Станко Арамбашић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 23:
'''Станко Арамбашић''', рођен 1764. године, у [[Левач|Левчу,]] у селу [[Коларе|Колару]] (данас општина [[Јагодина]]) је био командант посебне Српске народне војске и један од вођа [[српски фрајкори|српских фрајкора]] у [[Аустријско-турски рат (1787—1791)|Аустријско-Турском рату]] (1787—1791).<ref>{{Cite web |url=http://www.pomoravlje.rs/jagodina/vek.php |title=Jagodina tokom XVII i XVIII veka - Elektronska mapa, poslovni adresar i prezentacija Jagodine - Pomoravlje OnLine{{Ботовски наслов}} |access-date=16. 10. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161027034421/http://www.pomoravlje.rs/jagodina/vek.php |archive-date=27. 10. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref> У "Поменику знаменитих људи у српског народа новијега доба" Милана Ђ. Милићевића стоји да је Станко рођен у Великом селу, у округу београдском, мада у фусноти стоји да је према Вуку Ст. Караџићу рођен у [[Коларе|Колару]] у Левчу.<ref>М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Београд 1888, 15</ref> Са писањем Вука Ст. Караџића, да се Станко Арамбашић родио у Колару код Јагодине, се слаже и историчар Првог српског устанка, Лазар Арсенијевић Баталака<ref>{{Cite book|title=Историја српског устанка I|last=Арсенијевић-Баталака|first=Лазар|publisher=Баталакин фонд|year=1898|isbn=|location=Београд|pages=4}}</ref>
Станко је био средњег раста, црномањаст, врло леп на очи и велики јунак. Био је добровољац, фрајкор, за време [[Кочина крајина|Кочине крајине]].<ref>
Године 1797. војна експедиција [[Хусејин Кучук Паша|Хусејин Кучук Паше]] није успела ни да освоји Видин ни да зароби Османа Пазван-оглуа, те је овај заједно са јањичарима, крајем новембра, поново покушао да анексира Смедеревски санџак. Сукоби су се одиграли у околини [[Велико Село|Великог Села]] одакле је Станкова војска бранила Београдски пашалук. После жестоких борби, јањичари су протерани из Београда а Пазван-оглу побегао назад у Видин. Порта је увидела да је стабилност Османског царства поприлично уздрмана те је предузела оштре мере према Србима који су учествовали у Аустро-Турском рату и многи попут [[Коча Анђелковић|Капетана Коче]] и [[
Године 1799. порта је издала Ферман који је дозволио повратак јањичара а султан [[Селим III|Селим III]] је опростио Пазван-оглуову побуну и именовао га за Пашу.
|