Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944. — разлика између измена

Операција се окончала јасним неуспехом снага [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] и успехом генерала [[Ханс-Густав Фелбер|Фелбера]] као команданта [[Србија|Србије]], односно, у целини гледано, успехом Команде Југоистока ([[Група армија Ф|Групе армија Ф]]). Иако јединице НОВЈ ни на једном месту нису биле озбиљније поражене нити су им нанети тешки губици, оне су спречене у својој намери да су учврсте у [[Србија|Србији]] и створе стабилну слободну територију на којој би се могла организовати власт НОП-а и која би била релативно сигурна база за деловање. Без крупнијих борбених јединица, генерал [[Ханс-Густав Фелбер|Фелбер]] успео је максимално да искористи свој разнородни састав за узнемиравање, развлачење и исцрпљивање јединица НОВЈ. Сталним узнемиравањем јединицама НОВЈ одузета је иницијатива и слобода да сами бирају циљеве својих акција и прилагођавају средства. Уместо тога, углавном су били ангажовани у наметнутим окршајима.

 

 

Снаге [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]] такође су оствариле тактичку победу, не дозволивши јединицама НОВЈ опстанак у Србији. Међутим то је плаћено значајном моралном ценом и губитком политичког угледа, јер су били принуђени на дуготрајну и интензивну јавну сарадњу са Немцима, [[Бугарски окупациони корпус у Србији|Бугарима]] и "[[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|добровољцима]]".