Мартовски погром 2004. — разлика између измена

Насиље у овом граду је започето 17. марта око 15 часова,<ref name=":2" /> када је велика група албанаца долазила аутобусима из околних места. После ширења трансапрената и узвикивања разних слогана кренуло је насиље спаљивањем пар УНМИК-ових возила, а касније и верских објеката. Током 17. марта 2004. године, на подручју Призрена, спаљени су Саборни храм [[Црква Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]] који датира из 12. века, [[црква Светог Спаса у Призрену|црква светог Спаса]] из 14. века, [[Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену|Саборни храм Светог великомученика Георгија]] из 19. века, [[црква Светог Николе у Призрену|црква Светог Николе Тутићева]] из 14. века, [[стараСтара црква Светог Ђорђа у Призрену|црква Светог Георгија Руновића]] из 15. века, [[црква Свете недеље у Призрену|црква свете Недеље]] из 14. века, црква Светог Пантелејмона из истог периода и црква Светог Козме и Дамјана из 14. века. Запаљен је [[манастир Светих архангела (Призрен)|манастир Светих архангела]], а братство од седам монаха је евакуисано. Истовремено, од стране албанских екстремиста, упаљене су и зграда Богословије „Кирило и Методије” и зграда Епископије, у којој се налазило седиште владике рашко-призренског. У подруму изгореле Богословије, пронађено је угљенисано тело Драгана Недељковића из Призрена. 18. марта, код немачке базе КФОР-а у Призрену, дошло је до сукоба између екстремних Албанаца и међународних мировних снага. Албанци су покушали да уђу у базу у којој је било склоњено 58 Срба, али је њихов напад одбијен. Демонстранти су уништили на десетине возила УНМИК полиције, службена возила УН, као и неколико приватних аутомобила.