Комунизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додаци ознаке: ручно враћање Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 72:
Умерена струја, социјалистички [[мењшевици]], нису се слагали са плановима Лењинових комунистичких бољшевика по којима се социјалистичка револуција може и треба извести у недовољно развијеном капиталистичком друштву. Бољшевици су успели да се домогну власти преко слогана „Мир, хлеб и земља“ и „Сва власт Совјетима“, који су изражавали преовлађујући жељу јавности за прекидом руског ангажовања у [[Први светски рат|Првом светском рату]], тежњу сељаштва ка [[аграрна реформа|аграрној реформи]] и масовну подршку [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетима]].
Употреба термина „комунизам“ и „социјализам“ измењена је након 1917. када су бољшевици променили своје име у Комунистичка партија и увели [[једнопартијска држава|једнопартијски систем]] посвећен реализацији социјалистичке политике под [[лењинизам|лењинизмом]]. [[Друга интернационала]] је распуштена [[1916]]. због националних подела, пошто њене чланице, самосталне националне партије, нису могле формирати заједнички антиратни фронт, већ је свака партија подржавале ратну улогу своје државе. Лењин зато оснива [[Коминтерна|Трећу интернационалу]] (Коминтерну) [[1919]]. и шаље [[21 услов]], који је укључивао и [[демократски централизам]], свим европским социјалистичким партијама које су биле вољне да се учлане. У Француској се, на пример, већина чланова социјалистичке партије SFIO одвојила да оснује SFIC (Француски огранак комунистичке интернационале). Од тог времена термин „комунизам“ се користи да би описао идеологију и циљеве партија које су основане под окриљем Коминтерне. Њихов програм позивао је раднике света да се уједине и изведу светску социјалистичку револуцију уз успостављање диктатуре
Током [[Руски грађански рат|Руског грађанског рата]] (1918—1922), бољшевици су [[национализација|национализовали]] сву производну имовину и увели политику „[[ратни комунизам|ратног комунизма]]“, којом су фабрике и железнице стављене под строгу државну контролу, прикупљала и делила храна и увела неке буржоаско моменте у контроли индустријске производње. Након три године рата и [[Кронштатска побуна|Кронштатске побуне]], Лењин је [[1921]]. прогласио [[Нова економска политика|Нову економску политику]] (НЕП), која је представљала „ограничено место за ограничено време према капитализму“. НЕП окончана је [[1928]]. [[Јосиф Стаљин|Стаљинова]] лична борба за власт и увођењем првог Петогодишњег плана. Године 1922, након Руског грађанског рата, бољшевици су на темељима [[Руска Империја|Руске Империје]] основали [[Савез Совјетских Социјалистичких Република]].
| |||