Доњи Краји — разлика између измена

[[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоје Вукчић]] је успео да поврати неке територије које су раније биле у саставу [[Хрватинићи|Хрватинића]] (Гребен, Гламоч, Кључ), а које су касније прешле у руке краља [[Лајош I Анжујски|Лајоша]]. Угарски краљ [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунд]] је 1391. године од папе добио благослов за рат, а његова војска [[Индулгенција|опроштајнице]], у рату против јеретика и шизматика. Изворна грађа не пружа довољно података о верској оријентацији Хрвоја Вукчића. Хвал, писац [[Хвалов зборник|Хваловог зборника]], био је припадник цркве босанске ([[Хвал Крстјанин|Хвал крстјанин]]). Међутим, његово дело нема јеретичка обележја. Када се Жигмунд 1413. године окренуо против Хрвоја, херцег је послао писмо краљици [[Барбара Цељска|Барбари]] у којој је моли да посредује код краља: „да не дозволи да у својој старости умрем у вери паганској и неверности јер сам тешко дочекао да се из паганске вере вратим у католичку веру“. Хрвоје је морао да промени верско опредељење када је завладао [[Сплитско-макарска надбискупија|Сплитом]], значајним црквеним центром, седиштем надбискупије<ref name="automatski generisano2" />.

 

 

[[Драгиша Вукчић Хрватинић|Драгиша Вукчић]], брат Хрвоја, се још 1393. године поклонио моштима светог Шимуна. Његов син и унуци ([[Иваниш Драгишић Хрватинић|Иваниш]], [[Марко Иванишевић|Марко]], [[Јурај Иванишевић|Јурај]] и [[Павле Иванишевић|Павле]]) носе хришћанска имена. Пред турско освајање, извори бележе постојање фрањевачких цркава у Јајцу. Највећа је била црква Свете Марије која је касније претворена у џамију и црква Свете Катарине коју је подигла босанска краљица [[Катарина Косача Котроманић|Катарина]], супруга [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефана Томаша]]<ref>{{harvnb|Мргић|2008|pp=145-154}}</ref>.