Социјализам — разлика између измена

'''Социјализам''' ([[енглески језик|енгл.]] socialism; [[француски језик|франц.]] socialisme; [[немачки језик|нем.]] sozialismus; порекло према [[латински језик|лат.]] socialis: друштвени; савезнички), појам који означава изразито модерне и прогресивне политичке и економске [[идеја|идеје]] и [[теорија|теорије]] који крајњим циљем својих идеала теже превазилажењу и коренитом раскиду са системсистемом светског капитализма ради успостављања уређења глобалног карактера базираног на глобалним средствима за производњу и расподелу у заједничком власништву и под демократским управљањем од стране целе глобалне заједнице радиу циљу производње само за потребе.<ref>Busky, Donald F. (July 20, 2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Praeger. ISBN 978-0275968861..</ref><ref>"Socialism". The Free Dictionary. "2. (Government, Politics & Diplomacy) any of various social or political theories or movements in which the common welfare is to be achieved through the establishment of a socialist economic system".</ref><ref>Bertrand Badie; Dirk Berg-Schlosser; Leonardo Morlino (2011). International Encyclopedia of Political Science. SAGE Publications, Inc. p. 2456. ISBN 978-1-4129-5963-6. Socialist systems are those regimes based on the economic and political theory of socialism, which advocates public ownership and cooperative management of the means of production and allocation of resources.</ref><ref>[https://en.oxforddictionaries.com/definition/socialism socialism | Definition of socialism in English by Oxford Dictionaries<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Настао је у [[18]]. [[век]]у у [[Европа|Европи]] као модерни одговор на индустријализацију и капитализам.<ref>Sinclair, Upton (1. јануар 1918). Upton Sinclair's: A Monthly Magazine: for Social Justice, by Peaceful Means If Possible. »Socialism, you see, is a bird with two wings. The definition is 'social ownership and democratic control of the instruments and means of production.'«</ref><ref>Nove, Alec. „Socialism”. New Palgrave Dictionary of Economics, Second Edition (2008). »A society may be defined as socialist if the major part of the means of production of goods and services is in some sense socially owned and operated, by state, socialised or cooperative enterprises. The practical issues of socialism comprise the relationships between management and workforce within the enterprise, the interrelationships between production units (plan versus markets), and, if the state owns and operates any part of the economy, who controls it and how.«</ref><ref>Nove, Alec. „Socialism”. New Palgrave Dictionary of Economics, Second Edition (2008). »A society may be defined as socialist if the major part of the means of production of goods and services is in some sense socially owned and operated, by state, socialised or cooperative enterprises. The practical issues of socialism comprise the relationships between management and workforce within the enterprise, the interrelationships between production units (plan versus markets), and, if the state owns and operates any part of the economy, who controls it and how.« Rosser, Mariana V. and J Barkley Jr. (23. јул 2003). Comparative Economics in a Transforming World Economy. {{page1|location=|publisher=MIT Press|year=|isbn=978-0-262-18234-8|pages=53}}. »Socialism is an economic system characterised by state or collective ownership of the means of production, land, and capital.«</ref> Социјализам се кроз историју свог [[развој]]а појављивао унутар различитих политичких концепција и теорија, од којих су најзначајније: [[анархизам]] различитих струја, [[марксизам]] различитих струја, [[демократски социјализам]], [[социјалдемократија]], религијски социјализам ([[хришћански социјализам]], исламски социјализам и сл.), утопијски социјализам, бољшевизам (ауторитарни комунизам) итд.<ref>„What else does a socialist economic system involve? Those who favor socialism generally speak of social ownership, social control, or socialization of the means of production as the distinctive positive feature of a socialist economic system” N. Scott Arnold. The Philosophy and Economics of Market Socialism : A Critical Study. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=1998|id=|pages=8}}</ref><ref>Busky, Donald F. (20. јул 2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Praeger. {{page|year=|isbn=978-0-275-96886-1|pages=2}}. »Socialism may be defined as movements for social ownership and control of the economy. It is this idea that is the common element found in the many forms of socialism.«</ref><ref>Bertrand Badie; Dirk Berg-Schlosser; Leonardo Morlino (2011). International Encyclopedia of Political Science. SAGE Publications, Inc. стр. {{page|year=2456|isbn=978-1-4129-5963-6|pages=}} »Socialist systems are those regimes based on the economic and political theory of socialism, which advocates public ownership and cooperative management of the means of production and allocation of resources.«</ref><ref>Zimbalist, Sherman and Brown, Andrew, Howard J. and Stuart (1988). Comparing Economic Systems: A Political-Economic Approach. Harcourt College Pub. {{page|year=|isbn=978-0-15-512403-5|pages=7}}. »Pure socialism is defined as a system wherein all of the means of production are owned and run by the government and/or cooperative, nonprofit groups.«</ref>

„Анархизам“, „слободарски социјализам“, „антиауторитарни социјализам“ или „бездржавни социјализам“ је скуп антиауторитарних, антиетатистичких и слободарских политичких филозофија унутар социјалистичког покрета који критикују државносоцијалистичку концепцију социјализма као облик државног капитализма у којем мањинска и отуђена [[бирократија]] задржава централизовану контролу над економијом и диригује масама, уместо да становништво преумупреузме моћ у своје руке. Критикује робовање плати и [[надница|надници]] на радном месту, а афирмише радничко самоуправљање произвођача и стваралаца, те [[децентрализација|децентрализоване]] демократске структуре политичке организације.<ref>Diemer, Ulli (1997). "What Is Libertarian Socialism?". The Anarchist Library.</ref>

Слободарски социјализам често критикује репресивне елементе постојеће капиталистичке државе и тврди да се друштво које се темељи на слободи и правди може постићи једино превладавањем ауторитарних и репресивних институција које контролишу средства за производњу и расподелу и подређују већину радног и обесправљеног становништва власничкој капиталистичкој класи или политичкој и економској елити. Слободарски социјалисти се залажу за децентрализоване демократске структуре засноване на [[федерација|федералним]] или [[конфедерација|конфедералним]] удружењима, формираним на приципимапринципима [[директна демократија|директне демократије]] и демократских тела, као што су савети произвођача. Разликује се од [[ауторитарност|ауторитарног]] и авангардистичког приступа бољшевизма и лењинизма, али и реформизма фабијанизма и Бернштајнове верзије социјалдемократије.<ref>Prichard, Alex; Kinna, Ruth; Pinta, Saku; Berry, Dave, eds. (December 2012). Libertarian Socialism: Politics in Black and Red. Palgrave Macmillan.</ref><ref>Hart, David M.; Chartier, Gary; Kenyon, Ross Miller; Long, Roderick T., eds. (2017). Social Class and State Power: Exploring an Alternative Radical Tradition. Palgrave.</ref><ref>Bookchin, Murray; Biehl, Janet (1997). The Murray Bookchin Reader. Cassell.</ref>