Канцеларија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м козметика |
мНема описа измене |
||
Ред 4:
[[Датотека:Romania-1578_-_Office_of_the_King_(7625247110).jpg|мини| Канцеларија [[Карол I Румунски|румунског]] краља [[Карол I Румунски|Карола I из]] [[Дворац Пелеш|дворца Пелеш]] ( [[Синаја]], [[Румунија]]) ]]
'''Канцеларија''' је углавном [[Просторија|соба]] или други [[Површина|простор у]] коме [[Запослење|запослени]] из [[Организација|организације]] обављају [[пословна економија|административне]] послове како би подржали и реализовали објекте и [[Циљеви, планови, теорија акције|циљеве]] [[Организација|организације]]. Реч "канцеларија" такође може означавати положај у организацији са одређеним дужностима везаним за њу; ово је заправо начин како се раније користило, канцеларија као место које се првобитно односи на локацију нечије дужности. Када се користи као [[придев]], израз "канцеларија" може се односити на задатке повезане са [[Бизнис|пословањем]]. По [[Право|закону]], [[Предузеће|компанија]] или организација има канцеларије на било ком месту где има службено присуство, чак и ако се то састоји од (на пример) [[
Канцеларије у [[Антика|класичној антици]] често су биле део палата или великог храма. У [[Visoki srednji vek|средњем веку]] (1000–1300) дошло је до успона средњовековне канцеларке, која је обично била место на коме је писана већина владиних писама и где су закони копирани у администрацији краљевства. Растом великих, сложених организација у 18. веку, изграђени су први наменски канцеларијски простори. Како се [[индустријска револуција]] интензивирала у 18. и 19. веку, индустрије [[банка]]рства, [[Željeznički saobraćaj|железнице]], [[Осигурање|осигурања]], [[Малопродаја|малопродаје]], [[Нафта|нафте]] и [[Телеграфија|телеграфије]] драматично су порасле, захтевајући много службеника, а као резултат тога додељено је више канцеларијског простора за смештај њихових активности. Студија о [[Студија времена и покрета|времену и покрету]], коју је [[Фредерик Тејлор]] (1856-1915) уврстио у производњу, довела је до "Модерног радног стола" из 1915. године, са равним врхом и фиокама испод, дизајнираним како би се менаџерима омогућио лак преглед радника.<ref>
|