Београдска тврђава — разлика између измена

=== Београдска тврђава у доба деспота Стефана Лазаревића ===

{{Главни чланак|Београдска тврђава у доба деспота Стефана Лазаревића}}

[[Датотека:Zindan kapija i most.jpg|мини|десно|200п|Зиндан капија и мост. Сви мостови на Калемегдану су били дрвени да би се лакше могли запалити и тиме спречи продор освајача. Изграђена је за време угарске владавине у периоду од [[1440]]-[[1456.]] године како би ојачала прилаз Деспотовој капији која је тада представљала главни улаз у Горњи град. Овде су вођене жестоке борбе током опсаде султана [[Мехмед Освајач|Мехмеда Фатиха]] [[1456.]] године који је после Цариграда желео да освоји Београд. Међутим, одлучујућа битка се ипак одиграла на реци, односно Дунаву. Након пораза турске флоте пала је и опсада града. Београд је коначно освојио током похода султан [[Сулејман I|Сулејман I Величанствени]] [[1521.]] године. У међувремену, између две велике битке за Београд откривен је [[Нови свет]]. Добила је касније назив по томе што су њени подруми претворени у тамнице.]]

[[Вазал]]ним уговор који је са [[списак угарских владара|мађарским краљем]] [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмундом]] (1387—1437) закључио [[1403]]. године [[српски деспот]] [[Стефан Лазаревић]] (1377—1427) српска деспотовина је добила Београд и још неке области. Током његове управе градом, тврђава коју су Османлије [[1397]]. године разрушиле је обновљена и значајно проширена у периоду од 1403. до [[1407]]. године када је обновљен [[каштел|кастел]] који је претворен у деспотов утврђени [[дворац]] ([[1405]]), после чега је обновљено ''Западно Подграђе'' у коме је подигнуто ''Ратно пристаниште''. Радови на проширењу утврђења су трајали све до смрти [[деспот]]а Стефана [[1427]]. године, а у самом граду се од 1405. године налази [[престонице Србије|престоница Србије]] која је до тада била у [[Крушевац|Крушевцу]] (види ''[[Град цара Лазара]]''). Током Стефанове владавине у граду је обновљен: