Фовизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: da:Fauvisme |
м прилог |
||
Ред 1:
'''Фовизам''' је уметничка група основана [[1905]]. у [[Париз|Паризу]]. Фовизам је била прва уметничка револуција у [[20. век]]у. Име се односило на малу групу истомишљеника сликара [[Анри Матис|Анрија Матиса]], [[Морис Вламник|Мориса Вламника]] и [[Андре Дерен]]а који су у [[1905.]] године излагали у Париском јесењем салону. Један новински критичар користи израз"''-{Les Fauves}-''" (у преводу „дивље звери“) за ове уметнике (као иронично подругивање), који тада постаје име целе групе.
[[Слика:Derain CharingCrossBridge.png|десно|мини|250п|"Charing Cross Bridge" у [[Лондон]]у [[1906.]] године дело [[Андре Дерен]]а ]]
Главно обележје фовистичке уметности је жестина [[Боја|боја]] и деформација [[лик]]ова. На сликама уметника ове групе је очигледна и интенционална одсутност закона [[линеарна перспектива|перспективе]]. То је узроковало велики скандал због којег су и добили име „дивље звери“ ({{јез-фр|fauves}}). Фовизам није била повезана уметничка група. Ти уметници су само једаном излагали заједно. Њихова уметност ће касније имати утицај на [[Немачка|немачки]] [[експресионизам]].▼
▲Главно обележје фовистичке уметности је жестина [[Боја|боја]] и деформација [[лик]]ова. На сликама уметника ове групе је очигледна и интенционална одсутност закона линеарне[[
== Фовистичка уметност ==
Фовисти нису имали неку посебну залеђину у виду теорије, стога фовизам настаје и развија се као негација и реакција на [[импресионизам]] и [[натурализам]]. Уметност [[Пол Гоген|Пола Гогена]], [[Жорж Сера|Жоржа Сераа]] и [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]], такође игра значајну улогу. Од ван Гога преузимају снагу колорита, а од Гогена плошност композиције. Од Сераа рационалност аранжмана композиције, а од [[Едвард Мунк|Едварда Мунка]] снагу изражајности, експресије. Као резултат дојам је упечатљив колорит, преко употребе жарких и чистих боја директно из тубе, поједностављење композиције и одрицање моделације форми, као и наглашавање личног спонтаног израза.
Док је публика релативно мало знала о [[Пол Сезан|Сезану]] и [[Винсент ван Гог |Ван Гогу]] као револуционарима, није могла игнорисати присуство ове групе младих сликара, који су у
[[Боја]], бљештавило и сугестивна рафинираност, коју срећемо у делима [[Анри Матис |Анрија Матиса]] званичног вође групе, су под утицајем [[Персија |перзијске]] и блиско-источне уметности. Група као целина, била је под сличним утицајима и често је трагала за узорима у музејима, гдје су били изложени експонати групног уметничког изражавања, старијих, али и географски прилично удаљених цивилизација. Инспирисали су се [[византијска уметност|византијском уметношћу]], [[Коптска уметност |уметношћу коптских хришћана]], архајским [[Грчка |грчким]]
Упркос јаким, вибрантним бојама које обично користе експресионисти, сликари [[Анри Матис |Матис]], [[Морис Утрило |Утрило]], [[Андре Дерен |Дерен]] и [[Амедео Модиљани]], често граде пријатне декоративне структуре којима настављају дугу традицију „класичне“ уздржаности француског и италијанског сликарства. С друге стране, [[Жорж Руол]] је изузетак у француском експресионизму, јер је његово дело много драматичније, попут [[Немачка|немачко]]г [[експресионизам|експресионизма]]. Његово сликарство жестоко изражава реакције на
==Познати уметници који су припадали фовизму==
Линија 29 ⟶ 31:
==Литература==
# Енциклопедија Британика, Народна књига, Политика [[Београд]] [[2005
# Историја уметности, -{H.W. Jonson}- Београд [[1982.]]
# -{
# Енциклопедија Лексикографског завода, Загреб 1966. 5 Лексикон ЈЛЗ, [[Загреб]] [[1974.]]
# -{Mayers Lexikon online}-
Линија 43 ⟶ 45:
{{Покрети у уметности}}
[[Категорија:Уметност]]
[[Категорија:Фовизам]]
|