Католичка лига (Немачка) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Katholische Liga Carl-Theodor von Piloty.jpg|мини|''Оснивање Католичке лиге'', слика из 19. века.]]
'''Католичка лига''' била је савез католичких држава у [[Свето римско царство|Светом римском царству]], формиран 1608. На челу савеза налазио се кнез [[Максимилијан I, изборник Баварске|Максимилијан Баварски]], способан војсковођа и политички противник [[Хабзбурзи|Хабсбурговаца]], који се противио јачању централне царске власти у Немачкој. У [[Тридесетогодишњи рат|тридесетогодишњем рату]], војска Католичке лиге је углавном подржавала хабсбуршке цареве, али је често деловала независно, или под утицајем Француске.<ref name="УЕ"/>
== Тридесетогодишњи рат ==
Католичка лига у Светом римском царству, под вођством кнеза [[Максимилијан III, Емануелизборник Баварске|Максимилијана Баварског]], формирана је као реакција на стварање Протестантске уније (1608), под вођством Фридриха, изборног кнеза Палатината. Сукоби између католика и протестаната довели су до стварања два савеза, иако у њих не улазе све немачке државе. Након избијања тридесетогодишњег рата, Католичка лига је 1619. подржала цара Фердинанда II против побуњених протестаната у Чешкој и Фалачкој, пошто је цар обећао Максимилијану Баварском изборничко звање и делове Палатината. Максимилијанова армија од 20-30.000, под командом генерала [[Јохан Церклас Тили|Јохана Тилија]], упала је у септембру 1620. и потукла побуњене Чехе у бици на Белој Гори. Освајање Чешке и Палатината 1621-1623. довело је до распуштања Протестантске уније.<ref name="УЕ">{{Cite book|title=Успон Европе (1450-1789)|last=Живојиновић|first=Драгољуб|publisher=Матица Српска|year=1985|isbn=|location=Нови Сад|pages=243-252}}</ref>
 
Пошто је победа у чешко-фалачкој фази рата (1618-1623) ојачала царску власт и поседе у Немачкој, Католичка лига, која је чувала независност немачких кнежева, почела је да се противи цару Фердинанду,{{напомена|Отпор Максимилијана Баварског цару Фердинанду на све начине је подстицала Француска под [[Ришеље|Ришељеом]], који се плашио јачања централне власти у Светом римском царству.<ref name="УЕ"/>}} па је цар био принуђен да формира сопствену војску, под командом Валенштајна, која је однела победу над Данском у другој, данској фази рата (1625-1629). Користећи се дотадашњим победама, Католичка лига је 6. марта 1629. издејствовала од цара доношење '''''Едикта о реституцији''''', којим су протестантски кнежеви морали да врате католицима сва добра која су запленили од 1552.<ref name=":0" /> Плашећи се јачања царске власти, на сабору у [[Регензбург|Регенсбургу]] (1630)<ref name="УЕ"/> Максимилијан Баварски, вођа Католичке лиге, изнудио је од цара Фердинанда смањивање царске војске и отпуштање Валенштајна, а команду над делом његове војске преузео је Тили, војсковођа Лиге.<ref name=":0" /> Католичка лига била је на врхунцу моћи.