације Хрватске.<ref>{{Cite web|url=https://insajder.net/sr/sajt/vazno/19820/|title=Matić: Osvetnička retorika onemogućava potragu za nestalima|last=Insajder|website=Insajder|language=sr|access-date=2020-07-31}}</ref>