Бојни брод — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 13:
== Стратегија и доктрина ==
=== Доктрина ===
Борбени бродови били су отеловљење морске моћи. За Алфреда Теара Мена (Alfred Thayer Mahan) и његове следбенике, снажна морнарица била је пресудна за успјех једне нације, а контрола мора била је од пресудне важности за пројекцију силе на копно и море. МахановаМенова теорија, предложена у Утицају морске моћи на историју 1660.-1783. Из 1890., Диктирала је улогу борбеног брода да истјера непријатеља са мора<ref>Massie, Robert K. ''Castles of Steel'', London, 2005. {{ISBN|1-84413-411-3}}. {{page needed|date=May 2012}}</ref>. Иако би посао пратње, блокаде и рације могли обављати крсташи или мања пловила, присуство борбеног брода било је потенцијална пријетња било којем конвоју у пратњи било којег брода осим капиталних бродова. Овај концепт "потенцијалне претње" може се даље генерализовати пуким постојањем (за разлику од присуства) моћне флоте која везује противничку флоту. Овај концепт је постао познат као „флота у постојању“ - неактивна, али још увек моћна флота која је присиљавала друге да троше време, ресурсе и труд да се активно заштите од ње.
 
МаханМен је даље рекао да се победа може постићи једино ангажманом између бојних бродова, који су у неким пловилима постали познати као одлучујућа доктрина борбе, док су циљали на трговачке бродове (трговачка рација или (''guerre de course''), како их је позвао Жени Иколе (Jeune École)) никада не могу успети<ref>Mahan, A.T., Captain, U.S. Navy. ''Influence of Sea Power on History, 1660–1783.'' Boston: Little Brown, ''passim.''</ref>.
 
МаханМен је био веома утицајан у поморским и политичким круговима током читавог доба борбеног брода<ref name="Sondhaus"/><ref>Kennedy, pp. 2, 200, 206.</ref>, позивајући на велику флоту најмоћнијих могућих борбених бродова. МахановМенов се рад развио крајем 1880-их, а крајем 1890-их стекао је велики међународни утицај на поморску стратегију<ref name="Sondhaus"/>; на крају су га усвојиле многе главне морнарице (посебно британска, америчка, немачка и јапанска ). Снага Маханијиног мишљења била је важна у развоју трка за борбене органе, а подједнако је важна и у споразуму сила да ограниче број борбених бродова у међуратном добу.
 
Предложени борбени бродови „флота у постојању“ једноставно би постојањем могли да вежу супериорне непријатељске ресурсе. За то се веровало да може успоставити равнотежу у сукобу чак и без битке. Ово сугерише да би чак и за слабије морнаричке моћи флота бојних бродова могла имати важан стратешки ефекат<ref>{{cite web |first =John |last = Pike |url=http://www.globalsecurity.org/military/ops/fleet-in-being.htm |title= Fleet in Being |publisher= Global security |date= May 3, 2007 |accessdate= January 31, 2009 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20090213032122/http://www.globalsecurity.org/military/ops/fleet-in-being.htm |archivedate= February 13, 2009 |url-status= live}}</ref>.