Влада Зечевић — разлика између измена

Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] био је затворен од окупатора, а након пуштања на слободу напустио је Крупањ и отишао у [[Манастир Троноша|манастир Троношу]], где јеи учествовао је у формирању Војно-четничког одреда. Заједно са поручником [[Ратко Мартиновић|Ратком Мартиновићем]] успоставио је сарадњу са [[Ваљевски партизански одред|Ваљевским НОП одредом]] и са њим током [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]] учествовао у [[Битка за Крупањ 1941.|ослобођењу Крупња]] и [[Битка за Шабац|нападу на Шабац]]. У јесен 1941. када је, за време Прве непријатељске офанзиве, дошло до разлаза између [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], заједно са поручником Мартиновић, напустио је четнике и са својим одредом од 500 бораца прешао у партизане.

Средином [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] постао је члан [[Главни народноослободилачки одбор за Србију|Главног Народноослободилачког одбора за Србију]] у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]], где је учествовао у евакуацији. Након пада [[Ужичка република|Ужичке републике]], са главнином партизанских снага [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повукао се у Санџак]], али је одатле са групом руководилаца враћен на терен западне Србије са задатком да раде на организовању нових јединица. Због немогућности опстанка на овом терену, услед јаке зиме и сталних напада [[Вермахт|Немаца]] и [[Четници Косте Пећанца|легализованих четника]], са групом бораца Ваљевског одреда, почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|марта 1942.]] се пребацио се преко [[Дрина|Дрине]] у [[Источна Босна у Народноослободилачкој борби|источну Босну]], где се повезао са партизанским снагама. Потом је боравио у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|ослобођеној Фочи]], где је примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ), а маја 1942. за члана [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОП и ДВЈ]].

Заједно са Врховним штабом и главнином партизанских снага, током лета [[1942]], учествовао је у [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|походу у Босанску крајину]]. На [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.|новембра 1942.]] изабран је за члан [[Извршни одбор АВНОЈ-а|Извршног одбора]], задуженог за верска питања. За време [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], почетком [[1943]]. повлачио се заједно са члановима Извршног одбора АВНОЈ-а према [[Неретва|Неретви]], а потом је у мају и јуну учествовао у [[Битка на Сутјесци|борбама на Сутјесци]]. Из источне Босне, у лето 1943, заједно са [[Иван Рибар|Иваном Рибаром]] је отишао у [[Лика|Лику]], где јеи боравио у ослобођеном [[Оточац|Оточцу]], а потом је са [[Едвард Кардељ|Едвардом Кардељом]] отишао у Словенију, где је уоктобра октобру1943. учествовао на [[Кочевски збор|Кочевском збору]].

Новембра 1943. на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]] у [[Јајце|Јајцу]], изабран је за члана [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]] и [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења]] (НКОЈ), где је обављаоодносно дужностњеговог повереника за унутрашње послове. Почетком [[1944]]. са делом чланова Председништва АВНОЈ-а боравио је у [[Горски котар|Горском котару]] и [[Кочевје|Кочевју]], а у марту је дошао у [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођени Дрвар]], где се налазио Врховни штаб НОВ и ПОЈ. Априла 1944. се разболео, након чега је пребачен у [[Краљевина Италија|Италију]], где је оперисан. Половином јуна 1944. дошао је на [[Вис (острво)|Вис]], тадашњи центар слободне територије, где јеи учествовао у преговорима са [[Иван Шубашић|Иваном Шубашићем]], председником [[Владе Краљевине Југославије у егзилу|Краљевске владе у егзилу]]. У јесен 1944. дошао је у [[Београдска операција|ослобођени Београд]], где јеа [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.|марта 1945.]] је постао министар унутрашњих послова у [[Привремена влада ДФЈ|Привременој влади ДФЈ]].