Шаблон:Главна страна/Изабрана слика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
dodane izabrane slike za avgust 2020 |
dodane izabrane slike za septembar 2020 |
||
Ред 254:
| 2020-08-30 = {{Изабрана слика|Moraine Lake July-2001.JPG|l=2048|h=1536|Морејн језеро је [[глацијално језеро]] у [[Национални парк Банф|Националном парку Банф]], 14 километара (8,7 ми) изван села Лејк Луис, [[Алберта]], [[Канада]]. Налази се у Долини десет врхова, на надморској висини од око 1883 метара. Површина језера је 5,5 квадратних километара (0,19 квадратних миља).}}
| 2020-08-31 = {{Изабрана слика|Roman_Republic_Empire_map.gif|l=626|h=595|Подручја под управом древног [[Древни Рим|Рима]] ([[510. п. н. е.]] — [[530]]):{{legend|#a64|[[Римска република]]}}{{legend|#a6a|[[Римско царство]]}}{{legend|#48a|[[Западно римско царство|Западно царство]]}}{{legend|#bc4|[[Византија|Источно царство]]}}}}
| 2020-09-1 = {{Изабрана слика|Kamp-wrzes22-anim.gif|l=570|h=630|Анимирани приказ [[Инвазија на Пољску|Инвазије на Пољску]] 1939. године. Започела је 1. септембра нападом [[Вермахт|Вермахта]], без [[Објава рата|објаве рата]], а завршила се 6. октобра када су Немачка и [[Совјетски Савез]] поделили и анектирали целу [[Пољска|Пољску]]. Овом инвазијом је започет [[Други светски рат]] који ће трајати шест година уз учешће 61 државе. Рат је однео између 75 и 85 милиона живота.}}
| 2020-09-2 = {{Изабрана слика|Polar bear (Ursus) maritimus female with its cub, Svalbard (2).jpg|l=3447|h=1939|[[Бели медвед|Поларни медвед]] са младунцем. То је [[Врста (биологија)|врста]] [[Медведи|медведа]] који насељава [[Арктик]]. Највећи је копнени [[месојед]] на свету — већина одраслих мужјака тежи од 450 до 1.000 [[килограм]]а, док су женке скоро дупло мање. Крзно је густо и провидно, и често је крем бело обојено. Стога обезбеђује животињи ефикасну [[маскирање|камуфлажу]] приликом лова, међутим, кожа је заправо црне боје. Бели медведи имају кратак реп и малене уши како не би изгубили вишак топлоте, као и релативно малу главу и издужено заоштрено тело погодно за пливање. Као морски сисар, бели медвед се адаптирао животу на земљи, леду и у води. У свом окружењу је врхунски предатор — углавном се храни [[фока]]ма, младим [[морж]]евима и [[китови]]ма, иако је спреман да поједе све што може да убије. Бели медведи су рањива врста. Неки научници и климатолози верују да ће опадање поларног леда и пораст нивоа мора услед [[глобално загревање|глобалног загревања]] имати пресудну негативну улогу у судбини ове врсте током овог века.}}
| 2020-09-3 = {{Изабрана слика|Мира Алечковић у партизанима.jpg|l=400|h=278|Књижевници и ратници — [[Бранко Ћопић]], [[Мира Алечковић]] и [[Блажо Конески]] у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]] [[1944]]. године}}
| 2020-09-4 = {{Изабрана слика|Wiki.Vojvodina VI Vršac 475.jpg|l=4272|h=2848|[[Вршачка кула]] или ''Вршачки замак'' је тврђава из 15. века чији се остаци уздижу на [[Вршачки брег|Вршачком брегу]] на 399 метара надморске висине. Сматра се да је комплекс задужбина [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], настала након [[Пад Смедерева (1439)|пада Смедерева.]] Вршачки замак се налази под заштитом државе. Проглашен је [[Списак споменика културе од великог значаја|непокретним културним добром од великог значаја]] и заштићен као [[споменик културе]].}}
| 2020-09-5 = {{Изабрана слика|Slaveno-serbskij magazin cover 1768.jpg|l=1312|h=2120|''[[Славеносербски магазин]]'' је први часопис међу [[Срби]]ма и [[Јужни Словени|Јужним Словенима]] и један од важнијих сачуваних текстова штампаних на [[Славеносрпски језик|славеносрпском језику]]. Уредио га је [[Barok u Srbiji|барокни]] књижевник [[Захарија Орфелин]] и објавио 1768. у [[Венеција|Венецији]], у штампарији [[Димитрије Теодосије|Димитрија Теодосија]]. Часопис има укупно 96 страна, формата 20 пута 13 цм, а подељен је на девет одељака, обележених [[римски бројеви|римским бројевима]] у којима су распоређени текстови различитог садржаја (поуке за децу и омладину, религиозни и морални савети, неколико забавних прилога, савети из медицине, неколико епиграма и, на крају, шест приказа разних књига). Први и једни број сачињен је по узору на руски часопис ''[[Јежемесјачнија сочињенија]]'', који је издавала [[Руска академија наука]] у [[Петроград]]у, од 1755. до 1764. Велики део прилога у ''Славеносербском магазину'' преузет је и преведен управо из тог часописа. Орфелин је у предговору магазина први пут у српској култури изнео неке [[Просветитељство (књижевност)|просветитељске идеје]]. Између осталог у њему се истиче да магазин треба да помогне ширењу знања међу Србима и својим примером подстакне и друге на патриотски чин образовања свог народа. Часопис је написан славеносрпским језиком, те стога заузима значајно место у сагледавању историје и развоја српског књижевног језика.}}
| 2020-09-6 = {{Изабрана слика|Svrakava Waterfall.jpg|l=4000|h=5000|[[Водопад Швракаве]] налази се на граници [[општина Челинац]] и Бања Лука, у месту [[Бастаси (Бања Лука)|Бастаси]] у [[Република Српска|Републици Српској]]. До водопада је најлакше прићи путем који води десном обалом [[Врбас (ријека)|Врбаса]], из села [[Карановац]], које је удаљено 11 километара јужно од [[Бања Лука|Бање Луке]]. На око два километра идући од моста у Карановцу, у правцу [[Кнежево|Кнежева]], потребно је скренути лево ка селу Бастаси. Након успона на превој, макадамски пут обара десно у долину Швракаве. Река Швракава је десна притока Врбаса. Ушће ове реке налази се у селу Карановац, на излазу Врбаса из кањона Тијесно. Швракава, иако не превише дуга, представља занимљиву реку, карактеристичну по кањону и слаповима. Кањон Швракаве, дуг око 500 метара, завршава се са неколико слапова и [[водопад]]ом. Преко стенског блока, високог око 4–5 метра, вода се обрушава у дубоки кречњачки лонац.}}
| 2020-09-7 = {{Изабрана слика|Church of Mary Magdalene in Banstol.jpg|l=3024|h=4032|'''Храм Благе Марије''' у изградњи, викенд насеље [[Банстол]], општина [[Инђија]].}}
| 2020-09-8 = {{Изабрана слика|Devil's bridge 2.jpg|l=800|h=533|[[Ђавољи мост]] је [[мост]] који се налази на реци [[Арда (притока Марице)|Арда]] у општини Ардино, округ Крџали у [[Бугарска|Бугарској]]. Мост се налази у сликовитој [[клисура|клисури]] око 10 километара северозападно од града [[Ардино|Ардина]], у близини села Дјадовци и недалеко од села Латинка.}}
| 2020-09-9 = {{Изабрана слика|Male whale shark at Georgia Aquarium.jpg|l=3456|h=2304|'''[[Кит ајкула]]''' ({{јез-лат|Rhincodon typus}}) је највећа постојећа врста [[Рибе|риба]]. Највећа виђена кит-ајкула била је дуга 12,65m, а тешка 21,5t . Постоје тврдње да су вићене и јединке које су дуге преко 14m, а тешке преко чак 30t. Кит-ајкула је такође највећи [[Кичмењаци|кичмењак]] који не спада у [[Сисари|сисаре]]. Спада у род ''[[Rhincodon]]'', и једина је врста тог рода која није изумрла. Кит-ајкула постоји око 60 милиона година.}}
| 2020-09-10 = {{Изабрана слика|Mural dedicated to dr Lazić in Inđija.jpg|l=4032|h=3024|Мурал посвећен [[Миодраг Лазић (хирург)|доктору Миодрагу Лазићу]] који је током 2020. преминуо од последица [[Вируси корона|вируса корона.]] Био је годину дана ратни хирург добровољац у Републици Српској Крајини (јуни 1991 — јули 1992) и Републици Српској (сеп. 1992 — феб. 1996), за шта га је [[Патријарх српски Павле]] одликовао [[Црквени орден Светог Саве|Орденом Светог Саве]].}}
| 2020-09-11 = {{Изабрана слика|Domorkapu cascade and whirlpool.jpeg|l=1920|h=1280|Мали каскадни [[водопад]] код места Доморкапу у планинском пределу Пилиш који се налази у [[Мађарска|Мађарској]].}}
| 2020-09-12 = {{Изабрана слика|Gamzigrad - Felix Romuliana (by Pudelek) 3.JPG|l=2233|h=1536|[[Гамзиград]] је [[археолошко налазиште]] близу [[Зајечар]]а у источној [[Србија|Србији]] [[антички Рим|античке римске]] царске [[палата|палате]] Феликс Ромулијане ({{јез-лат|Felix Romuliana}}) које се од 29. јуна 2007. налази на [[УНЕСКО]]-вој листи [[Светска баштина|Светске баштине]]. Гамзиград представља резиденцију римског цара [[Галерије|Гаја Валерија Максимијана Галерија]] (''-{Gaius Valerius Maximianus Galerius}-''; [[293]]–[[311]]), зета [[Диоклецијан]]овог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана (''-{Romuliana}-''). Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили [[хришћанска црква|хришћанској цркви]]. Током 5. века палата је разарана од стране [[варвари|варвара]], а у 6. веку Ромулијану је [[Јустинијан I]] обновио у виду пограничне [[тврђава|тврђаве]]. Након најезде [[Словени|Словена]] крајем 6. века, некадашња царска [[резиденција]] је напуштена. Моћан град, на 6,5 -{[[хектар|ha]]}-, са око 20 утврђених [[куле|кула]]. Унутар се налазила раскошна палата, два [[паганизам|паганска]] [[храм]]а, три хришћанске цркве и друге [[грађевина|грађевине]]; подни [[мозаик|мозаици]] се сматрају равнима најбољим остварењима [[касна антика|касноантичког доба]] у [[Европа|Европи]].}}
| 2020-09-13 = {{Изабрана слика|Graffiti in Trstenik made in support with protesting citizens in Montenegro.jpg|l=4032|h=3024|Графит у [[Трстеник|Трстенику]] у знак подршке народу [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] током текуће [[Верска криза у Црној Гори (од 2019)|Верске кризе]].}}
| 2020-09-14 = {{Изабрана слика|Grace Kelly30419.jpg|l=478|h=600|[[Грејс Кели]] је била [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] [[Глумац|глумица]] која је, удајом за [[кнез]]а [[Реније III од Монака|Ренијеа III]], [[18. април]]а [[1956]], постала Грејс, кнегиња од Монака. Сматра се једном од највећих икона филма и моде свих времена. Глумачку каријеру отпочела је улогама у [[позориште|позоришту]] и на [[телевизија|телевизији]], а [[1951]]. остварила је и своју прву улогу на великом платну у филму Четрнаест сати. Ширу популарност стекла је [[1952]]. након улоге у [[вестерн]]у Тачно у подне, у ком јој је партнер био [[Гари Купер]]. Наредне године је, заједно са [[Кларк Гејбл|Кларком Гејблом]] и [[Ава Гарднер|Авом Гарднер]], снимила филм [[Могамбо]] који јој је донео награду [[Златни глобус за најбољу споредну глумицу у играном филму|Златни глобус за најбољу споредну глумицу]], као и прву номинацију за [[Оскар]]а. Почетком [[1955]]. Келијева је освојила [[Оскар за најбољу глумицу у главној улози|Оскара за најбољу главну глумицу]] и [[Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (драма)|Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму]] за улогу у драми [[Провинцијалка (филм)|Провинцијалка]].}}
| 2020-09-15 = {{Изабрана слика|Pirotska ovca - pirotska pramenka.jpg|l=3648|h=2736|[[Праменка]] је аутохтона [[домаћа овца]] која је некад била раширена у целој Европи, а сада је најзаступљенија у [[Балканско полуострво|балканским]] земљама. Од фине вуне ових оваца израђује се [[пиротски ћилим]].}}
| 2020-09-16 = {{Изабрана слика|Detail on Kalenić monastery.jpg|l=3024|h=4032|Приказ [[Богородица|Богородице]] на [[Манастир Каленић|Манастиру Каленић]]}}
| 2020-09-17 = {{Изабрана слика|У Ибру 0017.jpg|l=1082|h=720|Биљка у реци [[Ибар]] у [[Србија|Србији]]. Ибар је [[река]] у [[Исток|источном]] делу [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[југозапад]]ном делу [[Србија|Србије]], укупне дужине 272 km. Ибар је десна [[притока]] [[Западна Морава|Западне Мораве]]. Извире на [[север]]ној страни [[Планина|планине]] [[Хајла]], а у Западну Мораву се улива код [[Краљево|Краљева]]. Површина [[слив]]а износи 13.059 -{[[квадратни километар|km²]]}-. Припада [[Црно море|Црноморском]] сливу.}}
| 2020-09-18 = {{Изабрана слика|Липље 6.jpg|l=5000|h=3334|[[Манастир Липље]] снимљен током [[ноћ]]и. Липље је [[Православље|православни хришћански]] [[манастир]] који се налази у селу [[Горње Липље]] између [[Котор Варош]]а и [[Теслић]]а, у [[Република Српска|Републици Српској]]. Према народном предању, манастир је задужбина [[Свети Сава|Светог Саве]]. То је био основни разлог зашто је на камену постављеном на западном порталу при обнови вршеној 1867—1879. године наведено да је манастир основан [[1219]]. године.}}
| 2020-09-19 = {{Изабрана слика|Monument dedicated to Momčilo Tapavica in Novi Sad.jpg|l=4032|h=3024|Споменик '''[[Момчило Тапавица|Момчилу Тапавици]]''' у [[Нови Сад|Новом Саду]], првом [[Словени|Словену]] и [[Срби|Србину]] у историји који је освојио медаљу на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]] 1896. године у [[Атина|Атини]].}}
| 2020-09-20 = {{Изабрана слика|Sophia Loren L.A..jpg|l=4767|h=5944|[[Софија Лорен]] је једна од најпознатијих [[италија]]нских глумица чија су слава и популарност достигли светске размере у [[Холивуд]]у и ван [[Италија|Италије]] и Европе, крајем педесетих и током шездесетих година прошлог века. У својој глумачкој каријери која траје преко 60 година, од 1950. до 2014. године, глумила је у 200 филмова, како италијанских, тако и у холивудским филмовима. Глумила је, радила је и сарађивала је са многобројним холивудским легендама и глумцима као што су [[Чарли Чаплин]], [[Кери Грант]], [[Френк Синатра]], [[Кларк Гејбл]], [[Ентони Квин]], [[Грегори Пек]], [[Марлон Брандо]], [[Питер О’Тул]], [[Џон Касаветес]], [[Сузан Сарандон]], [[Лорен Бакол|Лорин Бекол]], [[Џуди Денч]], [[Ким Бејсингер]], [[Џулија Робертс]], [[Пенелопе Круз]], [[Никол Кидман]] и многи други. Глумила је у више од десет филмова са [[Марчело Мастројани|Марчелом Мастројанијем]]. У својој каснијој глумачкој фази стекла је углед драмске уметнице. Била је супруга филмског продуцента и редитеља [[Карло Понти|Карла Понтија]].}}
| 2020-09-21 = {{Изабрана слика|Marionettes in line.jpg|l=3968|h=2848|[[Марионета|Марионете]] или ''гињол лутке'' појавиле су се у средњем веку у Француској. На фотографији је улична тезга са марионетама у [[Аустрија|Аустријском]] граду Егенбургу.}}
| 2020-09-22 = {{Изабрана слика|Drosera rotundifolia leaf1.jpg|l=2048|h=1536|Лист [[Округлолисна росуља|округлолисне росуља]] (лат. Drosera rotundifolia), врсте из рода [[росуља]]. Листови округлолисне росуље распоређени су у основној розети. На крају уских и длакавих лисних дршки дужине од 1.3 до 5 cm налазе се лиске дужине од 4 до 10 mm. Лице је густо прекривено црвеним жлезданим длачицама које луче лепљиву слуз. Биљка се храни [[инсекти]]ма, које привлачи преламање капљица слузи која прекрива листове. Развила је овакво месоједно понашање због мало хранљивих материја на свом станишту. Биљка користи [[ензим]]е да би сварила инсекте, који се залепе за длачице, и извукла [[амонијак]] (из протеина), као и друге хранљиве материје. У Србији расте на [[Власинско језеро|Власинском језеру]], подножју водопада [[Копренски водопад|Копрен]] на [[Стара планина|Старој планини]] и [[Млачиште|Млачишту]] у [[Црна Трава|Црној Трави]]. Ова биљка као природна реткост у Србији заштићена је законом}}
| 2020-09-23 = {{Изабрана слика|Tove Jansson 1956.jpg|l=271|h=425|[[Туве Јансон]] (1914 - 2001) била је финска књижевница, сликарка, стрипар и илустраторка. Написала је шест романа и неколико збирки прича, међу којима се издвајају [[Аутобиографија|аутобиографска]] збирка новела „Вајарева кћи” (1968) и роман „Лето” (1972). Ипак, широј јавности је најпознатија по књигама за децу и стриповима о [[Мумијеви]]ма. Мумијеви су породица белих и трбушастих [[трол]]ова са великим њушкама, што их чини налик на [[Нилски коњ|нилске коње]]. Ова безбрижна и авантуристичка породица живи у кући у Долини Мумијевих, негде у шумама Финске. Основу породице чине: Тата Муми, Мама Муми и Муми, а уз њих се појављују: Хемули, Њушо, Свире, Мумка, Мала Му, Грока, Тутики и многи други. Укупно 9 књига о Мумијевима написане су на [[Шведски језик|шведском језику]] и објављене у Финској у периоду 1945-1970. Уз њих, настало је пет сликовница и стрип који се штампао од 1945. до 1993. Снимљено је више ТВ серија и филмова о Мумијевима, а најпознатија је јапанска ТВ серија [[Мумијеви (ТВ серија 1990—1991)|Мумијеви]]}}
| 2020-09-24 = {{Изабрана слика|Petar Lubarda guslar 1952.jpg|l=543|h=600|Слика „Гуслар“ коју је 1952. године створио српски сликар [[Петар Лубарда]] (1907–1974). Платно припада зенитном периоду уметниковог стваралаштва. То је остварење које заједно са композицијама „Косовски бој“ (1953), „Нарикаче“(1953) и „Коњи“ (1952) припада посебном тематском циклусу посвећеном евокацији српске националне прошлости, теми која је интензивно заокупљала Лубардину пажњу. У систему симболичких представа митске прошлости, фигура Гуслара симболизује централну мушку фигуру смрти, насупрот, рецимо, женској фигури смрти која се појављује на остварењу „Нарикаче“. Слика се чува у [[Музеј савремене уметности у Београду|Музеју савремене уметности у Београду]].}}
| 2020-09-25 = {{Изабрана слика|2018 01 (Blue) - Chaouen.jpg|l=5472|h=3648|Улица са типичним плавим кућама у [[Мароко|мароканском]] граду Шефшауену. Ово место на северу Марока, познато и под називом ''Плави град'', популарна је туристичка дестинација.}}
| 2020-09-26 = {{Изабрана слика|Gallery of Matica Srpska building.jpg|l=4032|h=3024|'''[[Галерија Матице српске]]''' је национални музеј основан 14. октобра 1847. године у оквиру [[Матица српска|Матице српске]], најстарије културне и образовне институције код Срба.}}
| 2020-09-27 = {{Изабрана слика|Audrey Hepburn My Fair Lady Dress.jpg|l=1200|h=1600|Филмски костим који је носила [[Одри Хепберн]] у [[Филмски мјузикл|филмском мјузиклу]] [[Моја лепа госпођице]] (1964) где је глумила Елајзу Дулитл, сиромашну продавачицу цвећа, коју арогатни професор [[Фонетика|фонетике]] професор Хигинс ([[Рекс Харисон]]) учи манирима, не би ли он ње начинио даму и тако добио опкладу да од сваког може начинити особу софистицираног говора и понашања. Одри је носила костим у средишњој сцени филма када - да би утврдио колико је напредовао у свом експерименту - Хигинс доводи Елајзу међу припаднике високог друштва на коњичким тркама [[Ројал ескот]]a. Костиме је дизајнирао британски [[фотограф]] и [[костимограф]] [[Сесил Битон]], који је већ радио костиме за [[бродвеј]]ску верзију овог [[мјузикл]]а за шта је добио награду [[Тони]]. Битон је, због жеље да што више контролише продукцију, долазио у сукоб са режисером [[Џорџ Кјукор|Џорџом Кјукором]]. Филм је доживео велики успех. Освојио је осам [[Оскар]]а, укључујући и [[Оскар за најбољи костим]] који је припао Битону (његов други Оскар у каријери). Временом филм је постао антологијски, али и препознатљив управо по костимима. Иконичне хаљине, и пре свега, екстравагатни шешири из ове сцене утврдиле су мит у јавности о женској моди на Ројал ескот коњичким тркама, где је до данашњих дана уобичајно да жене из високог друштва носе гламурозне шешире.}}
| 2020-09-28 = {{Изабрана слика|Chamaeleo namaquensis (Namib-Naukluft, 2011).jpg|l=4000|h=2666|[[Камелеон]] снимљен у пустињи [[Намиб]] у [[Намибија|Намибији]].}}
| 2020-09-29 = {{Изабрана слика|Photo of poet Rade Drainac.jpg|l=1600|h=1212|Фотографија познатог српског песника и боема [[Раде Драинац|Радета Драинца]] у кафанској атмосфери, фотографисано између 1930. и 1940.}}
| 2020-09-30 = {{Изабрана слика|Vincent van Gogh - Wheatfield with crows - Google Art Project.jpg|l=3508|h=1669|'''''Житно поље са гавранима''''' или '''''Пшенична поља са вранама''''' (1890) једно је од последњих дела чувеног сликара [[Винсент Ван Гог|Винсента Ван Гога]]. Налази се у [[Музеј Ван Гога|музеју Ван Гога]] у Амстердаму.}}
| {{Изабрана слика|Fomalhaut planet.jpg|l=3000|h=2000|Илустрација планете -{''[[Fomalhaut b]]''}- која кружи око звезде -{''[[Fomalhaut]]''}-}}
| |||