Животије Срба Савић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
| место_рођења =[[Читлук (Крушевац)|Читлук]], код [[Крушевац|Крушевца]]
| држава_рођења ={{зас|Краљевина Југославија}} [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1972|||1921|8|5}}
| место_смрти =[[Београд]], {{застава|СР Србија}}
| држава_смрти = {{зас|СФРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]
Ред 15:
| служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]
| године службе=[[1941]]—[[1945]].
| чин=[[потпуковник]] у резерви
| функција='''[[Списак министара унутрашњих послова Србије#Социјалистичка Република Србија (1944—1991)|Републички секретар <br />за унутрашње послове СР Србије]]'''
| мандат=[[1965]]—[[1966]].
Линија 21 ⟶ 22:
|одликовања=
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} {{Орден заслуга за
{{!}}-
{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}}
{{!}}}
}}
'''Животије Срба Савић''' ([[Читлук (Крушевац)|Читлук]], код [[Крушевац|Крушевца]], [[5. август]] [[1921]] — [[Београд]], [[1972]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]. У периоду од [[1965]]. до [[1966]]. године обављао је функцију [[Списак министара унутрашњих послова Србије#Социјалистичка Република Србија (1944–1991)|Републичког секретара за унутрашње послове СР Србије]].
== Биографија ==
Рођен је [[5. август]]а [[1921]]. године у [[Читлук (Крушевац)|Читлуку]], код [[Крушевац|Крушевца]], од оа Миливоја и мајке Кристине Савић, рођене Марковић. Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]]-а од [[1941]]. године. Био је борац [[Расински партизански одред|Расинског НОП одреда]], и убрзо постао заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] Другог (Теренског) батаљона. Након кадровских промена у Одреду, постаје његов политички комесар и учествује у свим борбама које је Расински партизански одред водио.
Године [[1943]]. ушао је у састав Окружног комитета [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) за Крушевац, на иницијативу [[Благоје Нешковић|Благоја Нешковића]]. Између осталих, ту се налазио и [[Добрица Ћосић]].<ref>[http://www.znaci.net/00001/244_8.pdf ПЕРИОД СТВАРАЊА ВЕЋИХ ЈЕДИНИЦА НОБ НА ЈУГУ СРБИЈЕ]</ref> Животије Савић се од [[1944]]. налазио и на дужности заменика политичког комесара [[Пета српска бригада НОВЈ|Треће јужноморавске бригаде]]<ref>[http://www.znaci.net/00001/86_13.pdf САСТАВ ШТАБОВА И КОМАНДИ ЈЕДИНИЦА]</ref>, а исте године ушао је у састав привременог Оперативног штаба, који је за задатак имао да обједини командовање [[Четврта српска бригада НОВЈ|Другом]] и Трећом јужноморавском бригадом.<ref>[http://www.znaci.net/00003/726.pdf Руковођење Народноослободилачком борбом у Србији 1941—1945]</ref>
Линија 38 ⟶ 41:
Преминуо је у [[Београд]]у, [[1972]]. године. Сахрањен је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са сребрним венцем]], [[Орден Републике|Орден Републике са сребрним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са пушкама]] и [[Орден за храброст]]. Имао је чин [[потпуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у резерви.
== Види још ==
Линија 49 ⟶ 52:
* Селим Нумић ''Добра земљо, лажу''. „Филип Вишњић“, Београд, 1989. година
* Зоран Секулић ''Пад и ћутња Александра Ранковића''. „Доситеј“, Београд, 1989. година
* Војин Лукић ''Брионски пленум: обрачун са Александром Ранковићем — сећања и сазнања''. „Стручна књига“, Београд 1990. година.
* Милорад Сијић ''Привреда и ванпривреда Крушевца 1944—2014''. „Регионална привредна комора — Историјски архив“, Крушевац, 2015. година
| |||