Мартовски погром 2004. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 158:
С обзиром да се фактичко етничко чишћење [[Призрен]]а спровело већ 1999. године, у години погрома је релативно мали број Срба доживео ову тортуру. До доласка КФОР-а у Призрену је живело око 12.000 Срба{{sfn|Гајевић|2. 4. 2013.}}, готово сви су побегли пред Албанском најездом, па је у тренутку погрома у граду било око 60 преосталих Срба. У Призрену је знатније страдала српска културна баштина која се налазила у познатим манастирима.
Насиље у овом граду је започето 17. марта око 15 часова,<ref name=":2" /> када је велика група албанаца долазила аутобусима из околних места. После ширења трансапрената и узвикивања разних слогана кренуло је насиље спаљивањем пар УНМИК-ових возила, а касније и верских објеката. Током 17. марта 2004. године, на подручју Призрена, спаљени су Саборни храм [[Црква Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]] који датира из 12. века, [[црква Светог Спаса у Призрену|црква светог Спаса]] из 14. века, [[Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену|Саборни храм Светог великомученика Георгија]] из 19. века, [[црква Светог Николе у Призрену|црква Светог Николе Тутићева]] из 14. века, [[
=== Пећ ===
|