Александар Ранковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 58:
'''Александар Ранковић — Марко, Лека''' ([[Дражевац (Обреновац)|Дражевац]], код [[Обреновац|Обреновца]], [[28. новембар]] [[1909]] — [[Дубровник]], [[19. август]] [[1983]]) био је комунистички револуционар, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]], [[Орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]], [[народни херој Југославије]] и [[Потпредседник СФРЈ|потпредседник СФР Југославије]].
Као дечак почео је да изучава [[Абаџија|абаџијски занат]], а [[1924]]. је постао члан синдиката. Године [[1927]]. постао је члан илегалног [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и секретар Месног комитета СКОЈ-а за Београд, а наредне [[1928]]. члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) и секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Након увођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]], [[1929]]. био је ухапшен и осуђен на шест година затвора, које је издржао у затворима у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] и [[Лепоглава|Лепоглави]]. Након робије и одслуженог војног рока, вратио се у [[Београд]] и радио на обнови партијских и синдикалних организација. Након доласка новог генералног секретара КПЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] у земљу, [[1937]]. био је изабран за секретара [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]], а јуна [[1938]]. за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Јануара [[1940]]. прешао је у илегалност и добио надимак Марко, а октобра исте године на [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији]] изабран је за члана [[Политбиро
[[Априлски рат]] и [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупација Југославије]] затекли су га у [[Загреб]]у, након чега је дошао у Београд, где је радио на консолидацији партијских организација. Био је учесник историјских седница ЦК КПЈ од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|22. и 27. јуна]] и [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#4. јул|4. јула 1941.]] године. У току јула активно је радио на организовању акција и саботажа у Београду, али је био ухапшен од [[Гестапо]]а. Услед последица мучења, био је пребачен у болницу, одакле је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#29. јул|29. јула 1941.]] ослобођен у [[Спасавање Александра Ранковића из затвора 1941.|акцији београдских илегалаца]]. [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|Септембра 1941]], заједно са ЦК КПЈ и Главним штабом, прешао је на ослобођену територију западне Србије. Учествовао је на [[Саветовање у Столицама|саветовању у Столицама]], а затим боравио у [[Ужичка република|ослобођеном Ужицу]]. Након [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], учествовао је у [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повлачењу у Санџак]], а потом у источну Босну.
| |||