Влада Зечевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 32:
Одрастао је у [[Лозница|Лозници]], где се његова породица преселила [[1906]]. године. Након [[Први светски рат|Првог светског рата]] и смрт оца, уписао је [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Богословију у Сремским Карловцима]], а након ње и [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Теолошки факултет]]. Од [[1927]]. до [[1941]]. био је свештеник у [[Крупањ|Крупњу]], где је активно учествовао у друштвеном и политичком животу. Био је председник Земљорадничке задруге, Народне читаонице и Спортског клуба. Посебно је био ангажован на изградњи [[Спомен-црква Вазнесења Господњег у Крупњу|Спомен-цркве у Крупњу]] и [[Спомен-костурница на Мачковом камену|спомен-костурнице на Мачковом камену]]. Припадао је најпре [[Земљорадничка странка|Земљорадничкој странци]], а потом [[Демократска странка (Југославија)|Демократској странци]] и био њен кандидат за посланика на листи [[Уједињена опозиција|Удружене опозиције]] [[1938]]. године.
Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] био је затворен од окупатора, а након пуштања на слободу напустио је Крупањ и отишао у [[Манастир Троноша|манастир Троношу]]
Средином [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] постао је члан [[Главни народноослободилачки одбор за Србију|Главног Народноослободилачког одбора за Србију]] у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]]
Заједно са Врховним штабом и главнином партизанских снага, током лета [[1942]], учествовао је у [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|походу у Босанску крајину]]. На [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.|новембра 1942.]] изабран је за члан [[Извршни одбор АВНОЈ-а|Извршног одбора]], задуженог за верска питања. За време [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], почетком [[1943]]. повлачио се заједно са члановима Извршног одбора АВНОЈ-а према [[Неретва|Неретви]], а потом је у мају и јуну учествовао у [[Битка на Сутјесци|борбама на Сутјесци]]. Из источне Босне, у лето 1943, заједно са [[Иван Рибар|Иваном Рибаром]] је отишао у [[Лика|Лику]]
Новембра 1943. на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]] у [[Јајце|Јајцу]], изабран је за члана [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]] и [[Национални комитет ослобођења Југославије|Националног комитета ослобођења]] (НКОЈ),
Након ослобођења Југославије, налазио се на дужностима министра грађевина и саобраћаја у [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Влади]] [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]], председника Савезног већа [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]], члана [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] и др. Биран је за савезног народног посланика и члана Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа]] и Председништва Савезног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза удружења бораца НОР]].
|