Канцеларија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м козметика
мНема описа измене
Ред 4:
[[Датотека:Romania-1578_-_Office_of_the_King_(7625247110).jpg|мини| Канцеларија [[Карол I Румунски|румунског]] краља [[Карол I Румунски|Карола I из]] [[Дворац Пелеш|дворца Пелеш]] ( [[Синаја]], [[Румунија]]) ]]
 
'''Канцеларија''' је углавном [[Просторија|соба]] или други [[Површина|простор у]] коме [[Запослење|запослени]] из [[Организација|организације]] обављају [[пословна економија|административне]] послове како би подржали и реализовали објекте и [[Циљеви, планови, теорија акције|циљеве]] [[Организација|организације]]. Реч "канцеларија" такође може означавати положај у организацији са одређеним дужностима везаним за њу; ово је заправо начин како се раније користило, канцеларија као место које се првобитно односи на локацију нечије дужности. Када се користи као [[придев]], израз "канцеларија" може се односити на задатке повезане са [[Бизнис|пословањем]]. По [[Право|закону]], [[Предузеће|компанија]] или организација има канцеларије на било ком месту где има службено присуство, чак и ако се то састоји од (на пример) [[Silos (poljoprivreda)|силосасилос]]а за [[Silos (poljoprivreda)|складиштење,]] а не од установе са [[Радни сто|столом]] и [[Kancelarijska stolica|столицом]]. Канцеларија је такође [[Архитектура|архитектонски]] и [[дизајн]]ерски феномен: у распону од мале канцеларије, попут [[Парковске клупе|клупе]] у углу [[Мали бизнис|малог предузећа]] изузетно мале величине, преко целих спратова зграда, до укључујући масивне зграде у потпуности посвећене једној компанији. У модерном смислу канцеларија је обично место на коме [[радник белог овратника|радници са белим огрлицама]] обављају своје функције. Према Џејмсу Стивенсену „Канцеларија је онај део [[Бизнис|пословног предузећа]] који је посвећен усмеравању и координацији својих различитих активности“.
 
Канцеларије у [[Антика|класичној антици]] често су биле део палата или великог храма. У [[Visoki srednji vek|средњем веку]] (1000–1300) дошло је до успона средњовековне канцеларке, која је обично била место на коме је писана већина владиних писама и где су закони копирани у администрацији краљевства. Растом великих, сложених организација у 18. веку, изграђени су први наменски канцеларијски простори.   Како се [[индустријска револуција]] интензивирала у 18. и 19. веку, индустрије [[банка]]рства, [[Željeznički saobraćaj|железнице]], [[Осигурање|осигурања]], [[Малопродаја|малопродаје]], [[Нафта|нафте]] и [[Телеграфија|телеграфије]] драматично су порасле, захтевајући много службеника, а као резултат тога додељено је више канцеларијског простора за смештај њихових активности. Студија о [[Студија времена и покрета|времену и покрету]], коју је [[Фредерик Тејлор]] (1856-1915) уврстио у производњу, довела је до "Модерног радног стола" из 1915. године, са равним врхом и фиокама испод, дизајнираним како би се менаџерима омогућио лак преглед радника.<ref>