Едеска школа — разлика између измена

'''Едеска школа''' ([[Сиријски језик|сиријски]]: ܐܣܟܘܠܐ ܕܐܘܪܗܝ), често мешана са [[Нисибиска школа|Нисибиском школом]], била је теолошка школа од великог значаја за свет који говори [[Сиријски језик|сиријским језиком]]. Основали су је још у 2. веку краљеви из династије Абгар. Године 363. [[Нусајбин|Нисибис]] је пао у руке Персијанаца, због чега је свети [[Јефрем Сирин]], у пратњи више наставника, напустио [[Нисибиска школа|школу у Нисибису]]. Отишли су у [[Едеса (Месопотамија)|Едесу]], где је Јефрем преузео управу над тамошњом школом. Тада је њен значај још више порастао. У Едеси је било безброј манастира у којима су боравили многи монаси и нудили су бројне ћелије за њихово пребивалиште. Јефрем је тамо узео келију, почевши да живи аскетским животом, тумачећи Свето писмо, пишући поезију и химне и предавао је у школи, а поред тога је подучавао младе девојке црквеној музици.

Први забележени управитељ Едеске школе био је Киоре. Почетком 5. века школа је имала кадрове који су поседовали знања потребне за аскете и научнике и имали су административну способност. Заузевши столицу егзегезе (мепаскану), заменио је Јефремове текстове онима које је сачинио [[Теодор Мопсуестијски|Теодора из Мопсуестије]]. Том значајниом одлуком, Киоре је усмерио курс студија у правцу који је требао да представља мешавину дедуктивних принципа Аристотела и Теодоровог веровања [[Диофизитизам|Диофизита]].

489, након [[Несторијански раскол|несторијанског раскола]], византијски цар [[Зенон (цар)|Зенон]], поступајући по савету епископа [[Кир II од Едесе|Кира II од Едесе]], наредио да се школа у потпуности затвори због учења преузетих из [[Несторијанство|несторијанске доктрине]]. Њени научници су се вратили у школу у Нисибису.