Кошарком је почео да се бави одмах након завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] и то прво у Црвеној звезди<ref>[http://www.mojacrvenazvezda.net/8872/2011/07/26/istorija-kk-crvena-zvezda-1-deo/ Историја КК Црвена звезда – први део]</ref>,. аПошто наконје тогабио каовојни обавезник био је члан селекције Југословенске армије која је носиланаступала имена тимЈугословенском Југословенскепрвенству армијерепублика 1945. На првом државном првенству [[Прва лига Југославије у кошарци 1945.|1945]]. године у [[Суботица|Суботици]] та екипа је освојила титулу првака победивши селекцију Србије у финалу. ЧакНакон седамтога играчасе извраћају теЦрвеној екипезвезди међутим након формирања Партизана који је [[1946]]био армијски клуб поново је морао да напусти Звезду. Седам играча из селекције ЈА је прешло у редове новоформираног [[КК Партизан|Партизана]]. Поред Алагића у табор Партизана прешли су [[Александар Николић]], [[Златко Ковачевић]], [[Павле Костић]], [[Божидар Мунћан]], [[Мирко Марјановић (кошаркаш)|Мирко Марјановић]] и [[Ратко Влаховић]]. Након годину дана проведених у Партизану Алагић јесе прешаовраћа у [[КК Црвена звезда|Црвену звезду]] где је као играч најдуже играо и где је и остварио најзначајније успехе. У периоду од 1947. до 1951. године је наступајући за црвено–беле освојио пет националних титула.
