Милан Недић — разлика између измена

Недић се борио у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] и у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. У међуратном периоду био је начелник генералштаба и министар војске и морнарице. Смењен је и пензионисан због својих пронемачких ставова и блискости са покретом [[Југословенски народни покрет Збор|Збор]] [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]]. Враћен је у службу пред [[Априлски рат]], у ком је командовао Трећом групом армија која је имала задатак да брани најважнији део фронта на граници према [[Бугарска|Бугарској]], али није пружила никакв отпор. Немачке окупационе власти су га поставиле за председника марионетске Владе народног спаса са циљем да лакше угуше [[устанак у Србији 1941.|устанак у Србији]]. Недић је био мотивисан бригом за опстанак српског народа у Хитлеровом новом поретку. Желео је да обезбеди уточиште за Србе који су били прогоњени у другим деловима окупиране Југославије, нарочито [[НДХ]], као и да спречи победу комуниста у рату. Недићев режим је верно извршавао немачке захтеве, покушавајући да осигура Србији место у новом европском поретку који стварају нацисти. Недић је био фасциниран немачким [[нацизам|националсоцијализмом]]{{sfn|Milosavljević|2006|pp=18}}{{Бољи извор|date=May 2020}} и покушао је да уреди Србију по угледу на [[Трећи рајх]]. Са ослобођењем Србије повукао се са Немцима у Аустрију, покушавајући да организује отпор новој комунистичкој Југославији. После немачког пораза се предао западним Савезницима, који су га изручили новим југословенским властима. Недић је званично извршио самоубиство, док је чекао суђење, док неки мисле да је убијен.<ref>{{Cite book|title = ЕнциклопедискиЕнциклопедијски и политићкиполитички коментар "Геносида": прва ћетнићкачетничка енчиклопедија, Том 1, Део 2| url = https://books.google.rs/books?id=FT5DAQAAIAAJ|year=1964|publisher=|p=217}}</ref><ref>{{Cite book|last=Казимировић|first=Васа|title = Србија и Југославија: 1914-1945, Књига 4| url = https://books.google.rs/books?id=NnppAAAAMAAJ|year=1995|publisher=Призма|p=1113}}</ref><ref>{{Cite book|last=Павловић|first=Илија|title = Милан Ђ. Недић и његово доба, Књига 1| url = https://books.google.rs/books?id=-ii7AAAAIAAJ|year=1994|publisher=Нова искра|p=29}}</ref>

У Србији је у првој половини јула избио [[устанак у Србији 1941.|устанак]] који су предводили [[савез комуниста Југославије|комунисти]]. Већ тада Немци су сматрали да је Аћимовићева влада без икаквог угледа међу Србима, и сматрали да га замене ауторитавнијом личношћу. Недић се први пут помиње као кандидат за председника марионетске владе већ током прве половине јула.{{sfn|Borković|1979a|p=91}} Немачко министарство спољних послова упутуло је у августу 1941. дипломату [[Едмунд Фезенмајер|Едмунда Фезенмајера]] да обави разговоре са потенцијалним кандидатима за Аћимовићевог наследника. После неколико разговора са потенцијалним кандидатима, Фезенмајер је одлучио да је Недић најбољи избор.{{sfn|Tomasevich|2002|p=68}} Средином августа одржан је шири скуп београдских политичара, представника свих партија, комора, удружења, Универзитета и организација, са 70-80 присутних, на ком је Недић формално добио мандат за састав „владе народног спаса”. На саслушању у истражном затвору после рата Недић је о тој конференцији изјавио и следеће: „Конференцију је отворио Аћимовић, указавши на тешку ситуацију и на то да комесарска управа није могла да одговори својим дужностима, због чега је поднела оставку…”{{sfn|Borković|1979a|p=96}} Немци су Недића сматрали довољно поузданом особом јер је било познато да он верује у немачку победу и да је жесток противник комуниста. Такође су му запретили да ће, уколико не прихвати понуђену позицију, позвати бугарску војску да окупира Србију и Београд, а њега одвести у Немачку као ратног заробљеника.{{sfn|Tomasevich|2002|p=180}} Заповедник [[Вермахт]]а [[Хајнрих Данкелман]] је одлучио да повери Недићу управљање окупираном Србијом. Љотић и Аћимовић су подржавали Недића, из страха да Немци не поставе оног другог на чело владе.{{sfn|Borković|1979a|p=91}} Након неколико преговора са Аћимовићем, шефом [[Гестапо]]а Карлом Краусом и Георгом Киселом и одбијања, Недић је прихватио место председника марионетске владе, назване [[Влада народног спаса]], која је формирана [[29. август]]а [[1941]]. године. Недић је Данкелману поставио неколико услова: да се српској влади дозволи оснивање оружаних снага до 10.000 људи и више ако је потребно, да се из немачког заробљеништва врате стари и болесни припадници бивше југословенске војске и они који би користили Недићевој влади и да се спрече прогони и убијања Срба на територији НДХ и под бугарском и мађарском окупацијом, као и још неке додатне уступке као што је коришћење српских симбола и да борба против партизана буде у надлежности Недићеве владе и да се Немци мешају само у случају потребе.{{sfn|Tomasevich|2002|p=181}} Не постоје извештаји о томе да ли је Данкелман прихватио све Недићеве услове{{sfn|Tomasevich|2002|p=181}} , али је позитивно одговорио на неке затражене уступке, као што су употреба српских народних и државних симбола. Марионетска влада Србијеу окупираној Србији чије су оснивање иницирали Немци имала је ограничене могућности за деловање. Она није имала међународно признање, јер међународна заједница није признала укидање и поделу Југославије. Њена овлашћења, ограничена од самог почетка, све више су смањивана током времена, што је било посебно фрустрирајуће и тешко за Недића.

Дана [[1. септембар|1. септембра]] 1941. Недић је одржао говор на Радио Београду, где је објавио намеру своје администрације да „сачува срж српског народа”, прихватајући окупацију и радећи за Немце. Такође је говорио против организовања отпора окупаторским (немачким) снагама. Практично истовремено са Недићевим устоличавањеустоличавањем, устанак у Србији се разбуктао јер су се партизанима придружили и неки четнички одреди.{{sfn|Tomasevich|2002|p=182}} Главни Недићев задатак као председника владе је била пацификација Србије, супротстављајући се углавном партизанима. Непосредно по ступању на дужност, Недићева влада је донела прву меру против комуниста у виду ''Уредбе о преким судовима'' којом су по кратком поступку осуђивани на смрт.{{sfn|Milosavljević|2006|p=29}} Недићеву колаборацију осудили су партизани, краљевска [[владе Краљевине Југославије у егзилу|југословенска избегличка влада]] у Лондону, и [[Драгољуб Михаиловић]] и поред све посредне [[Сарадња четника са Недићевом владом|сарадње са њим]].{{sfn|Petranović|1992|p=227}} Истовремено са узимањем учешћа у борби против окупатора, Михаиловић је већ почетком септембра 1941. упутио делегацију на састанак са генералом Недићем ради договора о заједничкој борби против партизана. Делегацију су чинили потпуковник Миодраг Павловић и мајор [[Александар Мишић]], син [[Живојин Мишић|војводе Живојина Мишића]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=197}} Недић је након склапања споразума одмах издао новчану помоћ, коју је делегација понела са собом. Недић је потом одмах отишао код команданта Србије, генерала [[Хајнрих Данкелман|Хајнриха Данкелмана]], с молбом да одобри легализацију Михаиловићевих четника, што је Данкелман одмах прихватио. Недић се надао да ће неутралисати Михаиловића и натерати га да прекине сарадњу са партизанима, након чега би се Недић могао сконцентрирати своје одреде против партизана и завести ред и мир у Србији.{{sfn|Tomasevich|1975|p=197}}

Нова влада није била ништа успешнија од свог претходника, па је Недић на седници владе 16. септембра 1941. предложио да се она распусти и да се дозволи суседним државама да одржавају ред у Србији. Међутим, министар [[Михаило Олћан]] је предложио да се од домаћег становништва оформе добровољачке јединице и обећао да преко Збора може пронаћи 500 добровољаца.{{sfn|Borković|1979a|pp=359–360}} Чак пре него што је Недић ступио на челу марионетске владе, Немци су склопили споразум са [[Коста Пећанац|Костом Пећанцем]] да пребаци неколико хиљада својих четника у Недићеву жандармерију.{{sfn|Tomasevich|2002|p=183}} Стварна власт у окупираној Србији је лежала у администрацији војног заповедника, који је контролисао и немачке и српске квислиншке оружане снаге. [[Франц Беме]], војни заповедник Србије, је одговорио на нападе устаника спровођењем немачке политике одмазде да се 100 особа стреља за једног убијеног, а 50 особа за једног рањеног Немца. Прве одмазде на територији на којој су деловали устаници извршене су у [[Крвави марш|Мачви]], а највећи покољи у [[Масакр у Краљеву|Краљеву]] и [[Масакр у Крагујевцу|Крагујевцу]]. Одмазде су се на крају показале као контрапродуктивне за Немце, пошто је тиме уништена свака могућност да Недићев режим стекне већу подршку Срба. Откривено је да су међу стрељанима у Краљеву били и радници фабрике која је производила авионе за силе Осовине. Недић је апеловао да се стрељања Срба зауставе, а Беме се сагласио и наредио обуставу стрељања. Када је крајем октобра 1941. године, Михаиловић отпочео непријатељства са партизанима, Недић је с мањим жаром исказивао своје непријатељство према Михаиловићу.{{sfn|Tomasevich|2002|p=214}} Ипак, како је Михаиловића западна пропаганда славила као вођу отпора немачкој окупацији, ови контакти јесу на неко време заустављеназаустављени. У новембру су и неки Михаиловићеве четници легализовали свој статус у Недићевој влади и били придодати жандармерији као помоћне трупе.{{sfn|Tomasevich|2002|p=183}} Уз Недићеву помоћ Немци су успели да умире Србију и да присили на повлачење [[Комунизам|комунистичке]] [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске]] одреде и оне [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]] који се нису сложили да сарађују са Немцима. {{чињеница|date=09. 2009. }} Преосталим четничким одредима у Србији је дозволио легализацију, тј. стављање под његову команду.

Немци су после сламања партизанске [[Ужичка република|Ужичке републике]], покушали да [[Операција Михаиловић|уклоне и Михаиловића]] као потенцијалну опасност. Међутим, Михаиловић им је побегао, па су Немци сумњали да је Михаиловића упозорио неко близак Недићевој влади, министар унутрашњих послова Аћимовић или пуковник [[Коста Мушицки]], командант Љотићевих добровољаца, који је изведен пред немачки Војни ратни суд у Београду и осуђен на казну смрти стрељањем. Само захваљујући Недићевој интервенцији и његовој претњи оставком, Мушицки је ослобођен смртне казне и осуђен је на једногодишњу затворску казну. Хапшење Мушицког и немачке оптужбе је довело Недића у тежак положај, али му је успело да убеди Немце да за то није знао и да је у ствари изричито забранио Аћимовићу да одржава везе са Михаиловићем.

До [[Операција Барбароса|напада нацистичке Немачке]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]], у окупираној Србији је владао ред и мир, што је омогућило примање великог броја избеглица, углавном српског порекла западних делова Југославије које је контролисала колаборационистичка [[Независна Држава Хрватска]] (у данашњој [[Хрватска|Хрватској]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Срем]]у), Срба из [[Бачка|Бачке]] и са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], али такође и протеривање Словенаца у Србију, укључујући и [[Милан Кучан|Милана Кучана]], који је био дете у то време. Често се прецењује улога коју је Недић имао у прихвату избеглица.{{sfn|Petranović|1992|pp=228}} Из немачких извора се види да су Немци захтевали да се прогони зауставе, а прогнани Срби прихвате.{{sfn|Petranović|1992|pp=228}} Избегло српско и словеначко становништво је мрзело немачке окупаторе и укључивало се у партизане или четнике у Србији.{{sfn|Tomasevich|2002|p=220}} Немци су прихватом избеглица спречавали развој [[устанак у НДХ 1941.|устанка у НДХ]], јер су Срби, уместо бекства у шуме и планине, долазили у Србију, под контролу власти.{{sfn|Petranović|1992|p=228}} Квислиншка влада је запошљавала избеглице на места упражњена отпуштањем Јевреја, жена и нелојалних Срба.{{sfn|Milosavljević|2006|pp=}} Неке избеглице су регрутоване у квислиншку жандармерију, СДС и СДК.{{sfn|Tomasevich|2002|p=220}}

После многих одлагања, Недић се 18. септембра 1943. срео са Хитлером у Берлину. Недић је Хитлеру предложио свој [[СвеСрбија|пројекат нове српске државе]] који је предвиђао уједињење Србије и Црне Горе (у њиховим тадашњим, ратним границама) са одређеним деловима територије НДХ који нису ушли у састав [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]] на основу [[споразум Цветковић—Мачек|споразума Цветковић-Мачек]] из 1939. године. Хитлер није био заинтересован за обнављање државности Србије и њена територијална проширења, тако да је предлог Недића још током самог састанка одбијен. Заузврат, Недићу је обећано да ће му се дати команда над СДС и СДК. Након свог повратка у Београд, Недић је позвао војног заповедника Србије, генерала пешадије [[Ханс Фелбер|Ханса Фелбера]], да би уговорили пренос команде, али му је Фелбер пренео да је добио наређење да не уради то. Све до 2. новембра 1943. Недићу није дата команда над СДС и СДК, а тада је преузео министарство унутрашњих послова и команду над свим српским оружаним одредима<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/2017/mid/2017-0671.jpg "Српски народ", 6. нов. 1943]</ref>.

Дана [[4. октобар|4. октобра]] [[1944]], Недићева влада је распуштена, а он је [[6. октобар|6. октобра]], заједно са већином својих министара, пребачен, по одлуци Немаца, из Београда преко [[Будимпешта|Будимпеште]] у Беч, а касније у [[Кицбил]].{{sfn|Borković|1979b|p=363}} Кицбил је било место где су биле смештене све владе чије су земље Немци окупирали. Недић је 25. маја 1945. написао писмо генералу Ајзенхауеру, нагласивши да је он увек био тајни савезник Михаиловића.{{чињеница|date=08. 2020. }} [[САД|Америчке]] снаге су Недића предале комунистичким југословенским снагама [[1. јануар]]а [[1946]]. године.