Белгија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
везе
Ред 28:
| домен = [[.be]]
| позивни број = 32
| коментар = <sup>1</sup> Пре [[2002]]. [[белгијски франк]] |
}}
 
Ред 40:
| title=Belgique • België • Belgien—Région de Bruxelles-Capitale • Brussels Hoofdstedelijk Gewest | work=L'aménagement linguistique dans le monde |date=18. 1. 2007.|last=Leclerc|first=Jacques|publisher=Host: Trésor de la langue française au Québec (TLFQ), Université Laval, Quebec |url=http://www.tlfq.ulaval.ca/axl/EtatsNsouverains/bruxelles-capitale.htm|accessdate=12. 11. 2015 | archiveurl= https://web.archive.org/web/20070609031824/http://www.tlfq.ulaval.ca/AXL/EtatsNsouverains/bruxelles-capitale.htm| archivedate=9. 6. 2007 }}</ref> Језичка шароликост и политички сукоби настали услед тога, одразили су се на политичку историју и сложени систем управљања државом.<ref name="bbcnews1">{{cite news|title=Language dispute divides Belgium |last=Morris|first=Chris| publisher=BBC News |date=13. 5. 2005 |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/4545433.stm |accessdate=23. 11. 2015}}</ref><br />
Подручје Белгије, Холандије и Луксембурга познато је као [[Ниске земље]]; некада је област [[Бенелукс]]а заузимала нешто већу површину него данас. На латинском је ова област знана као ''Белгика'' ({{јез-лат|Belgica}}), по римској провинцији [[Белгијска Галија|Галији Белгики]] ({{јез-лат|Gallia Belgica}}), која је обухватала мање-више исто подручје. Од краја [[Средњи вијек|Средњег века]] до 17. столећа, подручје Белгије је било напредан космополитски трговачки и културни центар. Од 16. века до [[Белгијска револуција|Белгијске револуције]] 1830, када се Белгија отцепила од Холандије, ово подручје је било поприште бројних битака између европских сила, услед чега је прозвано ''бојиштем Европе'',"<ref name=Hass>{{cite web
| title=Rezension zu (Review of) Cook, Bernard: Belgium. A History. {{page|year=|isbn=978-0-8204-5824-3|pages=}} |date=17. 2. 2003 |last=Haß|first=Torsten|url=http://www.fh-kehl.de/zeitung/rezensionen/2003/cook,belgium.htm | accessdate=23. 11. 2015 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070609152931/http://www.fh-kehl.de/zeitung/rezensionen/2003/cook,belgium.htm | archivedate=9. 6. 2007 }}</ref> што је потврђено у оба светска рата.<br />
Након стицања независности, Белгија се укључила у [[Индустријска револуција|Индустријску револуцију]]<ref name="Fitzmaurice">{{cite web
| title=New Order? International models of peace and reconciliation—Diversity and civil society |last=Fitzmaurice|first=John|year=1996|publisher=Democratic Dialogue ''Northern Ireland's first think tank'', Belfast, Northern Ireland, UK | url=http://cain.ulst.ac.uk/dd/report9/report9d.htm | accessdate=23. 11. 2015
Ред 155:
 
=== Језичке заједнице Белгије ===
Белгијске [[Језичке заједнице Белгије|језичке заједнице]] су:
* {{зас|Фландрија}} [[Фламанска заједница у Белгији|Фламанска заједница]] (говори [[Холандски језик|холандски]], седиште је у граду [[Брисел]])
* {{зас|Валонија}} [[Франкофонска заједница у Белгији|Франкофонска заједница]] (говори [[Белгијски француски језик|француски]], седиште је у граду [[Намир]])
Ред 195:
== Култура ==
{{Главни чланак|Култура Белгије}}
У књижевности су заступљене фламанска и француска књижевност. Најпознатији средњовековни књижевници су [[Филип де Комин]] и [[Жан Фроасар]]. Најпознатији из [[19. век]]а су [[Шарл де Костер]], [[Емил ВерхеренВерхарен]] и [[Хендрик КонсијенсКонсјанс]], а из 20. гроф [[Морис Метерлинк]].
 
Белгија је земља која је дала велики допринос развоју ликовних уметности. Нарочито су плодни били периоди раног низоземског сликарства ([[Рано низоземско сликарство|Фламански примитивци]]), Фламанске [[Ренесанса|ренесансе]] и [[барок]]а, као и архитектура [[романика|романике]], [[Готичка архитектура|готике]], [[РенесанснаАрхитектура архитектураренесансе|ренесансе]] и [[БарконаАрхитектура архитектурабарока|барока]]. Белгија је била један од центара ренесансе у 15. и 16. веку. Најпознатији сликари овог периода су браћа [[Хуберт ван Ајк|Хуберт]] и [[Јан ван Ајк]], [[Хијероним Бош|Хијеронимус Бош]], [[Рохир ван дер Вејден]] и [[Питер Бројгел Старији]]. У доба барока (17. век) истакли су се [[Петер Паул Рубенс]] и [[Антонис ван Дајк|Антонијус ван Дајк]]. После 17. века дошло је до стагнације у развоју ликовних уметности, мада је Белгија задржала репутацију у изради врхунских [[таписерија]]. У 20. веку најпознатији уметници су [[Џејмс Енсор]], [[Пол Делво]] и [[Рене МаргитМагрит]]. Белгијски архитекта [[Виктор Хорта]] је снажно утицао на развој европске архитектуре у 20. веку. Модерну архитектуру Белгије је развио [[Хенри ван де Велде|Хенри Клеменс ван де Велде]].
 
Битан део белгијске културе су [[фестивал]]и. Најпознатији је [[карневал у Биншу]].