Црногорци (народ) — разлика између измена

Међу данашњим ''етничким Црногорцима'' постоје три различита приступа историји сопственог народа:

* Први приступ се заснива на тези о конституисању савремене ''црногорске нације'' путем њеног постепеног издвајања из српског народа. Ову тезу су својевремено заступали [[Комунистичка партија Црне Горе|црногорски комунисти]], на челу са [[Милован Ђилас|Милованом Ђиласом]],{{sfn|Ђилас|1945|p=3}}, али и други комунистички интелектуалци <ref> "Српска нација може показивати своје асимилаторске амбиције прије свега у односу на црногорску нацију, јер су се обе развиле из истог етничког организма у прошлости, средњевековног српског народа, и дијеле исти језик, религију, културну традицију, па и многе тековине сувремене културе." Стипе Шувар, Социјализам и нације, Први свезак, Глобус, Загреб 1988, стр. 176 </ref>, као и део стручњака у оквиру [[Црногорска академија наука и умјетности|Црногорске академије наука и умјетности]], а иста теза је присутна и данас, првенствено међу оним ''етничким Црногорцима'' који се у језичком смислу формално изјашњавају као говорници [[српски језик|српског језика]], а у верском као припадници [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].

* Трећи приступ се заснива на тези о наводној [[Аутохтони народи|аутохтоности]] ''етничких Црногораца'' као потомака првобитног, односно [[антика|античког]] становништва, чиме се негира не само веза са Србима, већ и са Словенима уопште.<ref>[https://portalanalitika.me/clanak/210255/biofizicka-antropologija-je-potvrdila-crnogorci-su-starosedioci Miroslav Ćosović (2015): Biofizička antropologija je potvrdila: Crnogorci su starośedioci]</ref> Та екстремна теза је ограничена на узак круг присталица.