Слична справа је употребљавана у [[Шкотска|Шкотској]] од [[1564]]. до [[1708]]. године под називом „Шкотска девица“ ({{јез-енг|Scottish Maiden}}), а у књизи [[Александар Дима Отац|Александра Диме]] „[[Гроф Монте Кристо]]“ слична справа се описује као [[Италија|италијанско]] оружје смрти – „мандаја“.
Гиљотина је карактеристична по великом,окои 60оштром кгсечиву тешкоммасе иоко оштром60 сечивуkg, које са висине од око 2 метра оштрицом пада на потиљак жртве и одсеца јој главу. Идеју о употреби, ради [[човекољубље|хуманијег]] начина извршења смртне казне, предложио је [[1792]]. године Жозеф Ињас Гиљотен, француски лекар, који је, као посланик у Француској народној скупштини, предложио гиљотину као средство хуманијег извршења смртне казне.<ref name="гиљи">{{cite web|title=Гиљотина |url=https://velikirecnik.com/2017/12/14/giljotina/ |website=Велики Речник |accessdate=19. 1. 2019}}</ref> Поред овог предлога о гиљотини, Жозеф Гиљотен је поднео и предлог о забрани јавног извршења казне. Предлог је прошао, али само онај о гиљотини, тако да су 1792. године Шарл-Анри Сансон — главни француски извршилац, џелат — и немачки мајстор Тобијас Шмит, направили први [[прототип]] гиљотине. Мада се често мисли да је Жозеф Гиљотен човек који је направио гиљотину, он је само издејствовао да закон о гиљотини буде прихваћен у скупштини, а није учествовао у њеној изради и осмишљавању.
[[Датотека:DrGuillotin.jpg|мини|лево|200px|Портрет др Гиљотена]]
